foto: vanja keser
Apsolutna većina zaposlenih na Fakultetu umetnosti u Nišu glasala je da profesorka dr Milena Injac bude nova dekanica, ali je Savet odbio da je izabere. Ispostavilo se da bi pobedila i u drugom izbornom krugu da nije protivno zakonu u tome sprečena
Pozivanje na demokratiju i na autonomiju univerziteta kao izgovor za autokratsku vladavinu i za odbijanje da se sa vlasti siđe, vidljivo je ovih dana na Fakultetu umetnosti u Nišu.
U toku je izbor za dekana. Sadašnja dekanica profesorka dr Suzana Kostić nakon tri mandata nije u mogućnosti da se kandiduje i četvrti put, mada bi po zakonu to mogla da učini (vidi okvir), zbog rešenja Agencije za borbu protiv korupcije iz marta 2016, a i zbog još nekoliko svojih rezultata o kojima će biti reči kasnije u tekstu. Međutim, to što nije u mogućnosti da se sama kandiduje, ne znači da odustaje od vlasti. Tokom aktuelnog izbora za dekana Fakulteta umetnosti, prema kazivanjima zaposlenih, dekanica pokušava da eliminiše kandidate koji joj nisu po volji i da faktički zadrži kontrolu nad fakultetom, uz gotovo neverovatna kršenja Zakona o visokom obrazovanju i Statuta Fakulteta umetnosti. Zbog toga je ovog petka Fakultetu stiglo rešenje Inspekcije Ministarstva prosvete, čija sadržina nam nije dostupna. Po rečima dekanice (vidi okvir), to neće biti prepreka da se raspiše i treći krug izbora za dekana.
NAMEŠTANJE IZBORA
Dosadašnja dva kruga protekla su nedolično po univerzitetsku zajednicu. U prvom, konkurisale su profesorke dr Milena Injac i mr Anđela Danković. Nastavno-umetničko veće Fakulteta, koje čine svi zaposleni nastavnici u stalnom radnom odnosu, telo koje po Statutu bira dekana, izabralo je na sednici 8. marta profesorku Milenu Injac. Dobila je 42 glasa nasuprot 32 glasa protivkandidatkinje, uz tri nevažeća glasačka listića. Kako na Fakultetu umetnosti radi ukupno 82 nastavnika, 42 glasa koje je dobila profesorka Injac nisu bili samo većina od prisutnih na sednici, nego apsolutna većina svih zaposlenih nastavnika u kolektivu. Nova dekanica je primila čestitanja protivkandidatkinje i članova kolektiva, održala pozdravni govor i ostalo je bilo samo da Savet Fakulteta formalno potvrdi volju kolektiva. Ali, na sednici održanoj 13. marta, Savet Fakulteta umetnosti, bez ikakvog obrazloženja, odbio je da verifikuje odluku Nastavno-umetničkog veća i doneo odluku o raspisivanju novih izbora za dekana.
Za drugi krug izbora, departmani i katedre Fakulteta – stručna tela koja, prema Statutu, predlažu kandidate za dekana, kandidovali su dvoje kolega: profesorka dr Milena Injac bila je izbor pet stručnih tela, a profesor mr Bojan Živić – četiri. Pošto je postalo očigledno da će profesorka Milena Injac opet pobediti, delegatsko Nastavno-umetničko veće, čija je uloga da evidentira kandidate, glasalo je da se njena kandidatura ne evidentira bez obzira što je pre toga konstatovalo da profesorka Injac ispunjava sve uslove. Da bi stvar bila još apsurdnija, to isto delegatsko veće je u prethodnom izbornom ciklusu evidentiralo kandidaturu profesorke Injac. Sednica je održana 29. aprila elektronskim putem, bez kvoruma, a odluka je doneta bez obrazloženja.
Zanimljivo je da ova tehnika eliminisanja kandidata za dekana nije primenjena prvi put. U prethodnom izboru za dekana 2016. godine protivkandidat profesorki dr Suzani Kostić bio je profesor mr Jovan Bogosavljević. Delegatsko Nastavno-umetničko veće tada je konstatovalo da on ispunjava sve zakonom propisane uslove da bude kandidat za dekana, a potom glasalo da se njegova kandidatura ne evidentira. Tako je profesorka dr Suzana Kostić, kao jedini kandidat, izabrana i za treći mandat.
Međutim, ovog puta se ispostavilo da taj oprobani metod eliminacije protivkandidata neće značiti da će profesor Živić biti izabran za novog dekana. Na sednici Nastavno-umetničkog veća Fakulteta, koje čine svi zaposleni nastavnici u stalnom radnom odnosu, održanoj 10. maja, 44 člana kolektiva precrtalo je glasačke listiće, te sa preostalih 35 glasova za njegov izbor, profesor mr Bojan Živić nije postao naslednik dekanice Suzane Kostić. Da bi podsmevanje zakonima Republike Srbije i Inspekciji Ministarstva prosvete bilo potpuno, profesor Bojan Živić je član delegatskog Nastavno-umetničkog veća koje je u drugom krugu odbilo da evidentira kandidaturu profesorke Milene Injac, i predsednik je Saveta fakulteta koji je odbio da verifikuje njenu pobedu u prvom krugu izbora.
