Osnovni podaci: Rođena u znaku Jarca, 1993. godine u Priboju. Poslednjih pet godina živi i trči u Novom Pazaru. Tu je završila srednju školu i upisala Fakultet za fizičku kulturu. Ima ponude da ide na koledž u SAD, ali ne želi na to da pristane. Ne namerava da pređe u neki drugi klub u Srbiji.
„Nisam sigurna da bih se tamo dobro uklopila i ne znam kako bi sve išlo sa takmičenjima“, kaže za „Vreme“.
Najveći uspeh: zlatne medalje na 1500 i 3000 metara na Evropskom prvenstvu u Estoniji ovog leta.
Uzori: Atletske zvezde Azra Eminović i dugoprugašica Olivera Jeftić.
Ko joj je pomogao: Na početku su sponzori bili lokalni privatnici kojima je bilo drago da iz Novog Pazara „ide“ i neka dobra vest, a danas ima državnu i gradsku stipendiju koja joj omogućava da „ima za sebe“ i da nabavi ponešto od opreme.
„Volim da ne pozajmljujem novac od roditelja“, kaže Amela.
Kako trenira: Dok u Novom Pazaru ne naprave pravu atletsku stazu od tartana, što možda može da se desi ako stadion bude renoviran na pravi način jer Novi Pazar sada ima „superligaša“, Terzićeva i njeni drugari treniraju gde stignu. Ima neka staza kod rekreacionog centra, od šljake, tu se trči ako nije velika gužva, a ako je velika gužva, viknu „Staza!“ pa se rekreativci pomere da bi ovi što treniraju za takmičenja prošli.
„Imamo našu stazu u gradu pa trčimo okolo, između kuća i automobilima zakrčenim ulicama“, kaže Amela za „Vreme“. Prošle godine ju je napao pas na jednom takvom treningu, ali na sreću nije bilo teških povreda.
Kada trenira „kod kuće“, trenira zapravo u susednoj Raškoj, u krugu kasarne koja ima nešto što liči na atletsku stazu.
Kako se pripremala za EP: Prvo u Novom Pazaru, pa na Kopaoniku dvadesetak dana i docnije u Kragujevcu, jer tamo postoji tartan staza na stadionu.
„Posle smo otišli u Talin, i to je to.“
Ambicije: Za ovu godinu je ispunila sve što je planirala. Ostala su još neka seniorska takmičenja na kojima će učestvovati. Olimpijsku normu za najfiniju atletsku trku, na 1500 metara (milju), probaće da dostigne naredne godine. Do norme joj nedostaje oko osam sekundi, što je mnogo ali nije nedostižno.
„Probaću da dosegnem normu za OI naredne godine, to bi bio veliki uspeh za mene, ali mislim da mogu da istrčim potrebno vreme“, kaže Amela.