Koji su najveći izazovi za efikasno sprovođenje energetske politike u Srbiji i da li Srbija koristi sve svoje potencijale za veću energetsku efikasnost i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, samo su neka od pitanja o kojima su na konferenciji održanoj u Narodnoj skupštini govorili gosti iz Oksfordskog Instituta za studije energetike, Privredne komore Srbije, Stalne konferencija gradova i opština, Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, BOŠ-a i Fondacije „Fridrih Ebert“.
STANJE: Srbija od ove godine ima novi zakon o energetici, a zakon o racionalnoj upotrebi energije je u proceduri. Potpisivanjem ugovora o pristupanju Energetskoj zajednici iz 2006. godine, Srbija je prihvatila obavezu da uskladi svoje zakonodavstvo iz oblasti energetike sa propisima EU. Tu je i Izveštaj o usklađivanju sa okvirnom strategijom Ujedinjenih nacija u oblasti klimatskih promena, koja kaže da je ključni cilj države da izgradi i ojača postojeće kapacitete nacionalnih eksperata, ali i donosioca odluka – političara, pre svega, onih na lokalnom nivou. Sagovornici su se složili da je time ostvaren dobar regulatorni osnov za unapređenje energetske efikasnosti. Proces pridruživanja EU je za Srbiju šansa da se unaprede konkurentnost i efikasnosti energetskog sistema. Ipak, neki problemi su očigledni.
PROBLEMI: Zavisnost od fosilnih goriva je ekonomski, ekološki i socijalno neodrživ trend u energetskoj politici. Neophodno je, u što kraćem vremenskom roku, izmeniti praktično-politički okvir, a potom izvršiti suštinsku reformu energetskog sektora. Da bi se trenutno stanje popravilo, neophodne su veće investicije u sektoru energetike. „Cena struje, zbog neuračunatih proizvodnih troškova – postaje niska. Toliko niska da praktično eliminiše moguće investicije koje bi popravile energetsku efikasnost i pitanje energetske sigurnosti. Posle toga slede svi problemi koju su isti i za sve druge investicije“, rekao je Aleksandar Kovačević sa Oksfordskog Instituta za studije energetike.
Okolnost da zemlja nema izlaz na more menja karakter troškova u energetici. Drugi problem je sigurnost imovinskih prava koji se ne odnosi samo na privatna lica već i na imovinska prava lokalne samouprave, naglasio je Kovačević. „Neko je rekao: ako se kuća gradi dugo – verovatnoća je da će se napraviti kako treba. Ako, pak, imovinska prava u vezi sa tom kućom nisu pouzdana, pa se ta kuća gradi za kratko vreme – verovatnoća je da će biti napravljena vrlo loše energetski.“ Tu su i tranzicioni troškovi, rente i još jedan birokratski nedostatak: „Država ima javna preduzeća. Ima zemljište, čitav niz komercijalnih sredstava, zgrada i ostalog, kojima može da raspolaže u privatno-pravnom smislu. Uvek je pitanje kakav je kvalitet tog raspolaganja. Klasičan bilans stanja imovine države, lokalne samouprave, grada, itd. u našem računovodstvenom sistemu uopšte ne postoji. Ako nemate bilans stanja, nećete biti u mogućnosti da vidite strukturu imovine, nećete biti u prilici da upravljate tom imovinom, i na kraju će rezultat, i u pogledu energetske efikasnosti, biti tužan“, rekao je Kovačević.
MIŠLJENJA I DOBRI PRIMERI: Slobodan Petrović iz Odbora za energetiku iz Privredne komore Srbije rekao je da u Srbiji postoje razne stimulacije za proizvodnju električne energije iz alternativnih izvora. Na primer, mogućnost potpisivanja ugovora na 12 godina između Elektroprivrede Srbije i proizvođača električne energije iz biomase, vetra, sunca. Sastavljen je i Katastar malih elektrana u Srbiji u kome se nalazi 865 lokacija na kojima je moguće praviti male hidroelektrane. Postoje i studije o potencijalima proizvodnje energije od vetra. Petrović je kao problem pomenuo i to da ne postoji razmena mišljenja o nuklearnoj energiji.
Na konferenciji je istaknut značaj partnerstva lokalne samouprave i civilnog društva na poboljšanju energetske efikasnosti. Jan Širer iz međunarodne organizacije Lokalne samouprave za održivost (Local Governments for Sustainability) dao je primer civilnog aktivizma u ovoj oblasti koji postoji u SAD. Jedna nevladina organizacija nudi uslugu „Doktor za energiju“ – stručnjaci idu od kuće do kuće i savetuju stanovništvo kako da unaprede uštedu energije. O značaju unapređenja kapaciteta lokalnih samouprava i potrebi za unapređenjem komunikacije na nivou lokalnih zajednica govorio je i Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština, koji je napomenuo da je lokalna samouprava veliki potrošač energije, da su toplotna energija, regulacija tržišta i davanje poželjnih modela poslovanja u nadležnosti lokalne samouprave.
Mirko Popović iz Centra za evropske integracije Beogradske otvorene škole je na kraju rekao da u procesu unapređenja energetske politike u Srbiji i iznalaženju najboljih praktično-političkih rešenja, moraju da učestvuju svi akteri: javna uprava (pre svega lokalna), akademska zajednica, privreda i organizacije civilnog društva kao savest i glas građana. Zaobilaženje javne rasprave ne ubrzava proces, već dovodi do administrativnog zagušenja, opterećuje malobrojnu državnu upravu i onemogućava primenu zakona, ma koliko oni bili usklađeni sa pravnim okvirom EU.
Projekat „Energija promene – izazovi energetskoj efikasnosti u Srbiji“, realizovao je Centar za evropske integracije Beogradske otvorene škole u partnerstvu sa Fondacijom „Fridrih Ebert“, Narodnom skupštinom Republike Srbije, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Većem za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima Grada Kragujevca, Opštinom Medijana Grada Niša, Edukativnim nepušačkim centrom iz Kragujevca i Protektom iz Niša.
