Mirovni pregovori u Istanbulu: Nove ideje, stari problemi

Nakon druge runde mirovnih pregovora između ukrajinske i ruske delegacije u Istanbulu ništa ne ukazuje na brzu obustavu borbenih dejstava.

Ukrajinski pregovarači su posle sastanka izjavili da su predložili novi sistem koji bi garantovao da se jednom bude poštovalo, ono o čemu eventualno bude bio postignut sporazum. Jedan od glavnih garanata tog budućeg sporazuma između Ukrajine i Rusije bila bi Turska, a spominju se i Izrael, Poljska, Kanada, alii stalne članice Saveta bezbednosti UN SAD, Francuska i Velika Britanija. Garancije bi, kao što predviđa i član 5 NATO-ugovora, podrazumevale i vojnu dbranu Ukrajine u slučaju nove ruske agresije.

Tome bi trebalo da predstoji multilateralna konferencija, a uslov za  sve to je potpuna obustava borbenih dejstava u celoj Ukrajini.

Ukrajinci bi samo sa međunarodnim garancijama pristali na neutralan status, koji zahteva Kremlj.To bi značilo da neće biti međunarodnih vojnih baza na ukrajinskoj teritoriji.

Ni jedna ni druga delegacija  nije iznosila detalje o eventuanom povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine.

Tome svemu bi opet trebalo da prethodi referndum o eventualnom sporazumu između Kojeva i Moskve, a preduslov za to je da vlada mir i da se u zemlju vrati nekoliko miliona Ukrajinaca.

Što se Krima tiče, Ukrajine je ponudilada se o njegovom statusu pregovara narednih 15 godina.

Što se Ukrajinaca tiče, stvorili su se ulsoviza susret Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.

Prethodno su „crvene linije“ Kijeva bile da Rusi odustanu od okupacije Donbasa i povuku svu vojsku sa ukrajinske teritorije.

Ruska delagacije je saopštila da će razmotriti ukrajinske predloge.

Bombardovanje za vreme pregovora

Moskva je poručila da će znatno redukovati vojne aktivnosti u okolini Kijeva i Černiva kako bi se „steklo poverenje“ i bio omogućem dijalog. Američki vojni analitičari, međutim, kažu da Rusija smanjuje intenzitet borbenih dejstava u okolini Kijeva samo zato što nije ostavrila nikakav napredak i što je shvatila da tu ne može da slomije otpor Ukrajinaca.

Strateški važan grad Černiv, oko 150 kilometara severno od Kijeva na granici sa Belorusijom, je proteklih nedelja bio izložen žestokim ruskim napadima.

Otprilike u vreme trajanja pregovora u Istanbula ruska vojska je raketirala Mikolajiv na jugu Urajine između Odese i Hersona i pogodila zgradu oblasne uprave. Predsednik Zelenski je izjavio da je najmanje 7 ljudi poginulo, a 22 povređeno.

„Pogodili su moju kancelariju, kučkini sinovi“, napisao je na Telegramu posle napada guverner Vitalij Kim i postavio fotografije i snimke napada koji pokazuju gotovo prepolovljenu zgradu. Stotinak njegovih saradnika je uspelo da se spase.

J.H./CNN/Spiegel

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com