Američki preduzetnik

Kada neko napiše knjigu, nađe izdavača i kada se izlazak te knjige približi, jedino što još treba uraditi jeste – krenuti u medijsku ofanzivu. Tim putem krenuo je i bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Vilijam Montgomeri. Dva dana pre nego što je njegova knjiga Kad ovacije utihnu (podnaslov: Sećanja poslednjeg američkog ambasadora u Jugoslaviji: Borba sa demokratskom tranzicijom) predstavljena na Fakultetu političkih nauka, u beogradskim listovima objavljena su dva intervjua sa Montgomerijem. On je u dnevnom listu „Press“, suprotno očekivanjima od jednog „dobrog poznavaoca Balkana“, kako je okarakterisan na promociji knjige, izneo mnogo opštih mesta i tvrdnji za koje, po sopstvenom priznanju, nema dokaze, ali ima utisak.

Tako je, na primer, sa čitaocima „Pressa“ podelio svoj utisak o tome da ubistvo premijera Zorana Đinđića nema političku pozadinu, da je američka administracija još 1992. godine prepoznala Kosovo kao moguću neuralgičnu tačku na Balkanu, pa je Milošević upozoren da će SAD u tom slučaju reagovati, da je prelomni trenutak za nezavisnost Kosova bio mart 1999. godine, te da je nivo korupcije u Srbiji visok i da će politička stabilnost biti problematična sve dok se zemlja ekonomski ne stabilizuje. U intervjuu koji je dao nedeljniku „Pečat“, Montgomeri se manje osvrtao na period pre pada Miloševića. Veću pažnju je posvetio opet opštepoznatim ocenama da je Zoran Đinđić bio dinamičan i harizmatičan, a Vojislav Koštunica sklon poštovanju propisa. Na većinu intrigantnijih novinarskih pitanja, poput onog o tome koja je zemlja članica NATO-a pružila utočište Ljubiši Buhi Čumetu, Montgomeri je jednostavno odgovorio da ne zna ili da ne želi da odgovori. Mnogo je rečitiji, opet, bio kada je reč o iznošenju utisaka bez dokaza, pa je tako otkrio da mu se činilo da je Zoran Đinđić iskreno fasciniran Miloradom Ulemekom Legijom, kao i da između Đinđića, Čedomira Jovanovića i Ljubiše Buhe Čumeta postoji duboko poznanstvo.

ZVIŽDUK I HARMONIKA: Samo dan nakon što su objavljeni intervjui „Pressu“ i „Pečatu“, Montgomeri se pojavio u „Beogradskoj areni“ na proslavi drugog rođendana Srpske napredne stranke, što je iznenadilo samo one koji ne znaju da je bivši američki ambasador sasvim diplomatski sklon održavanju prijateljskih odnosa „na sve čet’ri strane“. Uprkos nedavnom zaokretu koji je vrh ove stranke načinio ka evropskim i, uopšte, zapadnim vrednostima, njihove pristalice su, u ime prošlih, ne tako davnih dana, kada su Amerika i Evropa za njih bile simbol sveg zla koje se na Srbiju obrušilo, Montgomerija – izviždale. Zvižduke su pokrili zvuci muzike ansambla „Vrelo“ i harmonike Miroljuba Aranđelovića Kemiša, a konačno utihnuli nakon izjave Aleksandra Vučića da nije domaćinski ni naprednjački običaj da se zviždi gostima.

foto: vreme

Otkud Vilijam Montgomeri na proslavi rođendana Srpske napredne stranke? Osim njega, tamo su se našli ambasadori gotovo svih zemalja koje imaju diplomatska predstavništva u Beogradu, uključujući i ambasadore SAD, Francuske, Nemačke i Velike Britanije. Montgomeri je ipak bivši diplomata, i to jedan od onih za čijeg su mandata u Beogradu upravo današnji naprednjaci, tada još uvek nereformisani radikali, bacali drvlje i kamenje. Međutim, tragovi naklonosti američkog diplomate prema lideru naprednjaka Tomislavu Nikoliću mogli su se naslutiti još 2007. godine, kada je, nakon parlamentarnih izbora i usred krize oko formiranja vlade, Nikolić proveo nekoliko dana na funkciji predsednika Skupštine Srbije. „Nikolićevo poslednje kratkotrajno bivstvovanje na državnoj funkciji ide u prilog tezi da su se radikali u poslednjih sedam godina ponašali manje-više demokratski“, napisao je Montgomeri u maju 2007. u svojoj kolumni „Pogled iz Cavtata“ u dnevniku „Danas“: „U svakoj prilici Nikolić se ponašao u skladu sa demokratskim principima – prilikom svog izbora i onda kada je podneo ostavku na tu funkciju, i nije vršio opstrukciju u parlamentu prilikom formiranja sada vladajuće koalicije.“

