Beogradska berza, kao tržište akcija, nalazi se u veoma teškom stanju i bez realnih izgleda za značajnije poboljšanje. Nasuprot sprovedenoj “modernizaciji” sajta berze i veoma optimističnim izjavama predstavnika vlasti, tržište akcija se nalazi na rubu propasti. Poslednji Izveštaj o poslovanju berze koji je dostupan na sajtu odnosi se na 2022. godinu, a poslednja Međunarodna konferencija berze održana je u novembru 2019. godine
Nakon izjava zvaničnih predstavnika Ministarstva finansija Republike Srbije sredinom 2025. godine slabije upućeni u stanje na srpskom tržištu kapitala mogli bi pomisliti da se Beogradskoj berzi smeši svetla budućnost. Međutim, podaci iz prošlosti i trenutni potezi vlasti nedvosmisleno ukazuju na to da je ova tržišna institucija u Srbiji možda i suvišna. U tekstu koji sledi biće analizirano poslovanje Beogradske berze nakon 2012. godine, odnosno biće izvršen nepristrasan prikaz razvoja tržišta akcija u Srbiji nakon dolaska SNS-a na vlast.
Na samom početku treba istaći da se broj akcija na Beogradskoj berzi u posmatranom periodu drastično smanjio, što se možda i ne može direktno zameriti samoj vlasti već se uglavnom radilo o povlačenju kompanija sa berze iz dva razloga: započet stečajni postupak nad izdavaocem i prestanak statusa javnog akcionarskog društva.
Krajem 2012. godine na berzi se kotiralo 1081 akcija, dok se sredinom 2025. godine na pomenutom tržištu nalazi ukupno 247 emisija akcija. Tokom posmatranog perioda na najkvalitetnijem segmentu tržišta bilo je uglavnom 7 ili 8 kompanija, ali se trenutno na listingu nalazi samo 5. Broj akcija sam po sebi nije od presudne važnosti za razvoj berze, već je mnogo bitnija njihova likvidnost. S tim u vezi, značajno je sagledati broj zaključenih transakcija akcijama i ostvareni promet.
...Broj zaključenih transakcija akcijama u periodu 2012–2024. godina, u hiljadama
Tokom 2012. godine na Beogradskoj berzi zaključeno je 483.013 transakcija, da bi nakon toga usledio dugogodišnji pad. Kao rezultat toga, tokom 2020, 2021. i 2022. godine zaključeno je ukupno 59.601 transakcija, dok je tokom poslednje godine koja je uključena u analizu zaključeno svega 14.583 transakcije akcijama. Promet akcijama imao je promenljivo kretanje po godinama, ali se takođe može jasno uočiti značajan pad ovog parametra tokom ere SNS.
...Promet akcijama na Beogradskoj berzi u periodu 2012–2024. godina, u mlrd. RSD
Nešto veći iznosi prometa akcijama u pojedinim godinama rezultat su blok transakcija i prinudnih otkupa akcija kod nekih emitenata, uglavnom radi prelaska u neku zatvorenu pravnu formu i povlačenja sa tržišta. S tim u vezi, veliki promet akcijama tokom 2019. godine nije ostvaren zbog neke povoljne okolnosti po tržište Beogradske berze, već zbog prodaje državnog udela u Komercijanoj banci, odnosno zahvaljujući blok trgovanju akcijama ove banke u junu i novembru 2019. godine. Zahvaljujući prodaji ove banke ostvaren je državni prihod od oko 450 miliona evra, ali je listing berze ostao bez još jedne kvalitetne kompanije.
...Struktura ukupnog prometa u periodu 2012–2024. godine, u mlrd. RSD
Dalje, rast prometa u 2022. godini rezultat je blok transakcije akcijama NIS a. d. Novi Sad u maju u vrednosti od 7,2 mlrd. RSD, dok je ostvareni promet u 2024. godine rezultat obimnog trgovanja akcijama Messer Tehnogasa i svakako akcijama NIS-a. Pritom, treba napomenuti da se više od 30% ukupnog prometa akcijama na Beogradskoj berzi ostvaruje trgovinom akcijama NIS-a. S tim u vezi, važno je napomenuti da će trgovanje akcijama ove kompanije tokom 2025. godine najverovatnije biti na istorijskom minimumu zbog dobro poznatih političkih razloga i pritisaka. Dakle, jasno se uočava da je nakon 2012. godine došlo do značajnog pada likvidnosti tržišta akcija. S druge strane, od 2015. godine na domaću berzu intenzivno se uključuju državne obveznice, pri čemu ovi finansijski instrumenti danas čine približno 90% ukupnog prometa. Nasuprot ovom trendu, u periodu pre 2012. godine akcije su imale dominantno učešće u ostvarivanju ukupnog prometa na berzi.
Struktura ukupnog prometa jasno ukazuje da je Beogradska berza na neki način s vremenom postala “portal” za evidentiranje jednog manjeg dela državnog duga umesto da predstavlja mesto vrednovanja i prikupljanja kapitala za javne i uspešne kompanije.
