U prva tri meseca 2009. Srbije je uvezla robe za 2,683 milijarde evra, izvezla za 1,276 milijardi i napravila deficit od 1,407 milijardi evra
Rezultati: U prvom mesecu 1,2 miliona posetilaca
Ušće Shopping Center je sa 1,2 miliona posetilaca u prvih mesec dana ostvario, uprkos kriznom vremenu, rekordnu posetu i nadmašio slične tržne centre u većim gradovima, kao što su London i Atina. Povodom prvih mesec dana rada u Beograd je doputovao Rodžer Baris, generalni direktor za Evropu, Bliski istok i Afriku „Merrill Lyncha“ – suvlasnika MPC Propertiesa (u čijem vlasništvu je Ušće Shopping Center). Baris je bio domaćin brojnim ambasadorima i predstavnicima svetskih banaka. Ambasadori SAD i Italije Kameron Manter i Alesandro Merola, kao i generalni direktor Unicredit Banke Klaus Priveršek obišli su više od 150 lokala međunarodnih i domaćih brendova koji posluju unutar ovog najvećeg tržnog centra na zapadnom Balkanu, površine 130.000 kvadratnih metara, i direktno zapošljava više od 1200, a indirektno nekoliko desetina hiljada ljudi. Ušće Shopping Center predstavlja jednu od najvećih svetskih investicija u Srbiju, koja iznosi 150 miliona evra i rezultat je joint venturea MPC Propertiesa i „Merrill Lyncha“, kao i podrške četiri banke: Unicredit, Eurobank EFG, NBG i Piraeus.
Ugostiteljstvo: Prvi Vapiano u Beogradu
Restoran broj 54 svetskog lanca Vapiano biće otvoren sredinom maja na 820 kvadrata u beogradskom Ušće Shopping Centeru. Novo mesto za ljubitelje mediteranske kuhinje, uposliće šezdeset radnika, a investicija iznosi 2,2 miliona evra. U naredne tri godine planirano je otvaranje još deset Vapiano restorana na teritoriji bivše Jugoslavije, u koje će biti uloženo ukupno 23 miliona evra. „Vapiano je okupio tim entuzijasta, stručnjaka za različite poslove u ugostiteljstvu, koji će ispunjavati želje naših gostiju“, izjavio je Branimir Lalić, partner i suvlasnik franšize Vapiano. „Do 2012. godine Vapiano će zaposliti 750 radnika u šest zemalja u regionu, koji će imati priliku da završe obuku po Vapiano standardima“, rekao je Saša Trišić, takođe partner i suvlasnik franšize.
Investicije: MK Group u Belorusiji
Predsednik MK Groupa Miodrag Kostić i ministar poljoprivrede Belorusije Semion B. Šapiro razgovarali su u Beogradu o proširenju poslovanja i investiranju srpske kompanije u Belorusiju. „Nakon uspešnog poslovanja u najvećoj žitnici Evrope – Ukrajini, planiramo da investiramo i u Belorusiju. Naš cilj je, između ostalog, da omogućimo bolji plasman domaćih proizvoda na beloruskom tržištu, kao i da kompanijama iz Belorusije otvorimo naše tržište“, objašnjava Miodrag Kostić. Belorusija, koja na čitavom prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza ima najstabilniji i najviši ekonomski rast, daje mogućnost promocije i investiranja srpske privrede u regionu.
Priznanja: Najbolji voćnjak
Delta Agrar dobitnik je priznanja „Agrobiz lider u voćarstvu“, koje mu je dodelio Klub privrednih novinara u saradnji sa Privrednom komorom Novog Sada i Društvom agrarnih ekonomista. Kompanija je nagrađena za projekat voćnjaka na svom imanju Podunavlje u Čelarevu, koji, prema obrazloženju stručnog žirija, primenjuje nove tehnologije u proizvodnji jabuka i doprinosi podizanju izvozne konkurentnosti domaće proizvodnje. Delta Agrar je u Čelarevu podigao najsavremeniji zasad jabuka koji se za sada prostire na sto hektara.
Rekordi: Ginis za Henkel
Nov Ginisov svetski rekord o „najtežem vozilu podignutom uz pomoć lepka“ postigao je Henkel. Njegov Loctite Superlepak postao je najsnažniji lepak na svetu tako što je samo devet kapi bilo dovoljno da zalepi i podigne pick–up kamion u kome se nalazio još jedan automobil, ukupne težine 5,02 tone. A to je za gotovo desetinu težine više od prethodnog rekorda. Proizvod korišćen za ovaj neverovatan podvig nije neki egzotični rastvor iz dubokog svemira – zapravo reč je o klasičnom tečnom Loctite superlepku, koji može da se kupi u radnjama širom sveta, naravno i u Srbiji.
Poslovanje: Rast Telenora
U prvom kvartalu 2009. Telenor je ostvario prihod od 7,55 milijardi dinara (80,62 miliona evra), što je za četiri odsto više nego u istom periodu prošle godine. Rastu su uglavnom doprineli prihodi od novih postpejd korisnika i od prenosa podataka. Broj korisnika Telenora uvećan je za 19.000. Profit pre odbijanja kamate, poreza na prihod i troškova depresijacije i amortizacije uvećan je za deset odsto, kao rezultat smanjenih troškova prodaje, marketinga i konsultantskih usluga. Kapitalna ulaganja smanjena su zbog manjeg investiranja u mrežu. Broj korisnika Telenorove mreže u Srbiji koji su kontinuirano generisali prihod tokom tri meseca iznosi 2.863.000.