TIM SNOVA: Medijska ofanziva u koju je Montgomeri krenuo poslednjih nedelja, sasvim izvesno motivisana je izlaskom njegove knjige. Međutim, od sadržaja knjige, u kojoj zapravo i nema ničega novog i do sada nepoznatog, mnogo su intrigantnije izjave koje bivši američki ambasador daje o trenutnoj političkoj i geopolitičkoj situaciji na Balkanu. Malo je onih kojima nije zazvučao kao da je Milorada Dodika lično pitao šta da izjavi, nakon što je 25. oktobra u dnevnom listu „Danas“ izašao intervju u kom se Montgomeri zalaže za podelu Bosne i Hercegovine i izražava čuđenje nad tim što međunarodna zajednica ne dozvoljava Republici Srpskoj da održi referendum o nezavisnosti. Ovu tezu dodatno je pojačao gostujući na sarajevskoj TV 1 gde je rekao da je „raspad Bosne i Hercegovine neizbežan“.

U vreme kada su reakcije na Montgomerijevu izjavu bile na vrhuncu, u medijima se pojavilo nešto što može, ali i ne mora da ima veze sa njegovim zalaganjem za nezavisnu Republiku Srpsku. Politikolog i profesor na katedri za jugoistočne evropske studije na Univerzitetu u Gracu, Florijan Biber, objavio je na svom blogu tekst koji su preneli bosanski portal Buka.com i beogradske E-novine. U svom blogu, Biber piše o tome kako ga je imejlom kontaktirao predstavnik „Hill and Knowlton“, jedne od najvećih međunarodnih lobi i PR kompanija, na temu „kako ključni ljudi u Velikoj Britaniji vide Bosnu i Republiku Srpsku“. „Čitajući između redova, brzo sam shvatio koga to zanima moje mišljenje, dakako – Vladu RS“, kaže Biber: „Mislim da je neozbiljno trošiti novac poreskih obveznika RS na velike međunarodne lobi firme. Među klijentima briselske kancelarije H&K nema ni jedne vlade države ili regiona. Kompanija zastupa samo velike kompanije kao što su Unilever, Yahoo i HP. Interesantno je da H&K takođe zastupa Delta Holding. U Velikoj Britaniji, u registru udruženja profesionalnih političkih konsultanata, navodi se Hill and Knowlton i samo se spominje da je RS bila komercijalni klijent toj kompaniji u periodu od 1. septembra do 1. novembra 2009. godine. Od 1. marta 2009. godine pa do poslednjih izveštaja zaključno sa avgustom ove godine, Singapur i RS su jedine dve vlade koje ova kompanija zastupa.“

Direktne veze između Montgomerija i lobi firmi nema, međutim, o njegovim navodnim prijateljskim, ali i neprijateljskim vezama sa različitim velikim lobi kućama odavno se priča (ne samo) po beogradskoj čaršiji. Osim toga, bivši ambasador je ujedno i čovek sa razrađenim poslovima na Balkanu, pa upućeni kažu da je za potpuno razumevanje njegovih izjava potrebno pažljivo ispratiti trag novca. Tako je, recimo, u oktobru 2003. godine, Vlada Srbije angažovala konsultantsku kuću „Barbur Grifit end Rodžers Inkorporejted“ (BGR) (videti „Vreme“ br. 665), kako bi zastupala interese Srbije u Vašingtonu, mimo Ambasade SAD u Beogradu na čijem je čelu tada bio Montgomeri, u to vreme u oštrom sukobu sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Čedomirom Jovanovićem. Firmu „Barbur Grifit end Rodžers Inkorporejted“ u Beogradu je zastupao Jovan Kovačić, bivši novinar i nekadašnji funkcioner OEBS-a. Zanimljiv momenat koji dodatno komplikuje priču o Vilijamu Montgomeriju i njegovim balkanskim vezama jeste da je u isto vreme dok je Kovačić radeći za BGR zapravo bio angažovan na poslovima koji su direktno suprotstavljeni interesima Vilijama Montgomerija, njegova supruga Jagoda zajedno sa Montgomerijevom suprugom Lin vodila humanitarnu organizaciju „Dream Team“. Osim toga, a i da sve bude još komplikovanije, prema nekim izvorima, BGR je u to vreme imao još jednog klijenta, koji je danas u dobrim odnosima sa Montgomerijem – Srpsku radikalnu stranku, na čijem je čelu, u odsustvu Vojislava Šešelja, bio Tomislav Nikolić.

