Budžet Beograda – bankomat za povlašćene

Nikola Radin, ekonomista, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru i izvršni direktor organizacije “Beograd u pokretu”, govori za “Vreme” o finansijskom upravljanju gradom Beogradom, zloupotrebama budžeta, nameštanju tendera, kao i besplatnim programima koji dugoročno dolaze na naplatu.

“VREME”: Često možemo čuti da se novac iz budžeta grada Beograda neodgovorno troši i zloupotrebljava. Od kada je to tako i šta to zapravo znači?

NIKOLA RADIN: Beograd je, nažalost, postao prestonica favoritizma, korupcije i organizovanog privrednog kriminala ne samo Srbije, nego i čitavog regiona. Neodgovorno trošenje budžeta Beograda nije nova pojava i ne može se vezati za jedan mandat ili jednu odluku. Ono, međutim, poslednjih godina poprima jasan sistemski karakter. Danas govorimo o modelu upravljanja u kome ne postoji jasna veza između stvarnih potreba grada, ozbiljnog planiranja i dugoročnih efekata po javne finansije. Posebno je problematično to što se aktuelna vlast u Beogradu predstavlja kao “socijalno najodgovornija”, dok se takozvane besplatne mere – vrtići, javni prevoz, đačka pomoć – dodeljuju svima linearno, bez ikakvog razlikovanja po socijalno-ekonomskom statusu.

U praksi to znači da se novac građana troši pre svega po političkom ključu – za mere koje donose brze političke poene i ličnu korist, a ne za održive javne politike. U takvom ambijentu budžet postaje bankomat za povlašćene firme i pojedince koji iznova dobijaju poslove sa Gradom Beogradom po znatno naduvanim cenama. Kada se favoritizam i korupcija povežu i institucionalno zaštite, dobijate “savršenu oluju” koja prazni gradski budžet, odnosno otima novac građana Beograda.

Pomenuli ste da će grad Beograd sledeće godine morati dodatno da se zaduži kako bi pokrio “besplatne” programe. O kom iznosu je reč i šta to znači za građane?

Na osnovu javno dostupnih podataka o prihodima, rashodima i postojećim obavezama, naša konzervativna procena je da će se Grad Beograd u 2026. godini zadužiti najmanje 15 milijardi dinara, pri čemu je gotovo izvesno da će taj iznos biti znatno veći. Potpuna slika postaje vidljiva tek kada se sagledaju sve dospele, ali i do sada prikrivene obaveze. Novi krediti se više ne uzimaju za kapitalne projekte koji stvaraju novu vrednost već da bi se pokrila tekuća potrošnja. Zbog ovakvog načina zaduživanja, građani već tokom drugog kvartala mogu da očekuju poskupljenje komunalnih usluga, jer se kredit neće vratiti sam od sebe, već kroz veće račune i nova opterećenja.

Takozvani “besplatni” programi sami po sebi nisu problem. Problem nastaje onda kada se uvode bez stabilnih i održivih izvora finansiranja. U tom slučaju “besplatno” postaje samo drugačiji naziv za odloženi račun, koji na kraju uvek stiže na naplatu građanima. Kao organizacija, zalažemo se za potpunu transparentnost budžeta, da se jasno vidi gde ide svaki dinar i po kom osnovu se donose odluke o trošenju javnog novca. Umesto toga, javnost i dalje čeka sednicu Skupštine grada, kako bi tek tada saznala šta nas u sledećoj godini zaista čeka kada je reč o gradskim finansijama i budžetu za 2026. godinu.

Dodatni problem je to što građani ne učestvuju u donošenju odluka o tome šta će se raditi u narednoj godini. Takav model upravljanja neminovno proizvodi neujednačen, neravnomeran i neravnopravan razvoj Beograda, u kome se sredstva ne raspoređuju prema realnim potrebama već prema političkim prioritetima.

Deluje da se dosta odluka u gradskoj vlasti donosi ad hoc i bez jasnog i kontinuiranog plana. Zašto?

Beograd danas nema obavezujući srednjoročni plan razvoja i finansiranja koji se dosledno sprovodi. Odluke se zato donose kratkoročno, često kao odgovor na politički ili medijski pritisak, a ne kao deo promišljene strategije. U takvom ambijentu ne postoji kontinuitet, nema jasno postavljenih prioriteta i nema stvarne odgovornosti za posledice koje se pojavljuju tek nakon nekoliko godina.

