Andrej Vučić je stvarni gradonačelnik Novog Sada

Sagovornik „Vremena“ Borislav Novaković, nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke, a danas potpredsednik Narodne stranke Vuka Jeremića, mesecima već iznosi veoma teške i prilično dokumentovane optužbe na račun gradske vlasti u Novom Sadu, ukazujući na njene navodne veoma ozbiljne kriminalne aktivnosti, posebno na polju urbanizma. Osim novosadske vlasti, Borislav Novaković u svojim istupima često spominje kompaniju „Galens“, poreklom iz Republike Srpske, koja zida zgrade i zgradetine skoro na svakom novosadskom ćošku, kao i ličnosti odranije poznate što javnosti, što pravosudnim organima – Andreja Vučića, predsednikovog brata i Zvonka Veselinovića, „kontroverznog biznismena“ sa Kosova. Iako pokreće veoma ozbiljna pitanja, za koja bi se nedvosmisleno moglo reći da potpadaju pod javni interes, njegovi nastupi ne dobijaju primerenu pažnju javnosti, osim u iznimnim slučajevima.

Zbog svojih istupa, kojima kao da je dodirnuo osinje gnezdo, Borislav Novaković se nalazi na meti veoma ozbiljne, široke kampanje Srpske napredne stranke i njenih partnera, čiji je cilj njegova potpuna diskreditacija. Naprednjaci u kampanji podsećaju da je Novaković dva puta bio u pritvoru, zbog navodnih krivičnih dela koje je počinio dok je bio na čelu Zavoda za izgradnju grada. Novaković, međutim, odgovara da je u pitanju politički progon, koji su iskusili i on i mnogi drugi funkcioneri prethodne vlasti. U prvom slučaju kada je pritvaran, protiv Novakovića nikada nije ni podignuta optužnica, a u drugom slučaju, gde je podignuta optužnica, radi se o delu koje je prethodno bilo predmet Prekršajnog suda i koji je doneo oslobađajuću presudu. Naprednjaci kroz sponzorisane spotove po društvenim mrežama i plakate koji malo-malo pa osvanu na gradskim zidovima i panoima neprestano podsećaju i na nikada razrešenu tzv. aferu Solun. Da podsetimo, prilikom glasanja za Zakon o radu 2001. godine opozicija je tvrdila da je neko glasao Novakovićevom karticom iako on tog dana nije bio u zemlji već u Solunu. Od 2000. do 2004. naš sagovornik je bio predsednik Skupštine grada Novog Sada, a 2004. godine na direktnim izborima za gradonačelnika izgubio je trku sa Majom Gojković za 500 glasova. Po obrazovanju je sociolog, a jedno vreme je radio i kao asistent na novosadskom Filozofskom fakultetu.

U razgovoru za „Vreme“ Novaković ističe da je Miloš Vučević samo formalni gradonačelnik Novog Sada, a da je „stvarni gradonačelnik – Andrej Vučić“. „Naime, pošto se sa Nebojšom Stefanovićem posvađao oko podele kolača u Beogradu, Andrej Vučić je kao utešnu koruptivnu nagradu dobio celu Vojvodinu. Plašim se da ćemo sa Andrejom Vučićem proći kao zvečka u rukama deteta“, ističe Novaković na početku našeg razgovora.

„VREME„: Iznosite veoma teške optužbe na račun predstavnika novosadske vlasti, ali i nekih istaknutih članova neformalnih struktura moći. Kako dolazite do informacija koje prezentujete javnosti i da li ste ih i na koji način proveravali?

BORISLAV NOVAKOVIĆ: Do ključnih informacija dolazim preko uzbunjivača iz Gradske kuće. Sva dokumenta koja sam prezentovao su pravno nesumnjiva. Ime te osobe ne mogu izreći, jer kod nas se uzbunjivači ne ohrabruju nego hapse, kao što je pokazao primer Aleksandra Obradovića iz „Krušika“.

Kakva je tačno uloga Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića u „poslovima“ na teritoriji Novog Sada i Vojvodine? Predsednik vaše stranke Vuk Jeremić pre neki dan je izjavio da se klanovi Andreja Vučića i Nebojše Stefanovića nalaze u „frontalnom sukobu„, što produkuje brojne afere u javnosti.

