Foto: 123fr.com
U borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije, napisala je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da su u Srbiji od početka godine ubijene 22 žene u porodičnom i partnerskom nasilju i da bi za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja odgovornost trebalo da preuzme čitavo društvo.
“Verujem da niko ne može da ostane imun na vest o ubistvu, izgubljenom životu i činjenici da žene gotovo svakodnevno trpe nasilje. Da li želimo da živimo u društvu gde je normalno ubiti ženu ili da gradimo zajednicu oslobođenu od nasilja i diskriminacije. Tu leži odgovornost svakog pojedinca“, navela je Mihajlović u pisanoj izjavi.
Napisala je i da u borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost zalaže se za uvođenje jedinstvenog registra nasilnika, a kod Vlade u novom mandatu će insistirati na što skorijem formiranju te evidencije.
Podsetivši da je u ponedeljak još jednu mladu ženu svirepo ubio njen muž, Mihajlović je navela da veruje da će borba protiv nasilja biti delotvornija kada shvatimo da nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima nije privatna stvar koja se dešava u nečija četiri zida, već „ogromna pošast koja pogađa celo društvo“.
I dalje: „Država je donela neophodne zakone i strategije, nadležne institucije sprovode obavezujuće protokole, ali to nije dovoljno, jer nam je potrebna edukacija građana i građanki kako bismo postali svesni šta je sve nasilje, da nije sramota potražiti pomoć, da je odgovornost svih nas da prijavimo ukoliko znamo da se negde dešava nasilje, da ne štitimo već kaznimo sve one koji misle da imaju pravo da udare, vređaju, ponižavaju ili, nažalost, ubiju ženu“.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Umesto nadležnih organa Republike Srbije informaciju o određivanju pritvora objavio je tabloid Informer, pozivajući se na izjavu svog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića, koji je imao i opsaku: „Sram vas bilo stoko jedna pravosudna! Tužite me, hapsite i mene!”
Prisutni na protestu su blokirali prilaz Starom savskom mostu na poziv inicijative „Most ostaje“. Postavljanjem kontejnera i mirnim protestom, žele da spreče radove za koje tvrde da nemaju dozvolu. Aktivisti ukazuju na nepravilnosti i zahtevaju privremenu sudsku meru za obustavu radova
Simonida Rajčević obolela je od progresivnog oblika multiple skleroze
Na predstojećim izborima na Kosovu Aljbin Kurti ima dobre šanse za ponovnu pobedu. Njegovoj popoularnosti, između ostalog, doprinosi konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji koju ponajviše oseća 90.000 Srba na Kosovu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Svakih četrdeset minuta jedna žena u Rusiji izgubi život kao žrtva porodičnog nasilja. U Ukrajini je slično. Za iskorenjivanje bolesti koje imaju toliko visoku stopu smrtnosti ulažu se milioni smišljaju kampanje da bi ljudi obratili pažnju na moguće znake, lekari daju savete u javnosti, ističu važnost prevencije. Bilo bi dobro da se u zemljama kao što su Rusija, Ukrajina ili Srbija, s tom ozbiljnošću pristupi i problemu koji odnosi jednak, čak i veći broj života
Postupkom kontrole zaštitnika građana utvrđeno je da je od 14 slučajeva ubistava žena u 12 postojao propust u radu nadležnih organa i službi. Najčešći problem je da policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove ne razmenjuju sve podatke koje dobijaju a koje su od najvećeg značaja za zaštitu žrtava nasilja
"Mi sarađujemo sa srednjim školama i znamo da seksualnog uznemiravanja ima kada mlade devojke idu na praksu tamo gde ima mnogo muškaraca. Ni škole nisu znale kako s tim da se nose. Kada odrasla osoba devojčici od devet, deset godina, pošalje poruku ‘sviđaju mi se tvoje sike’, majke su to prijavljivale, ali nije moglo biti procesuirano, jer nismo imali krivično delo seksualnog uznemiravanja"
Nijedna zemlja na svetu nije pripremila posebne mere za zaštitu žrtava porodičnog nasilja tokom pandemije korona virusa. Sva rešenja su nedovoljna i improvizovana, a nasilje raste. U Srbiji, u prvih mesec dana vanrednog stanja zabeleženo je tri puta više poziva žrtava nego u normalnim okolnostima
