Foto: Tanjug/Predrag Mitić
Agentima stranog uticaja smatraju se „sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva"
Narodni poslanici vladajućeg Pokreta socijalista Aleksandra Vulina podneli su Skupštini Srbije predlog zakona o registru agenata stranog uticaja.
U predlogu zakona, koji su juče podneli Bojan Torbica i Đorđe Komlenski, članovi poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS), navodi se da se agentima stranog uticaja smatraju „sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva“.
Pod finansiranjem u pretežnom delu podrazumeva da je udruženje ili neprofitna organizacija u poslednjih godinu dana od navedenih subjekata primila više od polovine ukupnih sredstava, piše Danas.
Ko su za Vulina strani subjekti
Kao strani subjekti posmatraju se „vlada, izvršni organi druge države ili strane političke stranke, fizička lica koja nemaju državljanstvo Srbije i prebivalište u Srbiji ili pravna lica ili grupe pravnih lica koje su organizovane, registrovane ili osnovane po propisima druge države ili koje imaju sedište u drugoj državi“.
Agenti stranog uticaja su „neprofitne organizacije koje se bave političkim delovanjem ili političkim aktivnostima i drugim aktivnostima koje se odnose na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Srbije, kršenje sloboda i prava zajamčenih Ustavom Srbije i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti“.
Istupanja predstavnika agenata stranog uticaja, štampani materijali i materijali koji se objavljuju putem elektronskih medija, informacionih i telekomunikacionih mreža, ili se na drugi način vrši njihova distribucija, moraju da imaju oznaku da je organizacija upisana u Registar agenata stranog uticaja, koji uspostavlja i vodi Ministarstvo pravde Srbije, navedeno je u predlogu zakona.
Visoke kazne
U slučaju da neprofitna organizacija postupa i sprovodi aktivnosti, a nije upisana u Registar agenata stranog uticaja, ili nije podnela prijavu za upis, Ministarstvo nadležnom sudu dostavlja predlog za zabranu obavljanja rada i podnosi prijavu protiv odgovornih lica u skladu sa odredbama krivičnog zakonodavstva Srbije.
Predlog zakona predviđa i kazne. Neprofitna organizacija biće kažnjena novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara, a odgovorno lice kaznom od 5000 do 200.000 dinara kada ne obeleže promotivni materijal u skladu sa zakonom, ne podnesu prijavu ili prilikom podnošenja prijave ili dopune prijave daju netačan podatak u vezi sa upisom u Registar, kada ne dostave dopunu prijave o izvršenim promenama u propisanom roku, i kada ne dostave finansijski izveštaj propisan zakonom.
Poslanik Bojan Torbica: „U Srbiji nesmetano deluju udruženja koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa“
Poslanik Bojan Torbica je rekao da se u domaćoj javnosti već duže vreme vodi „jalova rasprava o potrebi veće transparentnosti rada nevladinog sektora“ i dodao da je „poražavajuća činjenica da u Srbiji postoje i nesmetano deluju udruženja koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa“.
„Državu su nam preplavili raznorazni profesionalni aktivisti koji se uz enormne naknade stranih nalogodavaca bore za sve osim za interese sopstvene države i svojih sunarodnika. U cilju daljeg sprečavanja ovakvog delovanja, predlažemo temeljnu izmenu zakonske regulative finansiranja nevladinog sektora“, rekao je Torbica.
On je naveo da će uskoro predložiti i zakon koji će „detaljnije regulisati finansijsku kontrolu nevladinog sektora i sprečiti prelivanje novca sa računa jedne na račun druge nevladine organizacije kako bi se zataškali izvori i tokovi finansiranja“.
Zakon o stranim agentima je ove godine želela da usvoji vlast Republike Srpske, ali je posle kritika iz EU i SAD povukla taj predlog iz entitetskog parlamenta, neposredno pred njegovo usvajanje. Kritičari su tvrdili da je taj predlog bio sličan ruskom zakonu o stranim agentima iz 2012. koji je vlast u Rusiji koristila za obračun sa neistomišljenicima.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
