Beogradska berza, kao tržište akcija, nalazi se u veoma teškom stanju i bez realnih izgleda za značajnije poboljšanje. Nasuprot sprovedenoj “modernizaciji” sajta berze i veoma optimističnim izjavama predstavnika vlasti, tržište akcija se nalazi na rubu propasti. Poslednji Izveštaj o poslovanju berze koji je dostupan na sajtu odnosi se na 2022. godinu, a poslednja Međunarodna konferencija berze održana je u novembru 2019. godine
Nakon izjava zvaničnih predstavnika Ministarstva finansija Republike Srbije sredinom 2025. godine slabije upućeni u stanje na srpskom tržištu kapitala mogli bi pomisliti da se Beogradskoj berzi smeši svetla budućnost. Međutim, podaci iz prošlosti i trenutni potezi vlasti nedvosmisleno ukazuju na to da je ova tržišna institucija u Srbiji možda i suvišna. U tekstu koji sledi biće analizirano poslovanje Beogradske berze nakon 2012. godine, odnosno biće izvršen nepristrasan prikaz razvoja tržišta akcija u Srbiji nakon dolaska SNS-a na vlast.
Na samom početku treba istaći da se broj akcija na Beogradskoj berzi u posmatranom periodu drastično smanjio, što se možda i ne može direktno zameriti samoj vlasti već se uglavnom radilo o povlačenju kompanija sa berze iz dva razloga: započet stečajni postupak nad izdavaocem i prestanak statusa javnog akcionarskog društva.
Krajem 2012. godine na berzi se kotiralo 1081 akcija, dok se sredinom 2025. godine na pomenutom tržištu nalazi ukupno 247 emisija akcija. Tokom posmatranog perioda na najkvalitetnijem segmentu tržišta bilo je uglavnom 7 ili 8 kompanija, ali se trenutno na listingu nalazi samo 5. Broj akcija sam po sebi nije od presudne važnosti za razvoj berze, već je mnogo bitnija njihova likvidnost. S tim u vezi, značajno je sagledati broj zaključenih transakcija akcijama i ostvareni promet.
...Broj zaključenih transakcija akcijama u periodu 2012–2024. godina, u hiljadama
Tokom 2012. godine na Beogradskoj berzi zaključeno je 483.013 transakcija, da bi nakon toga usledio dugogodišnji pad. Kao rezultat toga, tokom 2020, 2021. i 2022. godine zaključeno je ukupno 59.601 transakcija, dok je tokom poslednje godine koja je uključena u analizu zaključeno svega 14.583 transakcije akcijama. Promet akcijama imao je promenljivo kretanje po godinama, ali se takođe može jasno uočiti značajan pad ovog parametra tokom ere SNS.
...Promet akcijama na Beogradskoj berzi u periodu 2012–2024. godina, u mlrd. RSD
Nešto veći iznosi prometa akcijama u pojedinim godinama rezultat su blok transakcija i prinudnih otkupa akcija kod nekih emitenata, uglavnom radi prelaska u neku zatvorenu pravnu formu i povlačenja sa tržišta. S tim u vezi, veliki promet akcijama tokom 2019. godine nije ostvaren zbog neke povoljne okolnosti po tržište Beogradske berze, već zbog prodaje državnog udela u Komercijanoj banci, odnosno zahvaljujući blok trgovanju akcijama ove banke u junu i novembru 2019. godine. Zahvaljujući prodaji ove banke ostvaren je državni prihod od oko 450 miliona evra, ali je listing berze ostao bez još jedne kvalitetne kompanije.
...Struktura ukupnog prometa u periodu 2012–2024. godine, u mlrd. RSD
Dalje, rast prometa u 2022. godini rezultat je blok transakcije akcijama NIS a. d. Novi Sad u maju u vrednosti od 7,2 mlrd. RSD, dok je ostvareni promet u 2024. godine rezultat obimnog trgovanja akcijama Messer Tehnogasa i svakako akcijama NIS-a. Pritom, treba napomenuti da se više od 30% ukupnog prometa akcijama na Beogradskoj berzi ostvaruje trgovinom akcijama NIS-a. S tim u vezi, važno je napomenuti da će trgovanje akcijama ove kompanije tokom 2025. godine najverovatnije biti na istorijskom minimumu zbog dobro poznatih političkih razloga i pritisaka. Dakle, jasno se uočava da je nakon 2012. godine došlo do značajnog pada likvidnosti tržišta akcija. S druge strane, od 2015. godine na domaću berzu intenzivno se uključuju državne obveznice, pri čemu ovi finansijski instrumenti danas čine približno 90% ukupnog prometa. Nasuprot ovom trendu, u periodu pre 2012. godine akcije su imale dominantno učešće u ostvarivanju ukupnog prometa na berzi.
Struktura ukupnog prometa jasno ukazuje da je Beogradska berza na neki način s vremenom postala “portal” za evidentiranje jednog manjeg dela državnog duga umesto da predstavlja mesto vrednovanja i prikupljanja kapitala za javne i uspešne kompanije.
