Foto: D. Todorović
Velikan koji je sebe poklonio Valjevu počiva na mestu nalik deponiji. A to nije samo Ljubin grob, već Valjeva i svih nas. To je tako, kada si za naprednjačku Srbiju govorio da „ovakve pošasti i hohštapleraja nije bilo od Srba ameba“
Akademik Ljuba Popović, koji je 1963. otišao u Pariz, i tamo se ostvario kao slikar, u svakoj prilici je insistirao da je Valjevac. Zato je bilo nekako prirodno da u Valjevu, u vreme, i uz pomoć, tadašnjeg predsednika opštine Dušana Mihajlovića, osnuje Modernu galeriju. Prva izložba je bila iz njegovog opusa.
Ljuba je pažljivo brinuo o Galeriji, i njenom konceptu izlaganja fantastičnog u slikarstvu, i uz pomoć dugogodišnjeg člana Saveta Galerije Branka Kukića. Vratio je u žižu Medialu i njene autore, organizovane su izložbe Šejke, Dade Đurića, Glavurtića, Vidaka… ali i Vasilija Jordana, Miljenka Stančića, Krste Hegedušića… da bi se stiglo do mlađih snaga, Tucovića, Dunjića, Dolovačkog, Slavka Krunića… i ostalih iz te plejade. Svaki segment izložbe bio je na najvišem nivou i to je zadržano, kao znak prepoznatljivosti ove galerije, koja je odmah uspostavila nove standarde.
Danas Galerija ima stalnu postavku slika Ljube Popovića u kojoj dominira triptih (260×810) „U čast Džejmsa Džordža Frejzera“, autora „Zlatne grane“, dok se u ostalom delu Galerije održavaju druge izložbe. Galerija je i Ljubin legat u kome je njegova pariska biblioteka, kao i slikarski „alat“, tu je i nekoliko slika, jer je većina u muzejima, galerijama i kod privatnih kolekcionara. Iako ima nekoliko monografija na francuskom i srpskom, po mnogima je ostao „nepročitan“, i sam slikar je znao reći „ništa nisu razumeli“!
No, ovaj zapis nije o Ljubinom slikarstvu, nego o njegovom „životu“ posle smrti među Valjevcima. Preminuo je 2016. godine i bilo je nekako prirodno da bude sahranjen u Valjevu. Sahranjen je na brdu Boričevac, iznad grada, odakle se vidi celo Valjevo, kao i Radnička ulica niz koju se sankao u detinjstvu, otkada ima nadimak Pence, od Dupence, pošto su mu od sankanja bile pocepane pantalone na zadnjici. Govorilo se da će tu biti Aleja zaslužnih Valjevaca. Sahrani je prethodila komemoracija u prepunom Domu kulture, na kojoj nije bilo nikoga od Gradske SNS vlasti, nije mu oprošteno jer je, autoru ovih redova, znao reći da ovakve pošasti i hohštapleraja nije bilo od Srba ameba!
Danas Ljuba počiva na pomenutom brdu Boričevac, neposredno do Šeste osnovne škole. Do grobnog mesta vodi blatnjav put, koji ima rampu, na grobu je samo kamena ploča na kojoj piše LJUBA, kao i godina rođenja i smrti, 1934. – 2016. Tu je i stilizovan koverat, koji je Ljuba „crtao“ na poleđini svojih slika. Oko groba je mnoštvo kesa i plastičnih flaša, polupana kanta za otpatke, nekadašnja klupa, od koje je ostao samo metalni kostur, i blato, blato, blato… To nije Ljubin grob, to je grob Valjeva, i svih nas.
Direktor Moderne galerije, Vojislav Jovanović kaže da je po tom pitanju nemoćan. Dodaje da se zalaže da se to uredi kao vidikovac. Glavna preokupacija mu je nalaženje lokacije, i podrške za to budućeg Muzeja fantastike, što je Ljuba ostavio kao svoj amanet.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šatori ispred Narodne skupštine su uklonjeni, a na njihovom mestu nikli su novogodišnji štandovi. Ćacilend se ubrzano uklanja, a prolaz iza ograda je sada moguć svima
Novosadsko Više javno tužilaštvo podnelo žalbu na rešenja o obustavi postupka protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića
Strpljenje se isplatilo. Ćaciclend je konačno kapitulirao. Dok radnici demontiraju šatore, prolaz platoom ispred Narodne Skupštine je ponovo slobodan za pešake
Studenti u blokadi su objavili link za građane iz dijaspore koji žele da potpišu da ih podržavaju. Osnovni zahtev je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Oni koji 28. decembra nisu mogli, a hteli su da daju podršku studentima, imaće nove prilike. Dijaspora će od ponedeljka, 29. decembra moći da stavi onlajn potpis, a uskoro kreću i nove akcije potpisivanja
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