Kada ne postoji plan koji obavezuje sve aktere, svaka nova odluka postaje izolovan slučaj. Tako se gubi strateški pravac, a grad počinje da funkcioniše po principu “gašenja požara”. To je suštinski suprotno načinu na koji bi trebalo da se vodi grad veličine, složenosti i značaja Beograda.

Koji su po vašem mišljenju najveći propusti u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina, posmatrano iz revizorskog ugla?

foto: fonet

Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno.

Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi. Najočigledniji primer je kršenje Zakona o javnim preduzećima, koji jasno i nedvosmisleno propisuje da vršilac dužnosti direktora ne može biti imenovan na period duži od jedne godine. U Beogradu je, međutim, poslednji konkurs za direktore javnih i javno-komunalnih preduzeća sproveden još 2018. godine. Danas imamo situaciju u kojoj većinom tih preduzeća upravljaju ljudi u višegodišnjem v.d. statusu, često bez javno dostupnih biografija i bez ispunjavanja osnovnih zakonskih uslova predviđenih za ta mesta.

Posebno zabrinjava činjenica da se rast duga i buduće obaveze sistematski potiskuju u drugi plan, dok se tekuća potrošnja javno predstavlja kao uspeh. Takav pristup može kratkoročno stvoriti privid stabilnosti, ali dugoročno neizbežno vodi u ozbiljne fiskalne probleme. To nije pitanje političkog stava ili ideologije, već poštovanja osnovnih principa odgovornog, zakonitog i profesionalnog upravljanja javnim finansijama.

Pominjete nameštene nabavke i rasipanje novca kroz njih. Na koje konkretno mislite?

Reč je o javnim nabavkama koje se godinama ponavljaju po gotovo identičnom obrascu i koje se više ne mogu posmatrati kao pojedinačni incidenti. Mali broj ponuđača, često samo jedan, ponude koje se gotovo u potpunosti poklapaju sa procenjenom vrednošću i tehnički uslovi pisani tako da ih može ispuniti izuzetno uzak krug firmi jasno ukazuju na to da ishod postupka nije neizvestan već unapred poznat. To nije slučajnost već ustaljeni modus operandi.

Jedan od najočiglednijih primera je višegodišnje iznajmljivanje kamiona koje koristi Gradska čistoća. Iako se svake godine nabavljaju nova vozila, paralelno se već treću godinu zaredom sprovode nabavke za iznajmljivanje kamiona. Do sada je za te poslove dogovoreno više od 900 miliona dinara, uz gotovo identičan scenario: jedan ponuđač i cena koja se od procenjene vrednosti razlikuje za manje od jedan odsto, što praktično isključuje postojanje realne konkurencije.

Sličan obrazac vidi se i u slučaju firme Begman Production, osnovane krajem 2023. godine, sa dva zaposlena, koja je za manje od godinu dana ostvarila rast prihoda od preko 1000 odsto, gotovo isključivo kroz poslove sa Gradom Beogradom. Prema javno dostupnim podacima, prihod ove firme je sa oko 22 miliona dinara u 2023. godini porastao na preko 230 miliona dinara u 2024, nakon dobijanja ugovora za manifestaciju “Beogradska zima”, vrednog 271,8 miliona dinara bez PDV-a, u kojem je firma kao nosilac grupe povukla više od 149 miliona dinara iz gradskog budžeta. Već naredne godine dobija i novi posao za manifestaciju “Beogradsko leto 2025”.

Posebno zabrinjava to što se tenderi za ovakve poslove ponavljaju uz unapred prepoznatljive ishode, pa se u javnosti s pravom postavlja pitanje da li se radi o konkurentnim postupcima ili o formalnom pokriću za unapred dogovorene odluke. Isti obrazac prisutan je i u velikim infrastrukturnim nabavkama. Primer je tender Sekretarijata za saobraćaj za “modernizaciju svetlosne saobraćajne signalizacije”, vredan 750 miliona dinara, čija je dokumentacija napisana tako da u praksi odgovara jednom ponuđaču. Epilog je da modernizacija jedne raskrsnice u Beogradu košta oko 18,7 miliona dinara, dok je isti posao u Podgorici izveden po ceni od oko šest miliona dinara po raskrsnici.

Kada se isti obrasci ponavljaju u različitim sektorima, kod različitih naručilaca i sa istim tipom ishoda, više ne govorimo o greškama ili propustima, već o sistemu u kome su javne nabavke pretvorene u mehanizam za kontinuirano izvlačenje novca iz gradskog budžeta.

Kako u praksi funkcioniše šema nameštanja tendera?