Imajući u vidu da se nivo razvijenosti tržišta kapitala uglavnom sagledava na osnovu broja i kvaliteta finansijskih instrumenata, odnosno hartija od vrednosti kojima se na njemu trguje, može se zaključiti da se Beogradska berza nalazi na poprilično niskom nivou razvijenosti. Poslednjih godina na berzi se ostvaruju rekordno niski prometi akcijama ukoliko se posmatraju samo standardni metodi trgovanja. Za prosperitetni razvoj tržišta kapitala na posmatranom području neophodna je, pre svega, istinska volja i podrška vladajućih političkih struktura. Osim toga, treba imati u vidu da domaću privredu odlikuje uglavnom nizak nivo korporativne kulture, kao i nizak nivo poverenja sitnih investitora (fizičkih lica) i njihova nezainteresovanost za ulaganja na tržištu akcija. Imajući sve prethodno u vidu, realno je očekivati da će se trend urušavanja tržišta akcija u Srbiji nastaviti sve do momenta uključenja nekih novih velikih i kvalitetnih emitenata.
Treba napomenuti da se u sistemu Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd, pored transakcija zaključenih na Beogradskoj berzi, evidentiraju i saldiraju i transakcije zaključene na OTC tržištu. Prema Zakonu o tržištu kapitala, OTC tržište je sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta i čiji sistem trgovanja podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije. Pravilima poslovanja Centralnog registra regulisano je da se OTC transakcije obavljaju preko aukcijske platforme Ministarstva finansija Republike Srbije, aukcijske platforme Narodne banke Srbije, korisničke WEB aplikacije Centralnog registra i drugih platformi za vanberzansko trgovanje. Najveća vrednost saldiranih transakcija na OTC tržištu odnosi se na repo kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata, konkretno blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije. U celini posmatrano, transakcije finansijskim instrumentima zaključene na OTC tržištu čine oko 99% vrednosti svih transakcija saldiranih kod Centralnog registra, odnosno transakcije zaključene na regulisanom tržištu i multilateralnoj trgovačkoj platformi Beogradske berze čine samo oko jedan odsto. S tim u vezi, Svetska banka je 2023. godine odobrila 27,7 miliona evra za podsticanje razvoja tržišta kapitala u Srbiji, pri čemu je značajan deo ovog programa namenjen razvoju korporativnih obveznica.
Glavni podsticaj za emitovanje korporativnih obveznica od strane domaćih vlasti jeste uključivanje centralne banke u ulozi kupca na sekundarnom tržištu. Kao rezultat ovog programa, realizovano je nekoliko emisija korporativnih obveznica, uz nezaobilazno učešće i društvenih i državnih preduzeća kao emitenata. Kada smo već kod velikih društvenih i državnih preduzeća, treba napomenuti da oko 4,8 miliona malih akcionara i veći broj investitora duže od 15 godina čeka izlazak Telekoma i EPS na berzu. Nedavno, Zakonom o izmeni Zakona o privatizaciji iz 2025. godine definisan je 31. decembar 2027. godine kao krajnji rok za transformaciju javnih preduzeća sa društvenim kapitalom. S tim u vezi, može se reći da je to možda i poslednja šansa za izlazak ovih velikih kompanija na Beogradsku berzu, a možda i za spas tržišta akcija u Srbiji.
Međutim, kako to obično biva, čim se pojavi tračak nade za razvoj tržišta akcija u Srbiji, politika opet zauzme dominantnu ulogu. Iako je Vlada Republike Srbije sama odredila kriterijume po kojima će privredna društva sa državnim kapitalom prelaziti u formu akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, po ko zna koji put odluka je doneta na štetu akcionarstva. Javna preduzeća “Pošta” i “Srbijašume” su, pored toga što ispunjavaju sve potrebne uslove da postanu akcionarska društva, promenila pravnu formu u DOO.
Međutim, treba napomenuti da možda ne postoji namera aktuelnih političkih struktura da se akcionarstvo u Srbiji ugasi, već je razlog neznanje. S tim u vezi, skoro punih deset godina je trebalo regulatorima tržišta kapitala da uoče da se član 30 Zakona o pravu na besplatne akcije nalazi u koliziji sa Zakonom o privatizaciji. Možda se, ipak, i iza toga opet nešto drugo krije. Malo bolje upućeni znaju da je Zakonom o privatizaciji iz 2014. godine ukinuta mogućnost zaposlenima u preduzećima sa državnim kapitalom da dobiju akcije tog preduzeća kada bude došlo do njihove privatizacije. Nasuprot tome, član 30 Zakona o pravu na besplatne akcije upravo to predviđa, pa je nakon više od devet godina morao biti obrisan.
Na osnovu prikazanih podataka i sprovedene analize, može se zaključiti da se Beogradska berza, kao tržište akcija, nalazi u veoma teškom stanju i bez realnih izgleda za značajnije poboljšanje. Nasuprot sprovedenoj “modernizaciji” sajta berze i veoma optimističnim izjavama predstavnika vlasti, tržište akcija se nalazi na rubu propasti. Poslednji Izveštaj o poslovanju berze koji je dostupan na sajtu odnosi se na 2022. godinu, a poslednja Međunarodna konferencija berze održana je u novembru 2019. godine.
Autor je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodišnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
