Foto: Turkish Presidency via AP
Nakon sastanka sa Rusima ukrajinska delegacija je govorila o nekim budućim međunarodnim bezbenosnim garancijama za dogovor koji bi tek trebalo da bude postignut i koji predviđa da Ukrajina ostane neutralna. O konkretnim uslovima za obustavu borbenih dejstava i povlačenju ruskih trupa sa ukrajinske teritorije ukrajinski pregovarači se neposredno posle sastanka pred novinarima nisu izjašnjavali
Nakon druge runde mirovnih pregovora između ukrajinske i ruske delegacije u Istanbulu ništa ne ukazuje na brzu obustavu borbenih dejstava.
Ukrajinski pregovarači su posle sastanka izjavili da su predložili novi sistem koji bi garantovao da se jednom bude poštovalo, ono o čemu eventualno bude bio postignut sporazum. Jedan od glavnih garanata tog budućeg sporazuma između Ukrajine i Rusije bila bi Turska, a spominju se i Izrael, Poljska, Kanada, alii stalne članice Saveta bezbednosti UN SAD, Francuska i Velika Britanija. Garancije bi, kao što predviđa i član 5 NATO-ugovora, podrazumevale i vojnu dbranu Ukrajine u slučaju nove ruske agresije.
Tome bi trebalo da predstoji multilateralna konferencija, a uslov za sve to je potpuna obustava borbenih dejstava u celoj Ukrajini.
Ukrajinci bi samo sa međunarodnim garancijama pristali na neutralan status, koji zahteva Kremlj.To bi značilo da neće biti međunarodnih vojnih baza na ukrajinskoj teritoriji.
Ni jedna ni druga delegacija nije iznosila detalje o eventuanom povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine.
Tome svemu bi opet trebalo da prethodi referndum o eventualnom sporazumu između Kojeva i Moskve, a preduslov za to je da vlada mir i da se u zemlju vrati nekoliko miliona Ukrajinaca.
Što se Krima tiče, Ukrajine je ponudilada se o njegovom statusu pregovara narednih 15 godina.
Što se Ukrajinaca tiče, stvorili su se ulsoviza susret Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.
Prethodno su „crvene linije“ Kijeva bile da Rusi odustanu od okupacije Donbasa i povuku svu vojsku sa ukrajinske teritorije.
Ruska delagacije je saopštila da će razmotriti ukrajinske predloge.
Bombardovanje za vreme pregovora
Moskva je poručila da će znatno redukovati vojne aktivnosti u okolini Kijeva i Černiva kako bi se „steklo poverenje“ i bio omogućem dijalog. Američki vojni analitičari, međutim, kažu da Rusija smanjuje intenzitet borbenih dejstava u okolini Kijeva samo zato što nije ostavrila nikakav napredak i što je shvatila da tu ne može da slomije otpor Ukrajinaca.
Strateški važan grad Černiv, oko 150 kilometara severno od Kijeva na granici sa Belorusijom, je proteklih nedelja bio izložen žestokim ruskim napadima.
Otprilike u vreme trajanja pregovora u Istanbula ruska vojska je raketirala Mikolajiv na jugu Urajine između Odese i Hersona i pogodila zgradu oblasne uprave. Predsednik Zelenski je izjavio da je najmanje 7 ljudi poginulo, a 22 povređeno.
„Pogodili su moju kancelariju, kučkini sinovi“, napisao je na Telegramu posle napada guverner Vitalij Kim i postavio fotografije i snimke napada koji pokazuju gotovo prepolovljenu zgradu. Stotinak njegovih saradnika je uspelo da se spase.
J.H./CNN/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
