Osam sekundi do Olimpijskih igara
Osnovni podaci: Rođena u znaku Jarca, 1993. godine u Priboju. Poslednjih pet godina živi i trči u Novom Pazaru. Tu je završila srednju školu i upisala Fakultet za fizičku kulturu. Ima ponude da ide na koledž u SAD, ali ne želi na to da pristane. Ne namerava da pređe u neki drugi klub u Srbiji.
„Nisam sigurna da bih se tamo dobro uklopila i ne znam kako bi sve išlo sa takmičenjima“, kaže za „Vreme“.
Najveći uspeh: zlatne medalje na 1500 i 3000 metara na Evropskom prvenstvu u Estoniji ovog leta.
Uzori: Atletske zvezde Azra Eminović i dugoprugašica Olivera Jeftić.
Ko joj je pomogao: Na početku su sponzori bili lokalni privatnici kojima je bilo drago da iz Novog Pazara „ide“ i neka dobra vest, a danas ima državnu i gradsku stipendiju koja joj omogućava da „ima za sebe“ i da nabavi ponešto od opreme.
„Volim da ne pozajmljujem novac od roditelja“, kaže Amela.
Kako trenira: Dok u Novom Pazaru ne naprave pravu atletsku stazu od tartana, što možda može da se desi ako stadion bude renoviran na pravi način jer Novi Pazar sada ima „superligaša“, Terzićeva i njeni drugari treniraju gde stignu. Ima neka staza kod rekreacionog centra, od šljake, tu se trči ako nije velika gužva, a ako je velika gužva, viknu „Staza!“ pa se rekreativci pomere da bi ovi što treniraju za takmičenja prošli.
„Imamo našu stazu u gradu pa trčimo okolo, između kuća i automobilima zakrčenim ulicama“, kaže Amela za „Vreme“. Prošle godine ju je napao pas na jednom takvom treningu, ali na sreću nije bilo teških povreda.
Kada trenira „kod kuće“, trenira zapravo u susednoj Raškoj, u krugu kasarne koja ima nešto što liči na atletsku stazu.
Kako se pripremala za EP: Prvo u Novom Pazaru, pa na Kopaoniku dvadesetak dana i docnije u Kragujevcu, jer tamo postoji tartan staza na stadionu.
„Posle smo otišli u Talin, i to je to.“
Ambicije: Za ovu godinu je ispunila sve što je planirala. Ostala su još neka seniorska takmičenja na kojima će učestvovati. Olimpijsku normu za najfiniju atletsku trku, na 1500 metara (milju), probaće da dostigne naredne godine. Do norme joj nedostaje oko osam sekundi, što je mnogo ali nije nedostižno.
„Probaću da dosegnem normu za OI naredne godine, to bi bio veliki uspeh za mene, ali mislim da mogu da istrčim potrebno vreme“, kaže Amela.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
