Sve je završeno, kako je ministarka zdravlja i obećala, veoma brzo: odlukom Vlade Srbije razrešen je dužnosti dosadašnji direktor GAK „Narodni front“ prof. dr Dušan Stanojević, a umesto njega postavljen je vršilac dužnosti po volji resorne stranke. Samo nedelju dana ranije, za dr Stanojevića kao direktora glasao je Upravni odbor te klinike, i to jednoglasno, a pomenutog v.d.-a jednoglasno odbio. Da je neke sreće u ovoj zemlji, Vlada bi morala sročiti bar neko objašnjenje, bolje reći opravdanje za to što se oglušila o konkurs i odluku Upravnog odbora, takoreći o čitavu zakonsku proceduru.
Sve je počelo, kako smo i pisali u prošlom broju „Vremena“, sa istekom mandata dr Dušana Stanojevića, visoko cenjenog među stručnjacima, i raspisivanjem konkursa za novog direktora. Prijavila su se tri kandidata: prof. dr Dušan Stanojević, prof. dr Snežana Rakić i prof. dr Branka Nikolić, svi iz iste kuće. Pred samu sednicu UO na kojoj je trebalo izabrati direktora, dr Nikolić je naprasno odustala od kandidature. Moglo bi se čak reći kao da je znala da će predsednica Upravnog odbora i još jedan član, kako stoji u zapisniku, doći i pred svima reći da nose direktivu sa najvišeg vrha, od ministarke Slavice Đukić Dejanović i potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, da se konkurs koji je sproveden sasvim po zakonu poništi i da se izabere vršilac dužnosti, a to je dr Snežana Rakić. Kada je to čuo, dr Stanojević se na početku sednice obratio kolegama: „Povodom ovog što sam upravo čuo i saznao, želeo bih samo da se kratko obratim članovima UO iz redova zaposlenih i da ih zamolim da ne učestvuju u bilo čemu što bi kasnije moglo da ima negativne posledice po njih, u smislu nekih pretnji ili osvete bilo kakve vrste. Ne bih voleo da glasanjem za mene dovedu sebe u bilo kakvu nezgodnu situaciju.“ I svi su oni glasali za njega, tačnije, protiv poništavanja konkursa i protiv nametanja partijski podobnog v.d.-a.
IZBORNE KASKADE: Međutim, ono što je celu situaciju dovelo do usijanja jeste raspad političke četvorke, onog većinskog dela svakog upravnog odbora koji po pravilu glasa za direktivu. Dvoje od četvoro koji su došli sa direktivom za nju su i glasali, a drugo dvoje protiv. Direktiva vlasti je sa pet prema dva glasa odbijena i kako je skandal pukao po medijima, kako je taj antipartijski talas u javnosti počeo da nailazi na odobravanje, trebalo je brže-bolje vraćati čast i ugled vlasti, te reći kako ništa nije istina iako sve piše u zapisniku, te pucati iz svih oružja i po klinici i po Upravnom odboru i po dr Stanojeviću.
Dok se na toj prvoj sednici glasalo samo o direktivi, na drugoj, održanoj nedelju dana kasnije, jednoglasno je za direktora izabran dr Stanojević i ta odluka je predložena Vladi na razmatranje. Za dr Stanojevića je ovoga puta glasao i onaj član koji je prethodno bio došao sa direktivom, a što je na lokalu u koaliciji sa naprednjacima. Ta jednoglasna odluka izgleda da je bila isuviše oštra žaoka u mesu političkih nameštaljki, posle koje su krenuli napadi i optužbe iz vlasti. Izdvaja se i ona da je dr Stanojeviću ostalo godina dana do penzije a da konkuriše za petogodišnji mandat, što kao zabran nigde ne postoji jer bi se verovatno vodilo kao diskriminacija po starosti. Ili, insistiranje na njegovom sukobu sa predloženim v.d.-om dr Rakić zato što je bila predsednik komisije unutrašnjeg nadzora za istraživanje slučaja mrtve bebe. Kao argument, to može biti mač sa dve oštrice, s obzirom na to da kod nas postoje dve vrste afera, one koje su medijski eksplodirale i one koje su zataškane, i da čak ni dr Rakić, ako bismo na taj nivo svodili stvari, nije izuzeta iz sličnih slučajeva.
Od zamerki na neregularnost Upravnog odbora, Ministarstvo je pred javnošću isticalo „krnji“ sastav koji je izabrao dr Stanojevića, pa onda da je sednicu sazvao dr Stanojević lično, da je bolnica maltene u vanrednom stanju jer već mesec dana nema direktora, i još toga. Mašinerija utabavanja terena za postavljanje planiranog rukovodstva nije štedela ni na rečima ni na zubima. Gledano sa druge strane, sednicu nije zakazao dr Stanojević, već je na dopis Sindikata lekara i farmaceuta Srbije koji je upućen Upravnom odboru, a u kome stoji da je situaciju oko izbora direktora potrebno što pre razrešiti, sednicu sazvao, kako i jeste po zakonu, zamenik predsednika UO. Sama predsednica UO, koja je prethodno došla sa direktivom, povukla se iz daljeg rada i podnela ostavku na to mesto. Zakonski je dozvoljeno da na Upravnom odboru ne sede svi, pa na ovoj sednici nije bilo predsednice i još jednog člana, ali ostalih pet članova Upravnog odbora od ukupno sedam jeste kvorum. Nije reč o „krnjem“ upravnom odboru i nije reč o četiri člana koja su glasala, kako se moglo čuti iz Ministarstva, već o pet. Kad je reč o regularnosti, osim tih pet članova, prisutni su bili i predstavnici klinike, među kojima i načelnica pravnog sektora i pravni referent. Sednica je nastavljena tamo gde je prošlog puta stala: na dnevnom redu bio je izbor direktora. Birajući između dva kandidata, dr Stanojevića i dr Rakić, svih pet članova UO glasalo je za dr Stanojevića. Sve to lepo piše u zapisniku za koji su pojedini, s one druge strane, tvrdili da nije ni vođen.
Događaj u „Narodnom frontu“ je izuzetak od rutinske političke prakse zbog neočekivane neposlušnosti odozdo, neposlušnosti dela Upravnog odbora koji je odbio direktivu vrha. Usledilo je poništenje te odluke i naknadno imenovanje direktora po volji vlasti.
Nazdravlje.