OBRAZOVANJE NIJE NA PRODAJU: Protest studenata u Švajcarskoj
Podelite iskustva s „Bolonjom“: Recite nam kako vi prolazite u studiranju po sistemu bolonjske deklaracije.
Šest godina nakon što je Srbija potpisala Bolonjsku deklaraciju i četiri godine od početka njene implementacije u sistem visokog obrazovanja, pristižu prvi diplomci koji su studije okončali na ovaj način. Za nekoliko godina, primena, Bolonja je u Srbiji pokazala oprečne rezultate. Dokle se došlo sa njenim sprovođenjem, pitanje je na koje ne postoji precizan odgovor, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što se njena uspešnost znatno razlikuje ne samo od fakulteta do fakulteta, već od odseka do odseka istog fakulteta. O punoj primeni Bolonjskog procesa kod nas još ne može biti govora, s obzirom na to da je potrebnih 60 ESPB poena potrebnih za prelazak na narednu godinu studija još uvek za većinu studenata nedostižan san. Nije bez značaja ni činjenica da je svaku od naše četiri „bolonjske“ godine obeležio bar jedan protest studenata.
Talas studentskih protesta koji su u direktnoj vezi sa Bolonjskom deklaracijom zahvatio je Austriju, Nemačku, Italiju i Švajcarsku, do te mere da se već govori o krahu čitave ideje objedinjenog evropskog sistema visokog školstva. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne) studenti riječkog Filozofskog fakulteta drže zgradu fakulteta u blokadi, dok se deo njihovih kolega, zajedno sa studentima iz Splita i Zagreba okuplja ispred zgrade Ministarstva omladine i sporta Republike Hrvatske. Razlika između srpskih i hrvatskih sa jedne i zapadnoevropskih studenata sa druge strane jeste u tome što prvi tek treba da dođu do stepena primene Bolonjske deklaracije koji su drugi odavno prešli. A i jedni i drugi su nezadovoljni. Pitanje koje se nužno nameće jeste: ako je tačno da talas nezadovoljstva akademaca u Evropi označava slom Bolonje, da li smo svi mi koji smo se ovom procesu priključili kasnije, zapravo krenuli „četr’es’ pete u četnike“? Proces implementacije je već predaleko odmakao da bismo mogli nazad, a ni ono na šta bismo se vratili nije valjalo.
Prilog „Obrazovanje za 21. vek“ je specijalno izdanje nedeljnika „Vreme“.
Br. 2, novembar 2009, uređuje Jovana Gligorijević, projekat je realizovan uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