Poslovno geslo: Ceniti pojedinca
Damir Kočan, generalni direktor Trimo Inženjeringa, Beograd
U Trimu imamo sistem vrednosti koji u žižu postavlja aktivne ljude, one koji rešenja traže sami. Cenimo otvorenost, korektnost, direktnost u opštenju. Pravi Trimovac odgovoran je za svoj deo posla, poštuje svoje i tuđe vreme i ispunjava obećanja. To znači da u Trimu veoma cenimo pojedinca. Verujem da je važno ljudima dati šansu da budu kreativni, da nađu rešenja i tako doprinesu najboljim što nose u sebi. Zato duboko cenimo i razlike – kao multinacionalna i multikulturalna kompanija, shvatamo da razlike čine da bolje shvatite sebe, ali nude i šansu za rast. Podrška okoline nam je važna – zato je i sami nesebično pružamo.
Piše: Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke
Tokom maja se u svim državama Evropske unije obeležava Prva Evropska nedelja malih i srednjih preduzeća. Tim povodom se širom kontinenta organizuju konferencije i drugi događaji sa ciljem da se promoviše preduzetništvo i da se mala i srednja preduzeća (MSP) informišu o aktuelnim dešavanjima.
Budući da je podrška malim i srednjim preduzećima jedan od najbitnijih segmenata poslovanja Erste Banke, mi smo se aktivno uključili u ovu manifestaciju i 5. maja u Beogradu organizovali info dan na temu: „Mala i srednja preduzeća u programima Evropske unije – izazovi i mogućnosti.“ Osnovni cilj događaja bio je da pruži pregled raspoloživih EU fondova sa akcentom na mogućnosti za finansiranje MSP-a, kao i da informiše o praktičnim aspektima učešća u EU programima i projektima, u pronalaženju partnera, pisanju predloga i evaluaciji projekata.
O podršci MSP-u na ovom skupu govorili su Alberto Kamarata, direktor Odeljenja za evropske integracije Evropske komisije u Srbiji, zatim pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Igor Brkanović, i pomoćnik ministra nauke Viktor Nedović. Događaj nije bio samo informativnog nego i praktičnog karaktera jer su predstavljena i iskustva Erste EU kancelarija iz Austrije i Češke.
Info dan je organizovala EU kancelarija Erste Banke u Srbiji, otvorena pre dve godine da bi klijentima pružala kompletnu podršku prilikom korišćenja pretpristupnih fondova EU. Kontakt sa kancelarijom najlakše je ostvariti putem adrese eudesk@erstebank.rs. EU kancelarija Erste Banke će i u budućnosti organizovati slične događaje sa željom da informiše MSP i preduzetnike o mogućnostima u oblasti inovacija, transfera tehnologija, transfera znanja kao i o uključivanju u međunarodne projekte i međunarodnu saradnju.
REGIONALNO: East Point, koji ima žitni terminal u rumunskoj luci Konstanca, otvorio je i moderno skladište za žito kapaciteta 5000 tona u slobodnoj carinskoj zoni pored grada Đurđna, u koje je uložio 2,7 miliona evra.
INVESTITOR: Hrvatska prehrambena kompanija Vindija investirala je 12 miliona evra u fabriku za proizvodnju živinskog mesa i prerađevina u Plandištu i najavila da će uložiti još 50 miliona evra u mlekaru, klanicu i distributivni centar u Lajkovcu.
TRAMPA: Res Trade iz Novog sada otkupljuje sve tipove starih traktora i kombajna za 2500, odnosno 7000 evra i za toliko daje popust za kupovinu tih mašina u ovoj kompaniji.
EKOLOŠKI: Google je iznajmio 200 koza da popasu travu i nađubre tlo oko sedišta kompanije u Mauntin Vjuu i to ga košta koliko i košenje mašinama.
Rajko Latinović, generalni direktor PKB Imesa, Beograd: Tajkuni su privremeni dobitnici
DOBITNICI: Privremeni dobitnici su tajkuni i oni u čije je ruke došlo zemljište, a ništa dobro ne obećavaju, neće osigurati budućnost Srbije i očekujem da će tu doći do preraspodele.
GUBITNICI: Svi ostali su gubitnici jer se potpuno promenila perspektiva na štetu efikasnosti i države i naroda.
Zoran Gajić, direktor JP „Ada Ciganlija„, Beograd: Iskoristiti tranzicioni momenat
DOBITNICI: Najveći dobitnici u tranziciji su preduzeća koja su spremna da sprovedu reforme u sopstvenim redovima, odnosno da na najbolji mogući način iskoriste tranzicioni momenat.
GUBITNICI: Nažalost, postoji i ona druga strana tranzicije, koja sa sobom nosi velika iskušenja pa preduzeća koja ne pronalaze načine da uhvate korak sa promenama dovode sebe u situaciju da postaju tržišno nekonkurentna. To su, po pravilu, veliki sistemi.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