Andrej Vučić i Zvonko Veselinović upravljaju ključnim novčanim tokovima. Ne postoji značajnija javna nabavka ili izmena regulacionih planova kojima se pogoduje investitoru, a da njih dvojica ne daju poslednju reč. „Capo di tutti capi“. Potpuno je poražavajuće da brat predsednika države ide po Vojvodini, reketira ljude i skuplja koverte koje završavaju kod Aleksandra Vučića. Pored ovog koruptivnog dela, uloga Zvonka Veselinovića je i da disciplinuje novosadsku kriminalnu scenu i da tu istu kriminalnu scenu funkcionalizuje i upregne u prikupljanje i obezbeđivanje kapilarnih glasova. Ovakva uloga Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića učinila je da Novi Sad više ne liči na sebe.

Tri su važne karakteristike novosadskog SNS-a, kojim se bitno razlikuje u odnosu na svoje stranačke kolege širom države. Prvo, u Novom Sadu postoji najveći stepen ideološke rigidnosti i političkog kerberstva. Novosadska lokalna vlast na sve načine gleda ne kako da nadmudri nego kako da naudi novosadskoj opoziciji. Drugo, nigde kao u Novom Sadu nije tako opsežno i intenzivno primenjen sistem kupovine glasova. Već sada su negde oko 40 hiljada glasova kupili u pretplati. I treće, nigde kao u Novom Sada ne postoji tako jasna sprega između gradonačelnika Miloša Vučevića i kriminalaca.

Kakva je, onda, uloga gradonačelnika Novog Sada? On, dakle, ako sam dobro razumeo, pripada klanu Andreja Vučića?

Posao Miloša Vučevića je da ostavi privid pravnosti svim marifetlucima i kriminalnim radnjama koje vrši on ili Andrej Vučić. On je Forest Gamp SNS-a. Trči iza Andreja Vučića i sakuplja novčanice koje ovom ispadaju iz džepa. U aktuelnoj podeli on je najodaniji član klana Andreja Vučića. On ne samo da radi ono što Andrej Vučić hoće, nego mu i pogađa želje. Zajedno sa Slobodanom Milićem Bocarom napravio je kriminalnu spregu sa stanograditeljima. On se zapravo ne ponaša kao gradonačelnik Novog Sada, nego kao predsednik gradskog odbora Srpske napredne stranke. Nikada ne upućuje poruku Novosađanima, nego onom delu Novog Sada koji glasa za SNS. U njegovim rečenicama ne postoje uljudne i civilizovane analize, već samo uvrede, nipodaštavanje i potcenjivanje svake kritike i opozicionih političara. U njegovom mandatu, koji ulazi u osmu godinu, nije urađeno ništa o čemu će se kasnije govoriti kao o trajnoj vrednosti.

Pre više od mesec dana otvorili ste aferu „Telepska dolina„, u kojoj ste ukazali da su ljudi iz najbližeg okruženja gradonačelnika navodno zaradili ogromne novce raznim vrstama zloupotrebe prilikom izgradnje ovog naselja. Možete li čitaocima „Vremena“ ukratko objasniti o čemu se tu radi?

Desna ruka Miloša Vučevića i njegov najbliži saradnik je Slobodan Milić, u kriminalnim krugovima poznatiji kao Bocara. Formalno, on je savetnik gradonačelnika, a suštinski je kriminalna spona između investitora i Miloša Vučevića. Rade klasičnu trgovinu uticajem. Prvo, znajući kada i u kom pravcu će menjati ili donositi regulacione planove, oni kupuju poljoprivredno zemljište koje će kasnije postati građevinsko i tako stiču ogromnu koruptivnu zaradu. Drugo, pošto imaju uvid u to koje će zemljište grad eksproprisati za komunalnu infrastrukturu, najpre ga oni kupuju jeftino, a onda prodaju gradu skupo. Treće, investitorima pogoduju tako što im signaliziraju da kupe manje atraktivne lokacije, sa manjom spratnošću, a posle menjaju regulacioni plan dižući spratnost u nebesa, omogućujući tako investitorima enormne zarade.

