Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine, napavši žitna polja i silose i blokirajući ukrajinske luke, globalne cene hrane su skočile na rekordne nivoe i ugrozile preko potrebno snabdevanje hranom za mnoge zemlje uvoznice
Odustajanjem od crnomorskog sporazuma o žitu, Rusija je podigla globalne cene. Skoro godinu dana nakon što je sporazum potpisan u Istanbulu 17. jula Rusija je odlučila da ne obnovi inicijativu za crnomorsko žito (BSGI) koja omogućava Ukrajini da nastavi da izvozi poljoprivrednu robu na svetska tržišta tokom rata. Kako je istakao Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, ova inicijativa je bila „svetionik nade u svetu kome je očajnički potrebna“, piše Gardijan.
Pre ruskog napada na Ukrajinu, ta zemlja je bila ključni globalni snabdevač hranom: petina svetskog ječma dolazila je iz Ukrajine, kao i šestina kukuruza i osmina pšenice. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine, napavši žitna polja i silose i blokirajući ukrajinske luke, globalne cene hrane su skočile na rekordne nivoe i ugrozile preko potrebno snabdevanje hranom za mnoge zemlje uvoznice. BSGI je imao za cilj da ponovo uspostavi vitalnu rutu za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i snizi globalne cene hrane.
Uprkos mnogim izazovima, postigao je svoju ključnu svrhu. Od avgusta 2022. godine, izvoz od skoro 33 miliona tona žitarica i hrane iz Ukrajine u 45 zemalja igrao je ključnu ulogu u smanjenju globalnih cena hrane za 25 odsto, pošto je rekord dostigao nedugo nakon ruskog napada. Kako pokazuju podaci o javnoj trgovini, više od polovine žitarica, uključujući dve trećine pšenice, otišlo je u zemlje u razvoju.
Pored toga, BSGI je obezbedio kontinuiran pristup žitu za Svetski program za hranu (WFP). Ukrajina je 2023. godine isporučila 80 odsto pšenice nabavljene za podršku humanitarnim operacijama u najnesigurnijim zemljama kao što su Avganistan, Džibuti, Etiopija, Kenija, Somalija, Sudan i Jemen. Bez Crnomorske rute, WFP mora da nabavlja svoje žito negde drugde po višim cenama i sa dužim rokom isporuke u trenutku kada se svet suočava sa krizom hrane bez presedana.
Odluka Rusije uprkos predlozima UN
Odluka Rusije doneta je uprkos obnovljenim predlozima generalnog sekretara UN da se radi na rešavanju zabrinutosti zemlje. Kako bi prebacila krivicu, Rusija tvrdi da njen sopstveni poljoprivredni izvoz nije bio dovoljno olakšan. Ovo ne potvrđuju javno dostupni podaci o trgovini, koji pokazuju da ruski poljoprivredni izvoz napreduje.
Rusija je dobila značajne koristi od memoranduma o razumevanju sa UN o izvozu đubriva, koji je posredovao paralelno sa BSGI. UN su nemilosrdno radile na razjašnjavanju regulatornih okvira i angažovanju privatnog sektora na pronalaženju namenskih rešenja u bankarskim i osiguravajućim sektorima. Ovi napori su sprovedeni u bliskoj saradnji sa EU i njenim partnerima.
Nasuprot lažima koje širi Rusija, EU je zaista osigurala da sankcije nemaju uticaja na globalnu bezbednost hrane. Ne postoje sankcije za ruski izvoz hrane i đubriva u treće zemlje, a EU je pružila opsežne smernice ekonomskim operaterima, pojašnjavajući da su ovi transferi u treće zemlje dozvoljeni. Takođe smo sarađivali sa UN-om da dozvolimo srodna plaćanja.
Rusija odlučila da se povuče iz BSGI
Uprkos ovim dobro poznatim i proverljivim činjenicama, Rusija je odlučila da se povuče iz BSGI u julu, koristeći hranu kao oružje i ugrožavajući globalno snabdevanje hranom. Nekoliko sati nakon povlačenja, Rusija je počela da uništava ukrajinska skladišta žita i lučku infrastrukturu svakodnevnim ciljanim napadima, ne samo u samom Crnom moru već i na Dunavu.
Kao neposredna reakcija, veleprodajne cene pšenice i kukuruza zabeležile su najveći rast od početka ruskog agresorskog rata. Povećana volatilnost cena hrane će verovatno trajati sve dok Rusija namerno stavlja pod stres globalno snabdevanje hranom, pogoršavajući globalnu krizu troškova života – što je najakutnije za ljude koji nisu sigurni u zemljama zavisnim od uvoza. Ovo je neprihvatljivo i treba ga odlučno osuditi.
Dok se svet suočava sa poremećenim snabdevanjem i višim cenama, Rusija se sada približava ranjivim zemljama, posebno u Africi, sa bilateralnim ponudama ograničenih isporuka žitarica, pretvarajući se da rešava problem koji je sama stvorila. Ovo je cinična politika da se hrana namerno koristi kao oružje.
M.J. / Gardijan
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Beogradska javna komunalna preduzeća duguju dobavljačima 30 milijardi dinara, tvrdi Centar za lokalnu samoupravu. Vlada Srbije je u septembru Gradu prebacila gotovo milijardu dinara iz budžetske rezerve zbog rizika od nelikvidnosti
Pokret "Mi - snaga naroda" ipak ne izlazi na izbore. A plan je bio sasvim drugačiji, da Branimir Nestorović okupi sve proruske partije u Srbiji. Kakve je to veze imalo sa Vulinom i da li je doktor koga je proslavilo podsmevanje korona virusu dopro do Kremlja? „Vreme“ piše o tome u novom broju
Posle optužbi SNS-a da je RTS „cenzurisao" intervju sa Aleksandrom Vučićem, javni servis se izvinio gledaocima. U Dnevniku koji je emitovan u 22 časa prikazan je ceo razgovor sa predsednikom Srbije koji se nalazi Njujorku
Od 21. septembra do 2. oktobra na Kosovu se održava vojna vežba „Štit hrabrosti 2026“. U vežbi učestvuju Kosovske bezbedonosne snage, vojske SAD, Hrvatske i Albanije, kao i Kosovska policija
Novi predsednik Saveta REM-a Stevica Smederevac najavio 24-časovni monitoring emitera tokom predizborne kampanje i ravnopravnu zastupljenost učesnika
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
