Bez brige, para nema

Jedan jedini SMS mogao bi odlično da ilustruje kako se prema riziku odnose dve institucije kojima je (i) to posao – osiguravajuća kuća i država. Naime, u slučajevima kada vremenske prilike prevazilaze normalne vrednosti – bilo da je to jaka kiša, sneg, mećava, grad, poledica, oluja ili obilna kiša – osiguravajuća kuća UNIQA, koja na poplavnim područjima ima oko 2500 osiguranih domaćinstava i oko 300 privrednih subjekata, svim svojim klijentima šalje SMS i imejl upozorenja, prema mestu stanovanja i predviđenom vremenu trajanja elementarne nepogode. Ova kratka poruka, uz, naravno, izveštaje RHMZ i Srbijavoda, rečito demantuje predstavnike opštinskih, gradskih i republičkih vlasti koji tvrde da su poplave bile „nepredvidive i neizbežne“. SMS koji su klijenti UNIQA osiguranja iz Obrenovca dobili u utorak 13. maja glasio je: „MeteoUNIQA uzbuna 2. stepen: Jaka kiša, 80 do 120 mm, mestimična opasnost od poplava, PTT br. 11500, od 13.05 18h do 16.05 15h“. Da podsetimo, (jedva čujne) sirene za uzbunu u Obrenovcu aktivirane su u petak 16. maja rano ujutru.

Bez obzira na to što još nije doneta konačna procena o šteti nastaloj od velikih majskih poplava u Srbiji, izvesno je da će se meriti u stotinama miliona evra. Još je u nedelju 18. maja predsednik Vlade Vučić ocenio da šteta od poplave samo u Rudarskom basenu „Kolubara“, najvećem ugljenokopu u Srbiji, iznosi „najmanje 100 miliona evra“. Do istog zaključka je, četiri dana kasnije, došao i ministar energetike Aleksandar Antić, nakon što je obišao kopove „Kolubare“. Tog istog četvrtka Vučić je izjavio da su štete od poplava veće od 174 miliona evra – 0,64 odsto bruto društvenog proizvoda, ujedno i uslov za pomoć iz EU fondova.

Nabrajajući, Vučić je pomenuo 30 srušenih i 50 oštećenih mostova na kategorisanim putevima, još 200 srušenih i oštećenih na nekategorisanim i opštinskim, uz 20 kategorisanih i više stotina nekategorisanih puteva oštećenih odronima i klizištima – samo na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada procenjena je šteta veća od 10 miliona evra. Direktor Železnica Srbije procenio je između šest i sedam miliona evra štete u železničkom saobraćaju. Stambenim i drugim objektima koji su srušeni ili oštećeni još se broja ne zna. Zorana Mihajlović, predsednica Komisije za procenu štete od poplava, najavila je prve, grube procene štete za kraj maja, međutim, na konačnu procenu čekaće se mnogo duže. „Nivo štete nastale usled poplava statistički će se utvrđivati metodologijom od vrata do vrata“, rekao je u utorak 27. maja direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović, i to uz pisanu izjavu građana pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, a istinitost podataka iz izjava proveravaće se na osnovu poslednjeg popisa stanovništva i poljoprivrede.

ŠTA JE SVE OSIGURANO: Prethodnih mesec-dva u javnosti su se provlačile priče da je Elektroprivreda Srbije, najvažnije državno preduzeće, ostala neosigurana zbog neuspeha javne nabavke za osiguranje i posledičnog nepotpisivanja ugovora o osiguranju. Međutim, kako za „Vreme“ kažu u EPS-u, sva šteta na opremi, mehanizaciji i bagerima nastala zbog nezapamćenih poplava u Srbiji biće naplaćena od osiguranja. „Imovina i zaposleni u sistemu Elektroprivrede Srbije osigurani su, a menadžment EPS-a je i pored višemesečnih problema u realizaciji javne nabavke osiguranja obezbedio da se putem listova pokrića sve osigura do okončanja postupka javne nabavke. Elektroprivreda Srbije je otvoreni postupak nabavke osiguranja imovine i zaposlenih vodila striktno po Zakonu o javnim nabavkama, a postupak nije okončan zbog žalbi ponuđača, odnosno njihovih zahteva za zaštitu prava pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača. TENT A i B i njihova oprema su osigurani, kao i svi ostali objekti i oprema u svim privrednim društvima u celom sistemu EPS-a“, izjavili su iz Elektroprivrede Srbije za „Vreme“.