Bocari je i to bilo malo, pa je osnovao porodičnu firmu „ES Kapital 2013 doo“. Ta firma je imala početni kapital od 1.000 dinara, a sada je vlasnik dva velika naselja, od kojih svako vredi po najmanje 10 miliona evra i mnogobrojnih lokacija u gradu spremnih za stanogradnju. To je prvorazredan skandal pred kojim trenutno novosadska policija i tužilaštvo ćute. Dakle, ne samo da nakon naših upozorenja u vezi sa Telepskom dolinom gradnja nije stala, već je sve metastaziralo i privatna firma Slobodana Milića Bocare radi još više i beskrupuloznije.

U ovu aferu su, kako ste isticali, uključene i neke firme registrovane u tzv. poreskim rajevima. Da li se može govoriti o tome da se novac građana izvlači iz Srbije ili je u pitanju tek način kako da se na najlakši način obave poslovi i smanje poreska davanja?

Miloš Vučević i Slobodan Milić Bocara preko zajedničkog prijatelja Siniše Mićevića osnovali su paravan firme preko kojih posluju. Prva firma, „Kapital lajt tim“ je kupovala zemljište na zrenjaninskoj petlji u dogovoru sa Vučevićem da bi kasnije tu zemlju otkupio grad. Ja sam kroz papire dokazao da je otkupljeno desetak parcela. Uzbunjivač iz Gradske kuće me je upozorio da je zapravo reč o više od 40 parcela. Da bi prikrili trag novcu, oni osnivaju firmu „ILF“ sa sedištem na Bahamima. Obratite pažnju, ta firma sa Bahama ima poslovni prihod od 76 evra, a neto dobit od 2,6 miliona evra. Ne treba velika poreska kultura kako bismo zaključili da je reč o pranju novca i izvlačenju para iz novosadskog budžeta.

Nedavno ste otvorili i aferu „Pupinova palata„, odnosno ukazali ste da je ova neprimereno velika građevina – čiju su izgradnju kritikovali stručnjaci svih profila i koja je bacila tamnu senku na centar Novog Sada – donela firmi „Galens“ ogromnu zaradu zahvaljujući raznim „marifetlucima„?

Prvo, firma „Galens“ je jedan od najznačajnijih kriminalnih stubova ne samo novosadske nego i ukupne vlasti Srpske napredne stranke. Ne postoji nijedna lokacija u gradu koja je u vlasništvu „Galensa“, a da joj nisu pogodovali. „Pupinova palata“ je trebalo da ima izgrađenost od 18 hiljada kvadrata, a Vučević je dozvolio 31 hiljadu. Na bazi razlike od 13 hiljada kvadratnih metara viška, a po ceni kvadrata od dve hiljade evra, oni su zaradili dodatnih 26 miliona evra. Na lokaciji „Kraljev park“, gde je lično Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije skinuo zaštitu sa novosadskih trščara, podigli su spratnost sa P+3 sprata na P+9 spratova i omogućili „Galensu“ da oprihoduje neverovatna 52 miliona evra više.

Rekli ste nedavno da Novi Sad postaje Galens–grad. I zaista, „Galens, firma iz Republike Srpske, gradi veoma mnogo u Novom Sadu, na raznim mestima. U čemu je tajna uspeha ove firme?

Nema velike tajne. Prvo, to je firma koju podržava lično Aleksandar Vučić. Drugo, operativno sa tom firmom sarađuje i nameštaju poslove Andrej Vučić i Miloš Vučević, čineći krivično delo „trgovina uticajem“. Ne postoji doslovno ni jedna jedina lokacija koju je kupila kompanija „Galens“, a da posle toga naknadno nije menjan regulacioni plan i projekti u pogledu stepena izgrađenosti i spratnosti. Oni su reprezentativni primer investicionog urbanizma – maksimalizovati profit, a dehumanizovati urbanizam. Njihove zgrade u „Kraljevom parku“ više liče na kasarne nego na mesta koja imaju sadržaje funkcionalnog i humanog života. Dakle, u koruptivnom dosluhu sa Milošem Vučevićem, a uz podršku braće Vučić, oni kupuju jeftine, manje atraktivne lokacije koje će kasnijom izmenom regulacionog plana dobiti veću kubaturu, izgrađenost i spratnost. U takvim okolnostima profiti su enormni i nije teško biti „veliki biznismen“.