Zanimljivo je da Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja potpuno drugačije regulišu prava i neophodne uslove za obavljanje funkcije rukovodećeg organa institucije. Na primer, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja onemogućava da lice koje je osuđeno zbog diskriminatornog i zlostavljačkog ponašanja bude direktor osnovne ili srednje škole, dok dekani i rektori nemaju ova ograničenja. Takođe, ministar može da smeni direktora osnovne ili srednje škole ukoliko je „namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete“, dok ovo ne važi za rektore i dekane.
U ranijim Zakonima o visokom obrazovanju bila je odredba da dekan ne može da bude lice koje je povredilo Kodeks profesionalne etike, dok u važećem zakonu ovo ograničenje važi samo za težu povredu kodeksa, meru koja se izriče samo za plagiranje, a sve ostalo izgleda kao da ne povlači skoro nikakve sankcije. I na kraju, u čestim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koji propisuju da dekan i rektor mogu da budu na funkciji u dva uzastopna mandata, ova odredba je brisana pa im se sad ne računaju mandati provedeni za vreme važenja prethodnog zakona. Zato sada pojedini dekani i rektori ulaze u svoj četvrti mandat.
NEMOĆNA INSPEKCIJA
Drugi krug izbora za dekana održan je uprkos upozorenju Inspekcije Ministarstva prosvete da se prekine. Naime, tri dana pre već pomenute sednice delegatskog Nastavno-umetničkog veća na kojoj nije evidentirana kandidatura profesorke Injac, Fakultetu umetnosti dostavljen je Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru Inspekcije Ministarstva prosvete u kome su navedene mere za uklanjanje uočenih nezakonitosti: da se prekine sa izborom dekana, a da se sa ovim procesom nastavi tek nakon što se Savet fakulteta i delegatsko Nastavno-umetničko veće dopune do punog sastava. Naime, Savet fakulteta i delegatsko Nastavno-umetničko veće rade u nepotpunom sastavu: nema predstavnika Departmana za likovne umetnosti jer petoro kandidata nisu bili prihvatljivi dekanici Kostić, pa je ovo veće odbilo da ih evidentira iako po Statutu fakulteta takva mogućnost ne postoji, donedavno je radilo i bez šest predstavnika Republike Srbije, a još uvek u svom članstvu nema predstavnike Studentskog parlamenta. Osim toga, osmoro članova Saveta fakulteta su i članovi delegatskog Nastavno-umetničkog veća fakulteta.
Kako nam je dokumentovao uzbunjivač Vladimir Stanimirović, samostalni stručno-tehnički saradnik za studije i studentska pitanja zadužen za master studije, ovo nije prvi put da Savet fakulteta odbija da sprovede naloge Inspekcije Ministarstva prosvete. Na primer, odbili su da sprovedu nalog inspekcije od 13. 1. 2016. godine da razreše dužnosti dekanicu Kostić, jer joj je zbog mobinga izrečena javna opomena Veća Komiteta za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu, što su prema članu 54, stav 3 tadašnjeg Zakona o visokom obrazovanju bili u obavezi da učine. Zatim, odbili su da je razreše dužnosti i time sprovedu nalog inspekcije od 26. 9. 2018. godine jer prema Zakonu o visokom obrazovanju, član 64, stavovi 5–7, dekan fakulteta ne može biti lice za koje je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje. Takođe su odbili da sprovedu rešenje inspekcije od 5. oktobra 2020. godine da utvrde odgovornost dekanice Kostić u kašnjenju Fakulteta više od godinu dana sa reakreditacijom, čime je funkcionisanje ustanove bilo dovedeno u opasnost.
Pred Fakultetom umetnosti je, po svoj prilici, treći krug izbora za dekana. Prema navodima zaposlenih, sve molbe rektoru Univerziteta u Nišu, prof. dr Draganu Antiću i prethodnom i sadašnjem ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i Branku Ružiću da spreče nezakonitosti koje se događaju na Fakultetu umetnosti u Nišu, dočekivane su odgovorom da su fakulteti autonomni i da oni nemaju nadležnost da se mešaju. Činjenicu da autonomija univerziteta podrazumeva da zaposleni imaju pravo da sami izaberu svoje rukovodstvo, ne pominju.
U telefonskom razgovoru, dekanica u odlasku Suzana Kostić ovako je prokomentarisala rešenje inspekcije Ministarstva prosvete: „Rešenje nije važno. Od toga ne zavisi raspisivanje trećeg kruga izbora za dekana.“ To jeste tačno, ali pod uslovom da pre toga Fakultet dopuni Savet fakulteta i delegatsko Nastavno-umetničko veće članovima do punog sastava. „Pun sastav nije neophodan. To sada inspektorke izmišljaju neka nova pravila. Mi od 2018. godine radimo sa smanjenim brojem članova ta dva tela, da vam ne objašnjavam zašto. Kažem vam da to nije važno za izbor. Naše sve odluke su pravosnažne.“
Kako komentariše odluku Saveta da ne verifikuje izbor kolektiva i izabere profesorku dr Milenu Injac za dekanicu, i odluku delegatsko Nastavno-umetničkog veća da ne evidentira njenu kandidaturu? „Sve je bilo po zakonu“, ponavlja dekanica u odlasku i kaže: „Imamo problematične uzbunjivače, svašta pišu po Fejsbuku. I ‘Južne vesti’ svašta pišu, to je žuta štampa gde se tekstovi naručuju. Oni pišu protiv nas zato što nismo platili pretplatu, to je reketiranje. Neću ni dinara da im dam, ima ko njih plaća.“ Primedbu da su „Južne vesti“ portal, dakle, da nemaju pretplatu, ne komentariše.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