Imajući u vidu da se nivo razvijenosti tržišta kapitala uglavnom sagledava na osnovu broja i kvaliteta finansijskih instrumenata, odnosno hartija od vrednosti kojima se na njemu trguje, može se zaključiti da se Beogradska berza nalazi na poprilično niskom nivou razvijenosti. Poslednjih godina na berzi se ostvaruju rekordno niski prometi akcijama ukoliko se posmatraju samo standardni metodi trgovanja. Za prosperitetni razvoj tržišta kapitala na posmatranom području neophodna je, pre svega, istinska volja i podrška vladajućih političkih struktura. Osim toga, treba imati u vidu da domaću privredu odlikuje uglavnom nizak nivo korporativne kulture, kao i nizak nivo poverenja sitnih investitora (fizičkih lica) i njihova nezainteresovanost za ulaganja na tržištu akcija. Imajući sve prethodno u vidu, realno je očekivati da će se trend urušavanja tržišta akcija u Srbiji nastaviti sve do momenta uključenja nekih novih velikih i kvalitetnih emitenata.
Treba napomenuti da se u sistemu Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd, pored transakcija zaključenih na Beogradskoj berzi, evidentiraju i saldiraju i transakcije zaključene na OTC tržištu. Prema Zakonu o tržištu kapitala, OTC tržište je sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta i čiji sistem trgovanja podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije. Pravilima poslovanja Centralnog registra regulisano je da se OTC transakcije obavljaju preko aukcijske platforme Ministarstva finansija Republike Srbije, aukcijske platforme Narodne banke Srbije, korisničke WEB aplikacije Centralnog registra i drugih platformi za vanberzansko trgovanje. Najveća vrednost saldiranih transakcija na OTC tržištu odnosi se na repo kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata, konkretno blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije. U celini posmatrano, transakcije finansijskim instrumentima zaključene na OTC tržištu čine oko 99% vrednosti svih transakcija saldiranih kod Centralnog registra, odnosno transakcije zaključene na regulisanom tržištu i multilateralnoj trgovačkoj platformi Beogradske berze čine samo oko jedan odsto. S tim u vezi, Svetska banka je 2023. godine odobrila 27,7 miliona evra za podsticanje razvoja tržišta kapitala u Srbiji, pri čemu je značajan deo ovog programa namenjen razvoju korporativnih obveznica.
Glavni podsticaj za emitovanje korporativnih obveznica od strane domaćih vlasti jeste uključivanje centralne banke u ulozi kupca na sekundarnom tržištu. Kao rezultat ovog programa, realizovano je nekoliko emisija korporativnih obveznica, uz nezaobilazno učešće i društvenih i državnih preduzeća kao emitenata. Kada smo već kod velikih društvenih i državnih preduzeća, treba napomenuti da oko 4,8 miliona malih akcionara i veći broj investitora duže od 15 godina čeka izlazak Telekoma i EPS na berzu. Nedavno, Zakonom o izmeni Zakona o privatizaciji iz 2025. godine definisan je 31. decembar 2027. godine kao krajnji rok za transformaciju javnih preduzeća sa društvenim kapitalom. S tim u vezi, može se reći da je to možda i poslednja šansa za izlazak ovih velikih kompanija na Beogradsku berzu, a možda i za spas tržišta akcija u Srbiji.
Međutim, kako to obično biva, čim se pojavi tračak nade za razvoj tržišta akcija u Srbiji, politika opet zauzme dominantnu ulogu. Iako je Vlada Republike Srbije sama odredila kriterijume po kojima će privredna društva sa državnim kapitalom prelaziti u formu akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, po ko zna koji put odluka je doneta na štetu akcionarstva. Javna preduzeća “Pošta” i “Srbijašume” su, pored toga što ispunjavaju sve potrebne uslove da postanu akcionarska društva, promenila pravnu formu u DOO.
Međutim, treba napomenuti da možda ne postoji namera aktuelnih političkih struktura da se akcionarstvo u Srbiji ugasi, već je razlog neznanje. S tim u vezi, skoro punih deset godina je trebalo regulatorima tržišta kapitala da uoče da se član 30 Zakona o pravu na besplatne akcije nalazi u koliziji sa Zakonom o privatizaciji. Možda se, ipak, i iza toga opet nešto drugo krije. Malo bolje upućeni znaju da je Zakonom o privatizaciji iz 2014. godine ukinuta mogućnost zaposlenima u preduzećima sa državnim kapitalom da dobiju akcije tog preduzeća kada bude došlo do njihove privatizacije. Nasuprot tome, član 30 Zakona o pravu na besplatne akcije upravo to predviđa, pa je nakon više od devet godina morao biti obrisan.
Na osnovu prikazanih podataka i sprovedene analize, može se zaključiti da se Beogradska berza, kao tržište akcija, nalazi u veoma teškom stanju i bez realnih izgleda za značajnije poboljšanje. Nasuprot sprovedenoj “modernizaciji” sajta berze i veoma optimističnim izjavama predstavnika vlasti, tržište akcija se nalazi na rubu propasti. Poslednji Izveštaj o poslovanju berze koji je dostupan na sajtu odnosi se na 2022. godinu, a poslednja Međunarodna konferencija berze održana je u novembru 2019. godine.
Autor je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
