"Naš uspeh u borbi protiv ove bolesti zavisi od toga koliko smo, kao društvo, solidarni i koliko smo spremni da prihvatimo ‘izazov’ – da sačuvamo svoj i živote ljudi oko nas"
Stigao je i kod nas. Prošle srede, nedelju dana pre početka Univerzijade, novi grip A H1N1 registrovan je kod 29-godišnjeg mladića koji je 22. juna doputovao iz Argentine. Od tada do 29. juna potvrđeno je još deset slučajeva (videti okvir). Do sada je izlečeno pet osoba, troje su na kućnom, a troje na bolničkom lečenju. Zdravstveno stanje kod svih je stabilno i svi su – dobro. Panike nema, redova ispred apoteka nema, a zaštitne maske su, koliko je poznato, stavila samo tri radnika Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“, koji prodaju pretplatne markice na šalteru na Zelenom vencu.
„Sreća u nesreći je što je ovo, u suštini, lak grip“, kaže za „Vreme“ predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje epidemije dr Predrag Kon: „Definitivno je izlečiv, čak je i samoizlečiv. Problem je u tome što ćemo sada imati masovnije slučajeve obolenja nego kod običnog, sezonskog gripa. Zbog toga će teži, pa i smrtni slučajevi biti vidljiviji.“ Iako je brzina širenja novog gripa tri puta veća nego kod običnog, trenutni podaci o smrtnosti govore da je svinjski grip manje opasan u odnosu na sezonski. Smrtnost od svinjskog gripa (za sada) je ispod 0,3 odsto, dok je u Beogradu, na primer, smrtnost od posledica izazvanih običnim gripom između 0,5 i 1,2 odsto.
Zaraznost još nije proglašena s obzirom na to da je reč o, uglavnom, uvezenim slučajevima gripa. Do sada su zabeležena samo dva prenošenja virusa u Srbiji, ali na jednom mestu, pa epidemiolozi to smatraju jednim slučajem. Sve dok se ne izbroji pet slučajeva prenošenja virusa u zemlji u roku od nedelju dana, epidemiolozi neće proglasiti lokalnu transmisiju.
IZAZOVI: Iako situacija ne može da se poredi sa epidemijom velikih boginja iz 1972. godine, novi grip A H1N1 je odlukom Vlade uključen kao nova bolest o kojoj se ne zna dovoljno i prema kojoj se mogu primenjivati sve mere. To ne uključuje striktnu izolaciju, koja podrazumeva i angažman policije, vojske i doktora. Hipotetički, najdalje što može da se ode sa sankcionisanjem jeste pisanje prekršajne prijave i to samo ako postoje dokazi da je neko namerno širio zarazu. Ništa dalje od toga. Lekari mogu da posavetuju pacijenta da izbegava kontakte sa drugima dok ima grip, ali ga ne mogu kontrolisati.
„Naš uspeh u borbi protiv ove bolesti zavisi od toga koliko smo, kao društvo, solidarni i koliko smo spremni da prihvatimo ‘izazov’ – da sačuvamo svoj i živote ljudi oko nas“, kaže dr Kon. „Ovo je neka vrsta testa kojim ćemo pokazati koliko smo kao društvo socijalno odgovorni, a mislim da smo odgovorniji nego što mislimo. Čak mislim da smo, kada je socijalna odgovornost u pitanju, daleko odgovorniji od najrazvijenijih zemalja koje gledamo kao najbolje. Inače, imamo snažan osećaj solidarnosti koji se ispoljava kada nam je najteže, a to teško vreme će neminovno doći.“
Rešenja testa socijalne odgovornosti su u kampanji „Stop pandemiji“. Osim izbegavanja rukovanja, grljenja i ljubljenja, obaveznog kašljanja i kijanja u maramicu koja se odmah baca u smeće (ko nema maramicu preporučljivo je da kija u nadlakticu, kao što je na jednoj konferenciji za novinare demonstrirao ministar zdravlja) i redovnog pranja ruku (sapunom!), predlaže nam se da se bar jedan metar držimo dalje od ostalih i da ostanemo kod kuće ako smo bolesni.
„Ako neko ima temperaturu, ako kija i kašlje, prosto je neodgovorno da takav odlazi na posao i time ostale izloži opasnosti od dobijanja gripa. To moramo da naučimo i mi, ali to moraju da nauče i poslodavci“, kaže dr Kon i ističe da treba učiti na tuđim primerima i tuđim greškama. Australijanci su, na primer, u jednom trenutku zatvorili škole, bez razmišljanja o tome šta će biti sa decom na prinudnom raspustu. Deca su se, naravno, nesmetano družila i tako širila virus. Došlo se do zaključka da je bolje otvoriti škole, jer tako mogu da se kontrolišu i kretanje dece i širenje virusa.
„U Srbiji na jesen, kada se i očekuje snažan talas novog gripa, može da se dogodi da škole budu zatvorene, ali gledaćemo da se to ne desi“, kaže dr Kon. „Ako uspostavimo saradnju sa Ministarstvom prosvete i ako učitelje i profesore naučimo ne samo da prepoznaju novi grip, već i da upozore učenike da ni slučajno u školu ne dolaze sa temperaturom, onda ne moramo da zatvaramo škole, jer neće biti prenosa gripa. Bolesna deca će ostajati kod kuće, praktično izolovana od ostalih“, kaže dr Kon i dodaje da sve to mora sistemski da se reši pošto Radna grupa za praćenje epidemije nema nadležnosti u Ministarstvu prosvete.
