U novom broju: Kako je propao SNS

Paralelno sa stavljanjem Srpske napredne stranke  pod Vučićevu kontrolu došlo se do apsurdne situacije – galimatijas kriminala je postao jedinstveniji i koherentniji nego sama stranka koja je hronično pocepana na brojne klanove. Neretko, pogotovo u manjim mestima je to evidentno, odluke donose ljudi sa one strane zakona, a ovi koji su formalno na vlasti – samo ih sprovode.

Mnogi na lokalu koji su poverovali da naprednjaci zaista žele da urede ovo društvo, s vremenom napuštaju SNS ili se samomarginalizuju bez pompe jer strahuju za svoju i bezbednost svoje porodice, radna mesta i druge prinadležnosti. Potpuno je, pogotovo u manjim sredinama, izbrisana granica između kriminala, politike, policije i pravosuđa.

Kada su u periodu između dva kruga izbora, 2012. godine, mlatarali vrećama navodno ukradenih glasova, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su jasno najavili kakav će njihov odnos biti prema izbornim pravilima. Upravo uz pomoć kriminalnih struktura, kontrolisanog pravosuđa i poslušne policije, stvorena je efikasna hobotnica izbornog inženjeringa.

O tome je bilo mnogo reči, pa je bespotrebno ponavljati se: uglavnom, naprednjaci koriste sve izborne malverzacije zabeležene od stare Grčke do danas, i za to troše bunare državnog novca.
Sve u svemu, naprednjački sistem počiva na korupciji, strahu, kontroli medija, primitivnoj propagandi, odnosno svakodnevnoj lobotomiji građana koji su više od decenije žrtve Vučićeve hipnotičke logoreje…

Pročitajte ceo tekst Nedima Sejdinovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (13. jula)

Pretplatite se na digitalno izdanje