foto: tanjug
Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova
Osnovni podaci: Rođen 1974. u Novom Sadu. Odrastao na novosadskom Limanu. Maturirao u Karlovačkoj gimnaziji, a potom upisao i diplomirao na Pravnom fakultetu. Advokatski pripravnik je prvo njegovo zaposlenje. U diplomatiji je od 2001, u Ministarstvo spoljnih poslova došao je preko javnog konkursa. Iz Srbije odlazi 2003. u Vašington, u ambasadu tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora (tada je ambasador bio Ivan Vujačić). Borislav Stefanović je bio zadužen za lobiranja u američkom kongresu i zaslužan je za osnivanje srpskog kokusa na Kapitolu. Vremenom, napreduje do mesta zamenika ambasadora. U SAD je službovao do 2007. godine i kada je maja 2007. Vuk Jeremić izabran za ministra spoljnih poslova, Borislava Stefanovića je pozvao u Beograd za šefa svog kabineta i, ujedno, političkog direktora u Ministarstvu spoljnih poslova.
Borislav Stefanović je u mladosti bio panker i basista u bendu Generacija bez budućnosti. I danas ponekad zasvira i bas. Član je DS-a.
Glavni posao: Koordinator srpskih timova za pregovore s kosovskim institucijama. Dnevnik „Blic“ je poslednjeg dana novembra objavio da je Stefanović kao čovek od velikog poverenja lični izbor predsednika Srbije Borisa Tadića, i da je izabran da vodi srpski pregovarački tim među nekoliko kandidata od kojih su najpoznatiji Jovan Ratković, Dušan Bataković i Zdravko Ponoš. Upućeni kažu da je Stefanović „doveden da rešava pitanja, a ne da ih odlaže i odugovlači“. Njegov zamenik biće Vlada Jovičić, savetnik u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, dok će ostali članovi tima biti eksperti koji će se menjati u zavisnosti od teme razgovora. Očekuje se da će prve teme razgovora biti pitanja sudbine nestalih, saobraćaja ili komunikacija, pišu beogradski mediji.
Kako ga vide: Borislava Stefanovića vide kao „eksperta za tajne poslove“ i kao čoveka za specijalne zadatke, što njegova biografija i potvrđuje. Aktivno je bio uključen u niz najosetljivijih diplomatskih zadataka i poslova, kao što su: pregovori u rešavanju afere „satelit“, organizacija posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, prodaja NIS-a, navodno i Telekoma, kao i u poslovima u vezi sa aferom „Miladin Kovačević“ i „Ejup Ganić“.
Svojevremeno je Vuk Jeremić na novinarsko pitanje „zašto je baš vaš čovek Borislav Stefanović zamenio Dinkića u pregovaračkom timu za gasni sporazum“ odgovorio: „To je bio predlog Vlade, a ne moj.“
Kolege iz Ministarstva kažu da Stefanović važi za osobu od najvećeg Jeremićevog poverenja, koji u Ministarstvu pokušava da zavede red. Među pojedinim srpskim ambasadorima u inostranstvu je nepopularan jer je Stefanović po njihovom sudu krivac za njihov opoziv.
U vrlo dobrim odnosima je sa Rusima, tvrd u javim nastupima, a istovremeno drži otvorenu vezu sa zapadnim diplomatama.
Kada je postao poznat: Javnosti je pao u oči kad je objavljeno da je šef kabineta Baraka Obame Ram Emanuel njegov lični prijatelj. Široj javnosti je poznat od jula 2009, kada se u Egiptu, kod Luksora prevrnuo autobus sa 17 putnika, a poginulo devetoro turista iz Srbije. Stefanović je tada organizovao zbrinjavanja unesrećenih i sarađivao s vlastima u Kairu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je hitno uputilo specijalni konzularni tim, koji je pomagao u zbrinjavanju povređenih građana, i koji je obezbedio prenos tela poginulih građana Srbije.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
