Foto: Turkish Presidency via AP
Nakon sastanka sa Rusima ukrajinska delegacija je govorila o nekim budućim međunarodnim bezbenosnim garancijama za dogovor koji bi tek trebalo da bude postignut i koji predviđa da Ukrajina ostane neutralna. O konkretnim uslovima za obustavu borbenih dejstava i povlačenju ruskih trupa sa ukrajinske teritorije ukrajinski pregovarači se neposredno posle sastanka pred novinarima nisu izjašnjavali
Nakon druge runde mirovnih pregovora između ukrajinske i ruske delegacije u Istanbulu ništa ne ukazuje na brzu obustavu borbenih dejstava.
Ukrajinski pregovarači su posle sastanka izjavili da su predložili novi sistem koji bi garantovao da se jednom bude poštovalo, ono o čemu eventualno bude bio postignut sporazum. Jedan od glavnih garanata tog budućeg sporazuma između Ukrajine i Rusije bila bi Turska, a spominju se i Izrael, Poljska, Kanada, alii stalne članice Saveta bezbednosti UN SAD, Francuska i Velika Britanija. Garancije bi, kao što predviđa i član 5 NATO-ugovora, podrazumevale i vojnu dbranu Ukrajine u slučaju nove ruske agresije.
Tome bi trebalo da predstoji multilateralna konferencija, a uslov za sve to je potpuna obustava borbenih dejstava u celoj Ukrajini.
Ukrajinci bi samo sa međunarodnim garancijama pristali na neutralan status, koji zahteva Kremlj.To bi značilo da neće biti međunarodnih vojnih baza na ukrajinskoj teritoriji.
Ni jedna ni druga delegacija nije iznosila detalje o eventuanom povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine.
Tome svemu bi opet trebalo da prethodi referndum o eventualnom sporazumu između Kojeva i Moskve, a preduslov za to je da vlada mir i da se u zemlju vrati nekoliko miliona Ukrajinaca.
Što se Krima tiče, Ukrajine je ponudilada se o njegovom statusu pregovara narednih 15 godina.
Što se Ukrajinaca tiče, stvorili su se ulsoviza susret Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.
Prethodno su „crvene linije“ Kijeva bile da Rusi odustanu od okupacije Donbasa i povuku svu vojsku sa ukrajinske teritorije.
Ruska delagacije je saopštila da će razmotriti ukrajinske predloge.
Bombardovanje za vreme pregovora
Moskva je poručila da će znatno redukovati vojne aktivnosti u okolini Kijeva i Černiva kako bi se „steklo poverenje“ i bio omogućem dijalog. Američki vojni analitičari, međutim, kažu da Rusija smanjuje intenzitet borbenih dejstava u okolini Kijeva samo zato što nije ostavrila nikakav napredak i što je shvatila da tu ne može da slomije otpor Ukrajinaca.
Strateški važan grad Černiv, oko 150 kilometara severno od Kijeva na granici sa Belorusijom, je proteklih nedelja bio izložen žestokim ruskim napadima.
Otprilike u vreme trajanja pregovora u Istanbula ruska vojska je raketirala Mikolajiv na jugu Urajine između Odese i Hersona i pogodila zgradu oblasne uprave. Predsednik Zelenski je izjavio da je najmanje 7 ljudi poginulo, a 22 povređeno.
„Pogodili su moju kancelariju, kučkini sinovi“, napisao je na Telegramu posle napada guverner Vitalij Kim i postavio fotografije i snimke napada koji pokazuju gotovo prepolovljenu zgradu. Stotinak njegovih saradnika je uspelo da se spase.
J.H./CNN/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