BIZNIS PLAN: Nekadašnji ambasador SAD u Bugarskoj, Hrvatskoj, a potom i u Srbiji, Vilijam Montgomeri, nakon što je okončao diplomatsku karijeru, nije se vratio u SAD. On i supruga Lin preselili su se prvo u Cavtat u Hrvatskoj, odakle je Montgomeri nastavio kontakt sa Srbijom pišući kolumnu u „Danasu“, a Lin je tamo gradila univerzitetsku karijeru, čiji će vrhunac ipak dostići u Srbiji, 2006. godine kada je postavljena za dekanku Akademije za diplomatiju i bezbednost, čiji je vlasnik bio Orhan Dragaš, čovek živopisne biografije i još živopisnije karijere (najpoznatiji je slučaj kasnije povučene optužbe Ujedinjenih nacija protiv Dragaša, koja kaže da je kršio embargo švercujući oružje u Liberiju). Nemoguće je govoriti o Montgomerijevim vezama sa Hrvatskom, a ne pomenuti njegovo prijateljstvo sa ubijenim vlasnikom lista „Nacional“ Ivom Pukanićem. Najpoznatija tekovina tog prijateljstva jeste čuvena duvanska afera iz 2001. kada je „Nacional“ objavljivao feljton u kom su Milo Đukanović i Zoran Đinđić optuživani za umešanost u šverc cigareta. Prema pisanju više medija iz tog perioda, a i kasnije, Pukanića je tadašnji ambasador Montgomeri, iz svojih razloga, počeo da snabdeva poverljivim obaveštajnim podacima o Milu Đukanoviću i njegovim poslovima sa cigaretama. Te podatke je u Zagreb iz Beograda nosio Gabriel Eskobar iz beogradske ambasade, a na osnovu svakodnevnih telefonskih razgovora Pukanića s jedne i bračnog para Montgomeri s druge strane. Prema tumačenjima, Montgomerijev motiv bio je politički: da Stejt department uveri kako je u stanju da spreči raspad SR Jugoslavije tako što će prepasti Đukanovića „poverljivim“ podacima o njegovim poslovima.

Ove godine, bračni par Montgomeri vratio se u Srbiju i nastanio u beogradskom naselju Neimar. Ono što ih veže za Beograd jeste, naravno, biznis. A tu opet dolaze do izražaja prijateljstva i poslovna partnerstva ovog bračnog para. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre, Vilijam i Lin Montgomeri upisani su kao vlasnici po 15 odsto kapitala preduzeća Stracon Security, privrednog društva za bezbednost i konsalting. Većinski vlasnik sa udelom od 62 odsto kapitala u ovom preduzeću jeste Gradimir Nalić, bivši savetnik Vojislava Koštunice. Među klijentima ove firme, prema podacima sa njihovog sajta, nalaze se Srpska banka, Komercijalna banka, Dunav osiguranje, nekoliko prodavnica zvučnih imena lociranih u TC Delta City na Novom Beogradu, ali i državne institucije, kao što su: Agencija za privredne registre u Beogradu i Novom Sadu, Direkcija za imovinu Srbije, Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd, Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, Komesarijat za izbeglice, Uprava za duvan i Uprava za zajedničke poslove.

Verovatno najintrigantnije poslovno partnerstvo bračnog para Montgomeri jeste ono sa Goranom Matićem, ozloglašenim saveznim ministrom za informisanje i funkcionerom Jugoslovenske udružene levice Mirjane Marković. U junu ove godine, Matić je dao intervju za dnevni list „Alo“ u kom je rekao da se danas bavi „konsaltingom u inostranstvu, u centralnoj i istočnoj Evropi, ali i na Bliskom istoku“. Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre kaže da je Goran Matić vlasnik udela od 33 odsto u preduzeću „MSM & Associates“. Kao delatnost ove firme navedene su „konsultantske aktivnosti u vezi sa upravljanjem i ostalim poslovanjem“. Skraćenica „MSM“ otkriva drugo dvoje vlasnika, jer je puno ime firme „Montgomery Sadler Matić & associates“. Vlasnica drugih 33 odsto preduzeća je Lin Montgomeri, a preostalih 34 odsto vodi se na ime Brenta Roderika Sadlera, nekada novinara CNN-a i nekadašnjeg dopisnika sa ovih prostora, inače oženjenog Srpkinjom.

Kada se na jednom mestu nabroje svi poslovi i veze Vilijama Montgomerija, čak i kada se namerno zaobiđu po beogradskoj čaršiji naširoko prepričavani tabloidni skandali, očigledno je da je tu previše u najmanju ruku čudnih veza, sa još čudnijim, odnosno kontroverznijim ljudima, da je nekada zaista teško shvatiti ko je tu kome saveznik, a ko neprijatelj, ko kome radi o glavi i šta je čiji interes. Jedan od sagovornika „Vremena“ pokušao je da razbistri utisak o liku i delu Vilijama Montgomerija rečima da samo treba pratiti trag novca. Ali, kako reče sam Montgomeri, to je samo utisak, bez dokaza.