STANJE REDOVNO: Trenutno stanje je zadovoljavajuće i daleko od vanrednog. Saradnja lekara i stanovništva je, kako ocenjuje dr Kon, sve bolja. Javnosti su dostupni kontakti preko mobilnih telefona 23 okružna zavoda u kojima rade epidemiolozi, ljudi se javljaju na vreme, a Klinika za infektivne bolesti u Beogradu ima lekove (i antivirusne i antibiotike) i kapacitet za prijem pacijenata tokom celog leta. Srbija, doduše, raspolaže sa 75.000 doza tamiflua ili količinom dovoljnom za jedan odsto stanovništva – što je donja granica preporuke Svetske zdravstvene organizacije, ali do kraja avgusta biće nabavljeno tri odsto leka, pošto je vlada odobrila sredstva da se zalihe povećaju, a od 1. septembra Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ trebalo bi da počne probnu proizvodnju vakcine protiv gripa. Tamiflu, inače, nije na pozitivnoj listi lekova koji se izdaju na teret fonda zdravstva, nego se kupuje uz recept lekara i košta od 2500 do 3000 dinara. Stručnjaci se slažu da se ne sme uzimati preventivno, već isključivo u roku od 48 sati od pojave prvih simptoma gripa, jer ako se uzima bez potrebe, neće delovati u slučaju da pacijent dobije virus.
U Srbiji nema prioriteta niti ima procedure po kojoj neko automatski ima pravo da dobije tamiflu. „Niko nije privilegovan po tom pitanju. Ni zaposleni u zdravstvenim ustanovama. Tamiflu će dobijati samo oni sa simptomima meksičkog gripa“, kaže dr Kon.
DEMONSTRACIJA MERA: Od ustaljenih oblika prevencije protiv gripa je slaba vajda. Kljukanje vitaminima nije od koristi, nošenje maske ima smisla samo ako ste u zatvorenoj prostoriji sa obolelom osobom, a ni vakcinacija protiv sezonskog gripa ne garantuje zaštitu. Od novog gripa se može spasti prvenstveno ukoliko se primenjuju mere iz kampanje „Stop pandemiji“. Pred nama su, međutim, tri manifestacije tokom kojih je nemoguće pridržavati se tih (krajnje asocijalnih) mera. Kako, za početak, držati odstojanje od jednog metra u dupke punoj areni i na još punijoj poljani? Kako u potpunom transu ne izljubiti, ne izgrliti i ne podeliti pivo sa prijateljima? Kako se u tom istom transu koncentrisati na kijanje u nadlakticu ili se kretati kroz masu sa kontaminiranom maramicom u ruci tražeći kontejner? O čestom pranju ruku sapunom da i ne govorimo, kao i o fanovima koje ni teže bolesti nisu sprečile da odu na veselje. Osim toga, pomenute manifestacije će okupiti desetine hiljada ljudi iz celog sveta (uglavnom mladih, koji za sada važe za ugroženu grupu, kada je širenje zaraze novog gripa u pitanju). Prema rečima dr Kona, učinjeno je sve da se prati zdravstveno stanje učesnika, ali i da prostor u kome se kreću bude što bezbedniji u smislu prenošenja virusa. U Univerzitetskom selu će o zdravlju učesnika Univerzijade brinuti stručnjaci VMA. U samom Univerzitetskom selu napravljena je prava poliklinika, a ostala takmičarska mesta imaće ambulante. Dr Kon navodi da ipak postoje i posebne procedure koje bi se sprovodile u organizaciji Univerzijade, ako bi se zaraza proširila na više od jedan odsto učesnika, ali kaže da se to ipak ne očekuje. S obzirom na to da će i na Univerzijadu, Egzit a i u Guču doći gosti iz raznih zemalja, pa i onih u kojima svinjskog gripa još nema, realno je očekivati da će kući, osim utisaka, poneti i opasni „suvenir“.
– temperatura iznad 38 stepeni
– kašalj
– bolno grlo
– bolovi u kostima
– groznica
– često i dijareja
– Redovno perite ruke tekućom vodom i sapunom
– Pokrijte usta i nos maramicom kada kijate i kašljete
– Odmah bacite upotrebljenu maramicu u kantu za đubre
– Ukoliko nemate maramicu, pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan, odmah operite ruke
– Izbegavajte rukovanje, grljenje i ljubljenje ako kijate i kašljete
– Ostanite kod kuće kada ste bolesni i pozovite lekara
U svetu je, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, do 29. juna evidentirano ukupno 66.980 obolelih i 332 slučaja umrlih od gripa A (H1N1). Najviše slučajeva registrovano je u Sjedinjenim Američkim Državama – 27.717 obolelih i 127 umrlih. Na drugom mestu je Meksiko sa 8617 obolelih i 116 umrlih, treća je Kanada sa 775 obolelih i 21 smrtnim slučajem. U Australiji je do sada registrovano 4301 oboleli i sedam smrtnih slučajeva. Najviše obolelih u Evropi ima Velika Britanija – 4250. U ovoj zemlji su zabeležena i dva smrtna slučaja. Virus se polako širi i našim regionom, ali i omiljenim letovalištima srpskih turista.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