U praksi se postupak javne nabavke formalno sprovodi u skladu sa zakonom, ali se suština odlučuje pre nego što tender uopšte bude raspisan. Zvanični podaci pokazuju da se u Srbiji u više od 50 odsto postupaka javnih nabavki pojavljuje samo jedan ponuđač, dok je u nabavkama Grada Beograda i preduzećima čiji je Grad osnivač i upravljač taj procenat primetno veći.

Kada pogledate Portal javnih nabavki i konkretno nabavke Grada Beograda i gradskih javnih i javno-komunalnih preduzeća, morate se ozbiljno potruditi da pronađete postupke koji nisu, u najmanju ruku, sumnjivi. Obrazac se stalno ponavlja: jedan ponuđač, ponuđena cena koja se od procenjene vrednosti razlikuje za manje od jedan odsto i tehnički uslovi prilagođeni upravo tom ponuđaču. U takvim okolnostima ishod postupka nije neizvestan već unapred poznat.

Ranijih godina je makar formalno bilo više ponuđača, što samo po sebi ne znači da poslovi nisu bili unapred dogovoreni. Često su se pojavljivale takozvane “kaskader” firme, čiji je jedini zadatak bio da stvore privid konkurencije i ispune zakonsku formu. Danas, međutim, čak ni tog privida više nema – konkurencija je u velikom broju postupaka potpuno nestala.

Najproblematičnije su nabavke koje se odnose na softvere, IT opremu i različite usluge. Upravo u tim oblastima najčešće se pojavljuju privremena, skupa i teško proverljiva rešenja, uz cene koje su znatno uvećane u odnosu na realne tržišne vrednosti. Umesto trajnih i racionalnih rešenja, grad plaća skupe usluge koje se iz godine u godinu ponavljaju, čime se dugoročno stvara dodatni pritisak na budžet. Ovde nije reč o manjkavosti Zakona o javnim nabavkama, već o njegovoj sistematskoj zloupotrebi – zakon postoji, ali se koristi kao paravan za unapred dogovorene poslove.

Zašto institucije ne reaguju na ovakve pojave?

Problem nije u tome što institucije ne vide šta se dešava, već u tome što su u velikoj meri izgubile svoju osnovnu funkciju – da deluju nezavisno i blagovremeno. Kontrolni mehanizmi postoje na papiru, ali su u praksi svedeni na formu bez suštine.

Odgovornost se u sistemu planski razvodnjava. Odluke se donose kolektivno, potpisuju se na više nivoa, a kada dođe do problema, gotovo je nemoguće utvrditi ličnu odgovornost. Bez političke volje da se insistira na zakonitosti i odgovornosti institucije ostaju nemoćne. Zakon se formalno poštuje, dok se njegova svrha u potpunosti obesmišljava. Gotovo svakog dana u medijima možete da čitate o sumnjivim javnim nabavkama, favoritizmu i potencijalnoj korupciji, ali izgleda da DRI, tužilaštvo ili UKP ili ne prate medije ili su deo ove koruptivne šeme, jer ne postoji primer da su bilo koji od ovih “medijskih” slučajeva uopšte pogledali, a kamoli istražili.

Kako oporaviti gradsku kasu?

Oporavak gradske kase ne počinje novim kreditima, već uspostavljanjem kontrole nad rashodima. Prvi i neizostavni korak mora biti potpuna transparentnost trošenja javnog novca i zaustavljanje rasipanja kroz netransparentne i loše planirane javne nabavke. Tek kada se uvede red na strani rashoda, ima smisla govoriti o prihodima, investicijama i razvojnim projektima.

Bez promene sistema upravljanja i jasno utvrđene odgovornosti, svako novo zaduženje samo privremeno prikriva problem i gura ga u budućnost. To nije pitanje političke ideologije već elementarne finansijske discipline i odgovornog upravljanja javnim sredstvima.

Upravo zato “Beograd u pokretu” u narednom periodu izlazi pred javnost sa Registrom sumnjivih javnih nabavki. Reč je o sistematizovanom pregledu najproblematičnijih postupaka, sa dokumentacijom, obrascima i uporednim podacima. To neće biti politički pamflet već alat. Ideja je da taj registar sutra, kada institucije budu slobodne i kada tužilaštvo bude radilo svoj posao, postane bukvar za postupanje. Da svaki tužilac, za pet minuta, može da vidi gde postoji osnov sumnje, ko su akteri i kako je novac izvučen. Dokumenti postoje. Obrasci postoje. I neko će, pre ili kasnije, morati da ih pogleda ozbiljno.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.