Uskoro je pred Novim Sadom ogroman projekat, praktično neka vrsta novosadske verzije Beograda na vodi. Na području Limana gradiće se kompleks objekata sa čak 7.000 stambenih jedinica. Čini se da je u pitanju impozantan poduhvat koji će investitorima doneti ogroman novac. I u ovom slučaju se spominje ime kompanije „Galens„.

foto: dragan gojić

Jedna od važnih karakteristika i prednosti Novog Sada je podunavski karakter. Nažalost, ta činjenica nije urbanistički valorizovana. Novi Sad ne živi na Dunavu, nego pored ili kraj Dunava. Strateški, presudno važan korak svake buduće vlasti je – kako u urbanom, građevinskom, arhitektonskom, komunalnom i saobraćajnom smislu – da Novi Sad izađe na Dunav. Logično bi bilo da gradska vlast raspiše međunarodni konkurs ili pozivni konkurs velikim svetskim arhitektima, da osmisle i predlože sve one urbane sadržaje kojim Novi Sad može u potpunosti poentirati svoj dunavski položaj. Izlazak na Dunav Novi Sad definitivno može učiniti ili evropskim gradom ili balkanskom kasabom. Govorim o potezu Brodogradilišta, Mornarice, Ribarca, Šodroša i Depresije. To je, praktično, investicija koja u zavisnosti od urbanog rešenja može ovom gradu doneti oko dve milijarde evra. Umesto toga, ponovo imamo priču o „Galensu“. Ova firma je već kupila Brodogradilište i Depresiju. Završava pregovore za kupovinu Mornarice i to je praktično Liman 5. Vučević je zvučno najavio ovu investiciju navodeći da je reč o 500 miliona evra. Trenutno se radi regulacioni plan za taj potez gde je „Galens“ sve pokupovao. Pozivam novosadsku javnost na budnost i u slučaju onoga što slutim – pozivam Novosađane na pobunu. Ako gradska vlast, pogodujući investitorima, upropasti izlazak na Dunav kao najveći kapacitet Novog Sada, biće napravljena nepopravljiva šteta.

Na optužbe koje iznosite u više navrata vam je odgovorio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je rekao da su one „neosnovane“ i da sve ovo radite zbog toga što se pred vama „nalazi krivični postupak zbog Bulevara Evrope„, pa vam je cilj da prikažete sebe kao žrtvu ukoliko budete osuđeni. Kako odgovarate na ovu tvrdnju?

Naravno da se protiv mene vodi montirani politički proces. Došavši na čelo Novog Sada, gradonačelnik je poslao u Zavod za izgradnju (ZIG), gde sam prethodno bio direktor, budžetsku inspekciju sa nalogom „da mi nešto nađu“. Oni su analizirali i „češljali“ tri godine mog mandata i nisu našli ništa. Na dodatni pritisak Vučevića, jedan moj postupak su kvalifikovali kao privredni prestup i uputili me kod sudije za prekršaje. Sudija za prekršaje je doneo oslobađajuću presudu. Dakle, meni sada krivično sude za delo za koje sam prekršajno oslobođen. Ludilo Aleksandra Vučića je takvo da gazi osnovno ustavno načelo „ne bis in idem“, dakle, nikome ne sme da se sudi dva puta za isto delo, pogotovo ako je u prethodnom postupku oslobođen. Ono što se meni događa je pravni skandal. Sud za ljudska prava u Strazburu uporno opominje naše pravosuđe da primenjuje načelo „ne bis in idem“, i ovo je ponajmanje moja lična bruka. Suštinski, ovo je bruka srpskog pravosuđa, koje svoju pravnu kulturu nije uskladilo sa evropskim standardima. Povrh svega, Aleksandar Vučić i Miloš Vučević sve vreme komentarišu sudske postupke „telefonirajući“ tako sudijama koji je za njih poželjan ishod sudskih procesa, što je takođe skandalozno.

U Novom Sadu postoji veliki broj političkih partija i javnih ličnosti, kao i medija. Ali, čini se da ste vi jedan od retkih koji otvara važne i ozbiljne teme kao što je urbanistički kriminal. Zašto je to tako? Da li je u pitanju strah ili nešto drugo?

