Kako je rat u Ukrajini ulazio iz nedelje u nedelju, tako je rastao prtisak na generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonia Gutereše da nešto preduzme. U ponedeljak je konačno preko Ankare krenuo u mirovnu misiju u Moskvu i Kijev. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je zamerio Guterešu što je prvo otputovao u Rusiju. Kritičari su Guterešu zamerili da mesecima kasni sa pokušajem da nešto učini.
U utorak je Gutereš prvo razgovarao sa ministrom inostranih poslova Sergejevem Lavrovim. Njegova poruka je bila očekivana: da se odmah zaustavi rat u Ukrajini. Lavrov se naravno saglasio sa tim, ali optužio drugu stranu da je odgovorna i za početak sukoba (nisu se pridržavali Minskog sporazuma) i što su ratna dejstva zagazila u treći mesec.
Stav Kremlja je jasan: Zapad je zapravo kriv što sukobi u Ukrajini nisu odavno prestali, jer zapadne države snabdevaju Ukrajinu oružjem; da to ne čine, sve bi već bilo togovo. Drugim rečima: zapadni saveznici predvođeni Amerikom su krivi što Ukrajinci uspešno pružaju otpor ruskoj invaziji i što Kremlj već nije uspostavio proruski režim u Kijevu i okupirao sve što smatra ruskim, pa su tako oni odgovorni za nastavak ruskog razaranja ukrajinskih gradova i ubijanje ukrajinskih civila.
Omiljena fraza za to u Moskvi je: Zapad je spreman da se bori protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca.
Predlog za formiranje trilateralne grupe
Glavni cilj Gutereša je bio da se UN uključe u prevazilaženje humanitarne krize u Ukrajini i uspstavljanje koridora za evakuaciju civila iz ratom obuhvaćenih područja.
Rekao i ono što Kremlj ne želi da čuje: „Činjenica je da nisu ukrajinske trupe u Rusiji, već da su ruske trupe u Ukrajini“, te da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu što je potvrđenom odgovarajućom rezulucijom UN. Takođe je rekao da je zabrinut zbog mogućih ratnih zločina koje su navodno u Ukrajini počinile ruske trupe i da bi nezavisna tela trebalo da ih istraže.
Uprkos „različitoj interpretaciji“ situacije, Gutereš dijalog smatra mogućim i speman je da u tu svrhu stavi na raspolaganje sve resurse UN-a, „jer je hiljadama civila hitno potrebna humanitrana pomoć koja bi im spasila živote“, te da će UN učiniti sve da se spasu ljudski životi u lučkom gradu na Azovskom moru Mariupolju. Posebno je pomenuo situaciju u čeličani Azovstal, poslednjem uporištu ukrajinskih branitelja Mariupolja u kome se nalze i na stotine civila.
Gutereš je predložio formiranje trilaterane grupe za rešavanje humanitarnih problema u Ukrajini, koja bi se sastojala od predstavnika UN-a, Rusije i Ukrajine. Ta kontakt-grupa bi bila zadužene i za usostavljanje i kontrolu koridora za evakuaciju.
Problem je u tome, što se Gutereš izrekavši javno da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu praktično diskvalifikovao kao porednik u mirovnim pregovorima.
Lavrov je na zajedničkoj konferenciji za medije rekao da Rusija principjelno jeste za pregovore, ali da je „isuviše rano“ da se govori o posrednicima.
„Oslobođen“ Mariupolj
Zvaničan stav Kremlja je zacementirao predsednik Rusije Vladimir Putin i pre nego što se sastao sa Guterešom. Rekao je da je Mariupolj „oslobođen“ i da tamo nisu u toku vojna dejstva.
Putin je rekao i da je u telefonskom razgovoru turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu rekao da je Kijev „u potpunosti odgovoran“ za ljude koji su se zabarikadirali u Azovstalu i da bi trebalo da ih pozove da polože oružje, a da je ratnim zarobljenicima zagarantovan tretman prema svim međunarodnim pravnim standardima.
Sa ruskog stanovišta nema o čemu da se pregovara dok Rusija ne proširi teritorije u Ukrajini koje su pod njenom kontrolom, a za Kijev su pregovori izlišni ako to podrazumeva gubitak teritorija usled ruske agresije.
I Erdogan je pokušao da utiče na Putina, sa kojim je u dobrim odnosima, da se uspostave koridori za evakuaciju civila iz Mariupolja.
Nakon razgovora sa Putinom Gutereš će odleteti u Kijev.
J.H./CNN/Spiegel/Tageschau
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
