Foto: 123fr.com
U borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije, napisala je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da su u Srbiji od početka godine ubijene 22 žene u porodičnom i partnerskom nasilju i da bi za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja odgovornost trebalo da preuzme čitavo društvo.
“Verujem da niko ne može da ostane imun na vest o ubistvu, izgubljenom životu i činjenici da žene gotovo svakodnevno trpe nasilje. Da li želimo da živimo u društvu gde je normalno ubiti ženu ili da gradimo zajednicu oslobođenu od nasilja i diskriminacije. Tu leži odgovornost svakog pojedinca“, navela je Mihajlović u pisanoj izjavi.
Napisala je i da u borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost zalaže se za uvođenje jedinstvenog registra nasilnika, a kod Vlade u novom mandatu će insistirati na što skorijem formiranju te evidencije.
Podsetivši da je u ponedeljak još jednu mladu ženu svirepo ubio njen muž, Mihajlović je navela da veruje da će borba protiv nasilja biti delotvornija kada shvatimo da nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima nije privatna stvar koja se dešava u nečija četiri zida, već „ogromna pošast koja pogađa celo društvo“.
I dalje: „Država je donela neophodne zakone i strategije, nadležne institucije sprovode obavezujuće protokole, ali to nije dovoljno, jer nam je potrebna edukacija građana i građanki kako bismo postali svesni šta je sve nasilje, da nije sramota potražiti pomoć, da je odgovornost svih nas da prijavimo ukoliko znamo da se negde dešava nasilje, da ne štitimo već kaznimo sve one koji misle da imaju pravo da udare, vređaju, ponižavaju ili, nažalost, ubiju ženu“.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Arhiv javnih skupova utvrdio je da se na protestu, koji su organizovali studenti na Slaviji, okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Svakih četrdeset minuta jedna žena u Rusiji izgubi život kao žrtva porodičnog nasilja. U Ukrajini je slično. Za iskorenjivanje bolesti koje imaju toliko visoku stopu smrtnosti ulažu se milioni smišljaju kampanje da bi ljudi obratili pažnju na moguće znake, lekari daju savete u javnosti, ističu važnost prevencije. Bilo bi dobro da se u zemljama kao što su Rusija, Ukrajina ili Srbija, s tom ozbiljnošću pristupi i problemu koji odnosi jednak, čak i veći broj života
Postupkom kontrole zaštitnika građana utvrđeno je da je od 14 slučajeva ubistava žena u 12 postojao propust u radu nadležnih organa i službi. Najčešći problem je da policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove ne razmenjuju sve podatke koje dobijaju a koje su od najvećeg značaja za zaštitu žrtava nasilja
"Mi sarađujemo sa srednjim školama i znamo da seksualnog uznemiravanja ima kada mlade devojke idu na praksu tamo gde ima mnogo muškaraca. Ni škole nisu znale kako s tim da se nose. Kada odrasla osoba devojčici od devet, deset godina, pošalje poruku ‘sviđaju mi se tvoje sike’, majke su to prijavljivale, ali nije moglo biti procesuirano, jer nismo imali krivično delo seksualnog uznemiravanja"
Nijedna zemlja na svetu nije pripremila posebne mere za zaštitu žrtava porodičnog nasilja tokom pandemije korona virusa. Sva rešenja su nedovoljna i improvizovana, a nasilje raste. U Srbiji, u prvih mesec dana vanrednog stanja zabeleženo je tri puta više poziva žrtava nego u normalnim okolnostima