Verovatno strah, što je za mene šokantno i nedopustivo. Ja Vučića lično znam i kao republički poslanici u mandatnom periodu 2000–2004. često smo ukrštali koplja u parlamentu. Lično znam i desetine puta sam se uverio da je on – kukavica. Sva ta patetika, glumatanje, ali i agresija prožeta mržnjom koju isijava proizvod je činjenice da je on – slaba ličnost. Sa druge strane, Novosađani, ali i Vojvođani imaju jedan melanholičan karakter, dakle, spremni su dugo da trpe, ali kada se prekardaši, pretvaraju to ćutanje u rušilačku energiju i vrlo emotivne reakcije. Spremni su, katkad, da prećute i otćute, ali nikada da zaćute. Vučić ulazi u poslednju fazu svoje vlasti. Njegova obećanja su realistična i ubojita koliko i rečenice Bate Živojinovića u filmu Štefica Cvek u raljama života, i bez želje da raspirujem optimizam, mislim da nas vrlo malo deli od socijalnog praska i pobune.

U gradskoj vlasti u Novom Sadu je i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Da li možemo sada, nekoliko godina potom, da odgonetnemo zašto su naprednjaci u svoju koaliciju primili LSV kada su i bez te stranke imali komotnu većinu da formiraju gradsku vlast?

Razlog svakako nije kreativan, nego „lukreativan“. Prvo, Nenad Čanak je jednom primetio da možda nije blagorodan prijatelj, ali da ume da bude jako nezgodan neprijatelj. To je tačno. Dakle, Vučiću nije bio potreban još jedan opozicionar koji ga jetkom i razornom kritikom može oslabiti. Naprotiv, sve koje je u opoziciji mogao da kupi – on je i kupio. Ono što je žalosno, jeste činjenica da je LSV svoju tridesetogodišnju istoriju i sve za šta se borio, koalicijom sa SNS-om – bacila pod noge. Utoliko, savez LSV–SNS nije komunalna koalicija, kako oni tvrde, nego komunalno prostituisanje.

A kako komentarišete najnoviji „obračun“ između lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i vojvođanskog premijera Igora Mirovića? Oni su međusobno razmenili teške optužbe. Deluje pomalo šizofreno da lider stranke koja je u gradskoj koaliciji sa SNS–om napada istu tu stranku na pokrajinskom nivou.

Ne samo da je šizofreno, nego je politički izopačeno i perverzno. Naravno, to je politički igrokaz i odglumljena polemika da bi pred izbore LSV napravila distancu i čvrsto omeđila svoje biračko telo koje je listom protiv koalicije sa SNS-om. Birači Lige su mahom dobro informisani i sumnjam da će im oprostiti ovu koaliciju sa Srpskom naprednom strankom.

Generalno, jedan deo građanski orijentisanih građana i političkih stranaka koje se nalaze u naprednjačkoj orbiti i kritičku oštricu usmeravaju isključivo ka opoziciji smatraju da su opozicione stranke okupljene u Savez za Srbiju – proruski orijentisane. Da li je to tačno? Ako nije, otkud ova retorika?

To je kukavičje jaje. Ono što u podtekstu sugeriše ta tvrdnja potpuna je besmislica, da Vučić kakav god bio, sa svim svojim manama i destruktivnom ličnošću – jeste brana od ruskog uticaja i zalog našeg puta u EU. Mislim da smo kao društvo i kao država u ozbiljnom problemu ukoliko je Vučića bilo ko doživeo kao garanta našeg puta prema Evropskoj uniji. Sve što Vučić radi jeste suprotno od toga. Optička varka nastaje jer su kod nas „građanisti“ uglavnom i dominantno levičari i teško im je da priznaju da je moguće biti u centru ili desnom centru, a baštiniti evropske vrednosti i usmeravati zemlju u pravcu evropske porodice naroda. Naprotiv, ne vidim ništa prorusko, a pogotovo antievropsko u političkoj orijentaciji i ponašanju Saveza za Srbiju. Sticajem okolnosti, zajednički imenilac svih stranaka Saveza za Srbiju, bez obzira na programske raznolikosti, jeste da politički civilizujemo državu. Zbog toga dominiraju teme medijskih sloboda, demokratije i ljudskih prava usled čega možda ostaje pogrešan utisak da nedovoljno insistiramo na evropskom putu Srbije. Nema nikakve sumnje da je put Srbije prema Evropskoj uniji jedini ispravan i bez alternative.