Pomenute listove pokrića EPS je potpisao sa konzorcijumom UNIQA i Wiener Städtische osiguranja (WSO), prekidajući tako višegodišnju tradiciju da se javna preduzeća osiguravaju isključivo u državnim, osiguravajućim kućama, u Dunav osiguranju i ranije DDOR-u. Kako kažu za „Vreme“ u Wiener Städtische osiguranju, iako se potpisuju kratkoročno (na tri ili šest meseci), ti listovi pokrića zamenjuju polisu osiguranja. „Osiguranje je ugovoreno u formi lista pokrića, dokumenta koji privremeno zamenjuje polisu sa svim obligatornim delovima polise, i predstavlja ugovor o osiguranju. U praksi se koristi u formi kratkoročnih pokrića do dobijanja knjigovodstvenih podataka za izradu polisa od strane Ugovarača osiguranja, a na osnovu knjigovodstvenih podataka – ili sa prethodnih polisa ili iz tenderske dokumentacije, što je ovde slučaj. Svi listovi pokrića osiguranih privrednih društava EPS-a od strane Konzorcijuma WSO/UNIQA zameniće list pokrića polisom po dobijanju podataka“, kažu u WSO. Iako je vrednost imovine EPS-a koja je osigurana u UNIQA/WSO konzorcijumu poslovna tajna, reč je o osiguranju imovine, zaposlenih i vozila sa knjigovodstvenim stanjem na poslednji dan 2013. godine u JP Elektroprivreda Srbije Beograd (bez zaposlenih i vozila), te u privrednim društvima Drinsko-Limske hidroelektrane iz Bajine Bašte, Termoelektrane Nikola Tesla iz Obrenovca, Termoelektrane i kopovi Kostolac, Centar iz Kragujevca i EPS Obnovljivi izvori energije.

Pomenuti kopovi „Kolubare“, dakle, ne nalaze se pod osiguranjem ovog konzorcijuma, već kod osiguravajuće kuće „Dunav“, a pretpostavka je da su u istoj kući osigurani i Železnice Srbije i Javno preduzeće Putevi Srbije. Ni u Železnicama ni u Putevima Srbije nisu bili raspoloženi da daju izjavu – Železnice su ćutke propustile red vožnje po kojem „Vreme“ izlazi, dok su iz Puteva Srbije rekli da „u ovom trenutku ne mogu odgovarati na ovu vrstu pitanja, zato što je sve vezano za resorno ministarstvo, za Komisiju koja vrši procenu štete – to je jedna kompleksna priča, i sve što bi se sada reklo ne bi odgovaralo pravom stanju stvari“.

AMORTIZACIJA I MUKE PO SIROTINJI: Ipak, postavlja se pitanje: iako je EPS osiguran, da li će od osiguravajućih kuća i naplatiti pun iznos štete? Najverovatnije – neće. Ili, rečima Wiener Städtische osiguranja: „S obzirom da je imovina osigurana na knjigovodstvenu vrednost, iznos naknade predstavlja stvarnu vrednost predmeta osiguranja umanjenu za vrednost amortizacije i eventualnog ostatka.“ Koliko iznosi ta amortizacija? Za EPS, to izgleda ovako: na godišnjem nivou stope amortizacije hidroelektrana su od 1–4 odsto, termoelektrana 1,3–4 odsto, rudnika uglja 1,25–2 odsto, dok je životni vek opreme za hidroelektrane, termoelektrane i rudnike uglja procenjen na između pet i 25 godina. Šta to konkretno znači? Znači da građevinski objekti u rudnicima uglja, poput onih u pomenutom (i potopljenom) Rudarskom basenu „Kolubara“, svake godine gube između 1,25 i 2 odsto vrednosti, a da se knjigovodstvena vrednost opreme smanjuje po stopi 4–12,33 odsto godišnje. Najviše štete pretrpeli su kopovi „Veliki Crljeni“ i „Tamnava – Zapadno polje“, na kojima se proizvodi dve trećine uglja u RB „Kolubara“, a koji su potpuno potopljeni. „Veliki Crljeni“ stari su šest godina, a „Tamnava – Zapadno polje“ izgrađena je pre 20 godina, tako da će po svoj prilici i naplata osiguranja biti umanjena – do 12 odsto za štete u „Velikim Crljenima“ i do 40 odsto za štete u „Tamnavi – Zapadno polje“. Polje „B“ i Polje „D“, kopovi koji su takođe delimično poplavljeni, otvoreni su 1952. i 1961. godine – ako su i oni osigurani na isti način kao imovina kod konzorcijuma UNIQA/WSO, moglo bi se desiti da za njih neće moći da se naplati bilo kakvo osiguranje, zbog amortizacije.

Kada je reč o građanima, zahvaljujući veoma niskoj kulturi osiguranja u Srbiji, veliki broj uništenih ili oštećenih objekata i poljoprivrednih površina ostao je neosiguran. „Osiguran svaki deseti“, „Osigurano svako 18 domaćinstvo“, „Broj osiguranih od poplave meri se u promilima“ – samo su neki od naslova iz dnevne štampe. Osiguranje koje većina građana plaća na uplatnici „Infostana“, ne pokriva rizik od poplave. (Pokriva, doduše, neke egzotične rizike, poput osiguranja od pada letelice, ili osiguranje od šteta nastalih usled manifestacija ili demonstracija – ali ako broj demonstranata ne prelazi sto osoba). Prema nekim procenama, manje od 10 odsto preduzeća i oko dva odsto poljoprivrednika osigurano je od elementarnih nepogoda – poljoprivrednici se najčešće osiguravaju od suše i grada. Takođe, od više od dva miliona registrovanih vozila u Srbiji, tek nešto iznad 7,5 odsto ili njih 150.000 ima kasko osiguranje.