Foto: Tanjug/Predrag Mitić
Agentima stranog uticaja smatraju se „sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva"
Narodni poslanici vladajućeg Pokreta socijalista Aleksandra Vulina podneli su Skupštini Srbije predlog zakona o registru agenata stranog uticaja.
U predlogu zakona, koji su juče podneli Bojan Torbica i Đorđe Komlenski, članovi poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS), navodi se da se agentima stranog uticaja smatraju „sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva“.
Pod finansiranjem u pretežnom delu podrazumeva da je udruženje ili neprofitna organizacija u poslednjih godinu dana od navedenih subjekata primila više od polovine ukupnih sredstava, piše Danas.
Ko su za Vulina strani subjekti
Kao strani subjekti posmatraju se „vlada, izvršni organi druge države ili strane političke stranke, fizička lica koja nemaju državljanstvo Srbije i prebivalište u Srbiji ili pravna lica ili grupe pravnih lica koje su organizovane, registrovane ili osnovane po propisima druge države ili koje imaju sedište u drugoj državi“.
Agenti stranog uticaja su „neprofitne organizacije koje se bave političkim delovanjem ili političkim aktivnostima i drugim aktivnostima koje se odnose na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Srbije, kršenje sloboda i prava zajamčenih Ustavom Srbije i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti“.
Istupanja predstavnika agenata stranog uticaja, štampani materijali i materijali koji se objavljuju putem elektronskih medija, informacionih i telekomunikacionih mreža, ili se na drugi način vrši njihova distribucija, moraju da imaju oznaku da je organizacija upisana u Registar agenata stranog uticaja, koji uspostavlja i vodi Ministarstvo pravde Srbije, navedeno je u predlogu zakona.
Visoke kazne
U slučaju da neprofitna organizacija postupa i sprovodi aktivnosti, a nije upisana u Registar agenata stranog uticaja, ili nije podnela prijavu za upis, Ministarstvo nadležnom sudu dostavlja predlog za zabranu obavljanja rada i podnosi prijavu protiv odgovornih lica u skladu sa odredbama krivičnog zakonodavstva Srbije.
Predlog zakona predviđa i kazne. Neprofitna organizacija biće kažnjena novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara, a odgovorno lice kaznom od 5000 do 200.000 dinara kada ne obeleže promotivni materijal u skladu sa zakonom, ne podnesu prijavu ili prilikom podnošenja prijave ili dopune prijave daju netačan podatak u vezi sa upisom u Registar, kada ne dostave dopunu prijave o izvršenim promenama u propisanom roku, i kada ne dostave finansijski izveštaj propisan zakonom.
Poslanik Bojan Torbica: „U Srbiji nesmetano deluju udruženja koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa“
Poslanik Bojan Torbica je rekao da se u domaćoj javnosti već duže vreme vodi „jalova rasprava o potrebi veće transparentnosti rada nevladinog sektora“ i dodao da je „poražavajuća činjenica da u Srbiji postoje i nesmetano deluju udruženja koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa“.
„Državu su nam preplavili raznorazni profesionalni aktivisti koji se uz enormne naknade stranih nalogodavaca bore za sve osim za interese sopstvene države i svojih sunarodnika. U cilju daljeg sprečavanja ovakvog delovanja, predlažemo temeljnu izmenu zakonske regulative finansiranja nevladinog sektora“, rekao je Torbica.
On je naveo da će uskoro predložiti i zakon koji će „detaljnije regulisati finansijsku kontrolu nevladinog sektora i sprečiti prelivanje novca sa računa jedne na račun druge nevladine organizacije kako bi se zataškali izvori i tokovi finansiranja“.
Zakon o stranim agentima je ove godine želela da usvoji vlast Republike Srpske, ali je posle kritika iz EU i SAD povukla taj predlog iz entitetskog parlamenta, neposredno pred njegovo usvajanje. Kritičari su tvrdili da je taj predlog bio sličan ruskom zakonu o stranim agentima iz 2012. koji je vlast u Rusiji koristila za obračun sa neistomišljenicima.
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
