BDP bez čuda

U tekstu „O čemu pričaš, čoveče“ autora Radmila Markovića gospodin Dragan Đilas izražava sumnju da Republički zavod za statistiku i direktor Miladin Kovačević obračunavaju statističke podatke „na vrlo čudan način“.

Kao prvo, ja lično ne obračunavam niti bih mogao svojevoljno da obračunam bilo koji, kako kaže g. Đilas, „statistički podatak“. Stopu kvartalnog rasta BDP-a koju pominje g. Đilas obračunava Republički zavod za statistiku u skladu sa evropskom metodologijom kvartalnih nacionalnih računa koju su verifikovali kako Evrostat tako i MMF. Ta metodologija je ostala nepromenjena od vremena kada je g. Đilas bio na vlasti i na nju nisu uticale, niti mogu uticati bilo kakve „promene vlasti“. Gospodin Đilas kaže da bi bilo „interesantno“ da jednog dana neko pogleda „kako se dolazilo do tih brojeva“, i mi mu poručujemo da ne mora da čeka jer se metodologija obračuna kvartalnog BDP-a nalazi na veb-sajtu našeg Zavoda kao i na veb-sajtu Evrostata i dostupna je svim korisnicima. Ne poričemo pravo na skepticizam g. Đilasa, ali može biti uveren da nikakvih „čuda“ u obračunima kvartalnog BDP-a nema.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ne zavisi samo od industrijske proizvodnje (ni energetike), već od kretanja svih delatnosti i njihovog učešća u stvaranju BDP-a. U tabeli koju prilažemo dajemo prikaz pondera (učešća) pojedinih delatnosti i njihovih stopa rasta, kao i rezultirajuću stopu rasta BDP-a. Reč je o jednostavnom obračunu, preciznije sabiranju umnožaka – učešća pojedinih delatnosti u stvaranju BDP-a (pondera) i njihovih stopa rasta. Dakle, rast BDP-a je prost zbir ovih umnožaka.

Najveći doprinos rastu BDP-a u prvom kvartalu 2019. potiče iz sektora usluga (realni rast 3,4%), čime je kompenzovan pad u industriji i poljoprivredi. Pored toga, ne može se zanemariti doprinos građevinarstva, jer je ostvarena izuzetno visoka stopa rasta u ovoj delatnosti (11,7%).

Treba napomenuti da su ovi podaci rezultat fleš-procene kvartalnog bruto domaćeg proizvoda u stalnim cenama (objavljene 30. aprila 2019. godine), a da su rezultati detaljnijeg obračuna kvartalnog BDP-a (koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja) za prvi kvartal 2019. godine, objavljeni u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 31. maja 2019. godine, prema kojem stopa realnog rasta BDP-a iznosi 2,5%.

Dakle, čitaoci sa elementarnim poznavanjem matematičkih operacija, mogu videti da nema razloga za bilo kakvu začuđenost. Ono što pak nas začuđuje jeste izjava g. Đilasa: „pustite statističke podatke ili MMF-ove priče“, što dovodi u pitanje svrsishodnost naših objašnjenja i bilo kakvog pokušaja da otklonimo njegovu, kako kaže, „ogromnu skepsu“ koju čak nijedna međunarodna institucija kao što je MMF ne može ukloniti. Izvorište ove skepse, čini se, nije u domenu nauke, matematike i statistike, već u zlonamernom (ko zna kojem po redu) pokušaju da se paušalnim ocenama i napadima na statistiku zadobiju jeftini politički poeni.