Na putu ka Beogradu, Niški studenti pešače Podunavljem. Drugu noć proveli su u Smederevskoj Palanci koja ih je dočekala uz osmeh, suze, pogaču i so. Meštani im poručuju: „Vidimo se u Beogradu 15. marta“
„500 niških studenata, za Beograd krenulo, niko nije umoran, mi za umor ne znamo.”
Ore se ovi novonastali stihovi ovih dana centralnom Srbijom, dok studenati i jedan „tamić” krstare zemljom na putu ka Beogradu.
Uputili su se iz Niša, najvećeg grada na jugu Srbije i trećeg grada po veličini u zemlji, pešaka na protest koji će u prestonici biti održan u subotu, 15. marta.
Ovo je jedna od nekoliko kolona studenata koji iz svih delova zemlje marširaju ka Beogradu.
Krenuli su niški studenti od manastira Manasija, u okolini Despotovca, a za dva dana puta dugog oko 160 kilometara, prešli su oko trećine maršrute.
Cilj drugog dana bila im je Smederevska Palanka, mesto u Podunavskom okrugu, na oko 80 kilometara južno od Beograda.
Studenti idu zaobilaznim putevima, pa je njihov preostali put duži od toga.
Od Palanke nastavljaju dalje selima ka Požarevcu, Smederevu, Pančevu, do krajnje odrednice.
„Zapumpalo” se u Palanci
Smederevska Palanka je do pre nekoliko godina bila jedno od malobrojnih mesta u kojima je vladala Demokratska stranka i gde se vlast na lokalu razlikovala od koalicije na nacionalnom nivou.
Nacionalna koalicija ostala je u međuvremenu slična, predvođena Srpskom naprednom strankom, a i vlast u Smederevskoj Palanci danas predvode naprednjaci.
Protestuje se poslednjih meseci i u ovom mestu, a prema rečima studenata, Palanka ih je dočekala najbolje do sada.
„Nismo imali nigde ovakav doček. Svuda ima ljudi, ali ih je ovde bilo najviše. Nikada nisam bila u Smederevskoj Palanci i baš mi je drago da sam došla, gradić je baš lep, a ljudi su divni”, kaže za „Vreme” studentkinja filozofskog fakulteta u Nišu, poreklom Leskovčanka.
Noć je provela u jednoj od fiskulturnih sala tri od četiri osnovne škole u ovom mestu u kojima su gostima pripremili postelje.
„Mogla sam i da se istuširam. Da budem iskrena, to mi je bio uslov da krenem na ovaj put”, dodaje ona dok hoda u utorak ujutru ka zbornom mestu odakle grupa kreće dalje.
Dobile su škole improvizovane bojlere kako bi studentima pripremili uslove za boravak. Pripreme su trajale čitav dan. Fiskulturne sale zauzeli su kreveti i posteljine, a donirali su ih meštani i firme.
I posna i mrsna trpeza
Nisu Palančani želeli da se obrukaju ni ponudom hrane – bilo je tu kolača, pita, palačinki, čorbi, jela od mesa…
Uz suze, aplauze, baklje, posnu i mrsnu trpezu, tradicionalni doček uz pogaču i so, hor koji je izveo himnu „Bože pravde”, kao i pesme „Tamo daleko”, „Ovo je Srbija” i „Vostani Serbije”, nekoliko stotina Palančana dočekalo je u glavnoj gradskoj ulici u ponedeljak uveče pešake iz Niša.
I načekali su se, pošto su još u šest popodne došli da sve pripreme. Prema prvom planu, grupa je u ovo mesto trebalo da stigne u popodnevnim satima, ali je njihova maršruta bila nekoliko sati duža.
Čula su se u Palanci više puta u toku večeri u ponedeljak pitanja – „Dokle su?”, „Ima li ih na vidiku?”, „Kada će?”.
Iako niko nije imao precizan odgovor, svi su strpljivo čekali iza žutih traka razapetih duž glavne ulice kako bi pozdravili Nišlije.
