Valjevo: Ljubin grob

Akademik Ljuba Popović, koji je 1963. otišao u Pariz, i tamo se ostvario kao slikar, u svakoj prilici je insistirao da je Valjevac. Zato je bilo nekako prirodno da u Valjevu, u vreme, i uz pomoć, tadašnjeg predsednika opštine Dušana Mihajlovića, osnuje Modernu galeriju. Prva izložba je bila iz njegovog opusa.

Ljuba je pažljivo brinuo o Galeriji, i njenom konceptu izlaganja fantastičnog u slikarstvu, i uz pomoć dugogodišnjeg člana Saveta Galerije Branka Kukića. Vratio je u žižu Medialu i njene autore, organizovane su izložbe Šejke, Dade Đurića, Glavurtića, Vidaka… ali i Vasilija Jordana, Miljenka Stančića, Krste Hegedušića… da bi se stiglo do mlađih snaga, Tucovića, Dunjića, Dolovačkog, Slavka Krunića… i ostalih iz te plejade. Svaki segment izložbe bio je na najvišem nivou i to je zadržano, kao znak prepoznatljivosti ove galerije, koja je odmah uspostavila nove standarde.

Danas Galerija ima stalnu postavku slika Ljube Popovića u kojoj dominira triptih (260×810) „U čast Džejmsa Džordža Frejzera“, autora „Zlatne grane“, dok se u ostalom delu Galerije održavaju druge izložbe. Galerija je i Ljubin legat u kome je njegova pariska biblioteka, kao i slikarski „alat“, tu je i nekoliko slika, jer je većina u muzejima, galerijama i kod privatnih kolekcionara. Iako ima nekoliko monografija na francuskom i srpskom, po mnogima je ostao „nepročitan“, i sam slikar je znao reći „ništa nisu razumeli“!

No, ovaj zapis nije o Ljubinom slikarstvu, nego o njegovom „životu“ posle smrti među Valjevcima. Preminuo je 2016. godine i bilo je nekako prirodno da bude sahranjen u Valjevu. Sahranjen je na brdu Boričevac, iznad grada, odakle se vidi celo Valjevo, kao i Radnička ulica niz koju se sankao u detinjstvu, otkada ima nadimak Pence, od Dupence, pošto su mu od sankanja bile pocepane pantalone na zadnjici. Govorilo se da će tu biti Aleja zaslužnih Valjevaca. Sahrani je prethodila komemoracija u prepunom Domu kulture, na kojoj nije bilo nikoga od Gradske SNS vlasti, nije mu oprošteno jer je, autoru ovih redova, znao reći da ovakve pošasti i hohštapleraja nije bilo od Srba ameba!

Danas Ljuba počiva na pomenutom brdu Boričevac, neposredno do Šeste osnovne škole. Do grobnog mesta vodi blatnjav put, koji ima rampu, na grobu je samo kamena ploča na kojoj piše LJUBA, kao i godina rođenja i smrti, 1934.  – 2016. Tu je i stilizovan koverat, koji je Ljuba „crtao“ na poleđini svojih slika. Oko groba je mnoštvo kesa i plastičnih flaša, polupana kanta za otpatke, nekadašnja klupa, od koje je ostao samo metalni kostur, i blato, blato, blato… To nije Ljubin grob, to je grob Valjeva, i svih nas.

Direktor Moderne galerije, Vojislav Jovanović kaže da je po tom pitanju nemoćan. Dodaje da se zalaže da se to uredi kao vidikovac. Glavna preokupacija mu je nalaženje lokacije, i podrške za to budućeg Muzeja fantastike, što je Ljuba ostavio kao svoj amanet.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com