Zašto neke namirnice zabranjene u Evropi prolaze u Srbiji?

Posle brojnih povrata srpske robe koja sadrži pesticide, početkom ovog meseca, zbog prisustva aditiva titanijum-dioksida vraćena je i pošiljka keksa iz Srbije, namenjena hrvatskom tržištu, prenosi 021.

U keksu je 2. novembra konstatovan titanijum-dioksid, čiju je upotrebu u hrani Evropska komisija za bezbednost hrane zabranila u januaru 2022, navodeći da postoji potencijalna sposobnost hemikalije da ošteti DNK, genetski materijal ćelija, piše portal Danas.

Prema Pravilniku o prehrambenim aditivima iz 2018. godine, upotreba ove supstance u Srbiji je dozvoljena i još se nalazi na listi odobrenih dodataka hrani i ima oznaku E171, a zbog sposobnosti da reflektuje svetlost i boji u belo, upotrebljava se u hemijskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji

Prema rečima asistentkinje Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu Slađane Savić, ta supstanca se koristi i u nekim proizvodima protiv štetočina, a lekovima se dodaje kao zaštitni sloj zbog inertnosti i stabilnosti.

Ona ističe da naučna istraživanja ukazuju na to da unos titanijum-dioksida može oštetiti DNK i izazvati teška oboljenja, kao što je kancer.

„Ako se titanijum-dioksid unese gutanjem, EFSA (EU agencija za bezbednost hrane) na osnovu naučnih istraživanja procenjuje da se vrlo malo apsorbuje putem organa za varenje, ali se ipak može akumulirati u telu i dovesti do oštećenja DNK, što kasnije može prouzrokovati razvoj tumora„, rekla je Savić.

Pročitajte još: U Srbiji potpuno zabranjeno 113 pesticida

Osim toga, kako je navela, njegovo dejstvo je kancerogeno i udisanjem sitnih čestica, čemu su posebno podložni radnici u fabrikama gde se titanijum-dioksid proizvodi.

Dodala je da je Evropska agencija za hranu 2021. istakla da nema dovoljno dokaza da titanijum-dioksid ne izaziva oštećenja genetičkog materijala u ćelijama, što znači da ova mogućnost nije isključena i zbog toga se supstanca ne može smatrati bezbednom.

Postavlja se pitanje šta se događa sa spornom robom nakon vraćanja u našu zemlju. Naime, ako prema zakonima u Srbiji određene supstance nisu problematične, da li to znači da je distribucija te robe adekvatna za srpsko tržište. Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ podsetio je na to da keks nije jedini primer kada srpska roba nije ispunila kriterijume Evropske unije i da je tokom leta više pošiljki vraćeno, posebno zbog prekomerne količine pesticida.

Keks je, kako je rekao, još jedan pokazatelj neadekvatne kontrole prehrambenih namirnica u Srbiji.

„Ne možemo biti sigurni da li se vraćena pošiljka distribuira na srpsko tržište, jer kriterijumi Srbije nisu isti kao u EU, te stoga, sumnjiva roba za Evropu, prema nadležnima, ne mora nužno biti sporna i za našu zemlju“, rekao je Gavrilović.

Podsetio je i na to da je pre nekoliko godina problem bio sa aflatoksinom koji je rešen na administrativan način tako što je pomerena granica dozvoljenog prisustva u hrani.

Od danas je u Srbiji zabranjena upotreba 113 preparata za zaštitu bilja, što je deo usklađivanja sa propisima unutar Evropske unije, javila je Radio-televizija Srbije.

Preparati su povučeni zato što sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji, a koje od danas ne mogu više ni u Srbiji da se koriste jer je domaća regulativa skoro potpuno usaglašena sa evropskom.

M.J./Danas/021