Koče ih dobrodošlice brižnih ljudi
Za njihovo kašnjenje nisu bili krivi žuljevi i rane koje su zadobili, već ljudi koji ih dočekuju, kaže za „Vreme” student niškog Elektronskog fakulteta po dolasku u Palanku.
„Planovi su jedno, a nepredvidive situacije drugo. Najviše nas koče sami ljudi koji su tako dobrodušni, brižni, gostoljubivi i mi moramo da ostanemo duže s njima, jer je njihova toplina neverovatna”, objašnjava dečko u žutom prsluku koji želi da ostane anoniman, jer je takav dogovor studenata.
„Prešli smo oko trećine puta i radujemo se ovim delovima Srbije koje ćemo da vidimo. Ljudi nas dočekuju topla srca, jedva čekaju da nas vide i svi su radosni kad vide te čuvene studente koji šetaju”, dodaje.
Orilo se u više navrata i „pumpanje”, a posle zakuske i predaha studenti su išli u škole na spavanje.
Sa glavnog gradskog trga do škola studente su vozili besplatno i lokalni taksisti.
„Moj grad je ustao”
I ako pitate Palančane, uz neskrivenu sreću u utorak ujutru dok prate studente koji se pripremaju na dalji put, reći će da su oduševljeni onim kako ih je grad dočekao .
„Plašila sam se kako će biti ovde. Malo je mesto, ljudi se ovde i dalje plaše”, kaže jedna meštanka Palanke za „Vreme”.
„Osećaj je neopisiv. Konačno vidim da su ljudi i ovde spremni da izađu. Srce mi je puno što je moj grad ustao. Vidimo se 15. u Beogradu”, dodaje druga.
Traži se hanzaplast više
Orni za dalji put, uz kišu koja proprskava, okupili su se studenti u kabanicama, obući uvijenoj u kese ili pravu zaštitu za patike od kiše, u centru grada da krenu dalje.
„Nisam umorna, ali sam spavala jedva tri sata”, kaže jedna studentkinja dok ulazi u apoteku u potrazi za hanzaplastima za žuljeve.
Žuljevi im prave najveći problem, a po lokalnim apotekama je nestašica onih posebno dizajniranim za žuljeve.
„Pokupovalo se sve juče i jutros”, kaže farmaceutkinja u jednoj apoteci.
Pred studentima je u utorak 40 kilometara. Čeka ih naporan put uz dosta uzbrdica do Požarevca gde će provesti narednu noć.
Kiša je stala, temperatura porasla, policija zaustavila saobraćaj kako bi studenti mogli da krenu dalje.
U prvom redu redari u žutim prslucima, za njima nekoliko stotinata studenata hita uzbrdo.
Predvodi ih policijsko vozilo, a prati niški „tamić” natovaren stvarima.
Iz okolnih dvorišta čuje se: „Srećan put, deco!”. Deca odgovaraju: „Hvala vam na podršci” i smerno hitaju uzbrdo ka narednoj tački.
Pred njima je četvorodnevno putovanje, a za njima Smederevska Palanka koja se polako budi.
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu Generalštab. Zato je „Vreme“ proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Umesto najavljivanog dugoročnog gasnog aranžmana, postignut je dogovor o snabdevanju do 31. marta 2026. godine
Na više lokacija u Srbiji 28. decembra studenti proveravaju koliku podršku imaju za vanredne parlamentarne izbore
Režim Aleksandra Vučića steže obruč oko delova pravosuđa koji ne podležu partijskoj kontroli. Šta se krije iza predloga izmena zakona o tužilaštvu, sudovima i sudijama poslanika SNS-a Uglješe Mrdića, onog što je štrajkovao glađu ispred Skupštine
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su budžet za 2026. godinu. Dok ga odbornici vladajuće koalicije hvale, odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić kaže za „Vreme” da je vlast ponovo napravila platformu za izvlačenje novca u privatne džepove
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
