Foto: AP Photo/Francois Mori
Nakon prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj Emanuel Makron vodi za nešto preko četiri procenata ispred Marin le Pen. Predvodnica desnice će tu razliku lako nadoknaditi iz rezervoara glasova druge ekstremno desne partije Rekonkista koja je osvojila blizu 7 odsto. O pobedniku će odlučivati glasači levice Žan-Lika Melanšona, a nimalo sigurno nije da će oni pohrliti Makronu koji u pitanje dovodi socijalne tekovine Francuske
Kada su se u nedelju u 20.00 časova zatvorila izborna mesta u Francuskoj prve analize su pokazivale da su na prvi pogled rezultati očekivani: dosadašnji predsednik Emanuel Makron i šefica Nacionalnog fronta Marine Le Pen boriće se za petogodišnji predsednički mandat u drugom krugu kroz dve nedelje. Kada se, međutim, detaljnije analiziraju rezultati nije sve tako jednostavno.
Makronu su mnogi birači zamerali da je zanemarivao izbore, da se bavio ratom u Ukrajini i uopšte svetskom politikom, i da kao da pomalo prezire svoje sugrađane, da im se obraća s visine. Zakoni koje je doneo u prethodnom mandatu, naročito komplikovani zakon o zdravstvu i radu, nisu pogodovali siromašnoj populaciji i radnicima. U poslednje vreme Francusku su potresali štrajkovi, demonstracije „žutih prsluka“ koje je policija suzbijala sa u Evropi neuobičajnom brutalnošću. Koga zanima spoljna politika, ako su gorivo i namirnice sve skuplji?
Makron je igrao na kartu onih starijih Francuza kojima je pojam grande nation – „velika nacija“ – u srcu i novih generacija koje sazrevaju sa predstavom o veličini Francuske. Makron je kod sugrađana hteo da probudi osećanje da treba pokazati i Amerikancima i evropskim susedima ko treba da vodi ako ne svet, a onda svakako Evropu, sada, kada je Velika Britanija napustila EU, a Angela Merkel otišla u penziju: Francuska, to jest on, Makron.
Ni jedan glas Le Penovoj!
Na talasu nezadovoljstva ne tako dobrostojećih Francuza neočekivano dobro je prošao trećeplasirani Žan-Luk Melanšon sa svojom partijom Nesalomiva Francuska. Njeno ime kazuje sve o njenoj suštini: pvratak starim vrednostima socijalne države. Njeni birači će na kraju odlučivati ko će biti predsednik Francuske. Sam Melanšon, trenutno sigurno najbolji govornik u zemlji, vikao je obraćajući se svojim pristalicama: „Ni jedan glas Le Penovoj!“ Nije navijao za Makrona, ali još manje hoće da dopsusti da birači levice nasednu slatkim rečima šefice ekstremne desnice.
Pitanje je, međutim, da li će ga poslušati njegovi birači, koji u Makronu vide uzrok socijalnih nedaća u Francuskoj.
Rezultati su još privremeni, ali sigurno se neće bitno menjati. Makron je na čelu pokreta Republika u pokretu osvojio 27,6 odsto; Marin le Pen na čelu Nacionalnog okupljanja 23,4 odsto; Žan-Lik Melanšon sa Nesalomivom Francuskom 22,2 odsto. Melanšon je je u mladosti bio trockista, uvek levičar, a Socijalističkoj partiju je napustio razočaran i 2009. nosnovao svoju partiju.
Nacional-socijalistička partija
Madam Le Pen je očigledno dosta naučila posle gubitka izborne bitke pre 5 godina takođe protiv Makrona. Sada je akcenat stavila na brigu za dobrobit radnika, socijalni mir i zdravlje stanovništva, nije pretila da će izvesti zemlju iz EU ili ukinuti evro, nije grmela protiv „nefrancuza“ – građana Francuske sa korenima u Africi – nego se samo usput zalagala za njihovu integraciju.
Podmirivanje rasistički raspoloženih Francuza prepustila je vođi još ekstremnije desnice Eriku Zemuru i njegovoj novoosnovanoj partiji Rekonkista sa kojom je osvojio 6,8 odsto glasova.
Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 24. aprila. Makron je u protekloj noći upozoravao svoje pristalice: „Nije sve gotovo!“ On će se sada intenzivno baviti ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim problemima, putovaće iz grada u grad, sela u selo, činiti sve što je propustio, iako mu je manje naškodilo nego što se procenjivalo. Pre svega mora da ubedi birače levice da zapravo nije, to što jeste: zastupnik interesa krupnog kapitala i banaka.
Le Penova mora da proceni gde da nađe potrebne glasove da nadmaši protivnika koji ima preko 4 odsto prednosti. Zemurovi glasači su joj sigurni, ali teško da će biti dovoljni. Nada se podršci mnogih levičara, što nije nikakav paradoks: mnogi birači osciliraju između ekstermne desnice i ekstremne levice izražavajući svoj protest postojećim stanjem.
Francuska politička utopija
Možda najslavniji, i kontroverzniji, francuski savremeni pisac Mišel Uelbek u romanu „Potčinjavanje“ piše o nezamislivom: da u Francuskoj 2022. na predsedničkim izborima pobedi musliman koji će uvesti bigamiju i sve što ide uz islamsku državu. Roman je, prema rečima Uelbeka, politička utopija konstituisanja velike islamske zapadne i mediteranske sile, usmerene po modelu Rimskog carstva, u kojoj bi Francuska i frankofonija igrale ulogu motora, a da bi se ta politika savezništva sa Arapima „dopala De Golu.“
Bez obzira na suprotne namere i ideju pisca, u knjigu su protkani koreni strahova mnogih Francuza na kojima počiva snaga ekstremne desnice. Došla je i 2022. godina i od samo u političkoj utopiji zamislivih ekstrama u Francuskoj bi moglo da se desi suprotno Uelbekovoj maštariji: pobeda Marin le Pen.
Pobeda Marin le Pen protiv Makrona je jednako nezamisliva kao pobeda Tomislava Nikolića protiv Borisa Tadića.
Predstoje i parlamentarni izbori koji će se takođe u dva kruga održati 12. i 19. juna. Iako Francuska ima polupredsednički sistem – predsednik republike predsedava vladom koju sam bira i ima i velika izvršna ovlašćenja – bez solidne većine u parlamentu ne može uspešno da sprovede svoje zamisli. A Makron ima nameru da bude predvodnik Evrope kakvu on zamišlja.
J.H./Le Mond/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
