Foto: AP Photo/Hammadi IssaU kombinaciji sa drugim krizama rat u Ukrajini izaziva društveni i ekonomski haos širom sveta i preti da izazove talas gladi i nemaštine bez presedana. UN predviđa da će se sledeće godine oko 180 miliona ljudi u 41 zemlji suočiti sa krizom hrane, a oko 19 miliona ljudi biće izloženo "hroničnom pothranjenošću na globalnom nivou"
Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija (UN) o efektima rata u Ukrajini na svet pokazuje poražavajuće podatke koji ukazuju na porast globalnog siromaštva u svetu. U izveštaju UN-a koji je izradila grupa koju je imenovao Generalni sekretar Antonio Gutereš navodi se da je rat u Ukrajini zaoštrio globalnu krizu troškova života i da to u velikoj meri „podriva težnje UN-a da okonča ekstremno siromaštvo širom sveta“.
U izveštaju eksperata UN-a navodi se da je uticaj rata na obezbeđivanje hrane, energije, i finansija sistematski i ozbiljan. Kako je rečeno, rat, zajedno sa drugim krizama ostavlja iza sebe društveni i ekonomski haos i „preti da izazove talas gladi i nemaštine bez presedana“.
„Ranjivi slojevi društva i ranjive zemlje već su ionako teško pogođeni, ali nemojmo se zavaravati: nijedna zemlja ili zajednica neće ostati netaknuta ovom krizom“, upozorio je Gutereš predstavljajući nalaze izveštaja.
Cene hrane nakon ruske invazije na Ukrajinu prete da obore negativne rekorde, dok je đubrivo za uzgajanje poljoprivrednih kultura poskupelo duplo. Gutereš je poručio da će se, ukoliko se ovako nastavi, nestašica kukuruza proširiti na pšenicu i druge poljoprivredne proizvode poput pirinča, što bi imalo „razoran uticaj“ na milijarde ljudi u Aziji i Južnoj Americi.
UN predviđa da će se oko 180 miliona u 41 zemlji suočiti sa krizom hrane, a oko 19 miliona ljudi biće izloženo „hroničnom pothranjenošću na globalnom nivou“ sledeće godine.
Pred toga visoke cene energije, kao posledica rata u Ukrajini, izazivaju nestašice goriva i nestanke struje u svim delovima sveta, a posebno je pogođena Afrika. Dodaje se da se mnoge zemlje u razvoju suočavaju sa kontinuiranim finansijskim pritiskom zbog „rizika od neplaćanja duga i ekonomskog kolapsa“ koji je otpočeo pandemijom COVID-19 i klimatskom krizom.
Svaka druga država u podsaharskoj Africi izložena je različitim dimenzijama krize koje su do sada uočene.
Čelnici Ujedinjenih nacija pozvali su međunarodne finansijske institucije, poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), da „povećaju brze isplate kako bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva zemljama kojima su potrebne“. Pored njih i dvadeset najrazvijenih zemalja sveta (G20) bi trebalo da ponovo uvedu suspenziju otplate duga.
S.P./FoNet/AP/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Srbija spremna da preuzme telo Ratka Mladića i da će poštovati želje njegove porodice
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
