Poražavajući izveštaji međunarodnih organizacija

Izveštaji i reči međunarodnih tela upućene Srbiji poslednjih nekoliko dana daleko su od dobrih, čak se mogu smatrati i poražavajućim za režim Aleksandra Vučića.

Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Turk pozvao je na preduzimanje svih napora kako bi se osigurala odgovornost u Srbiji, rekavši da je ključno vratiti poverenje javnosti u institucije i održati vladavinu prava.

„Nije sproveden smislen proces otkrivanja istine i traženja pravde za tragediju koja je rezultirala smrću 16 ljudi na željezničkoj stanici u Novom Sadu. Ovo se dešava uprkos stalnim zahtevima desetina hiljada pojedinaca koji su izašli na ulice, pozivajući na pravdu“, rekao je visoki komesar.

Kako je dodao, mnogi navodi o nasilnim napadima i hapšenjima mirnih demonstranata i novinara tokom demonstracija nisu istraženi i ostaju nekažnjeni.

„Naprotiv, takvi incidenti se i dalje ponavljaju“, dodao je Turk.

Šef Komore za ljudska prava ponovio je potrebu za brzim, transparentnim, nezavisnim i efikasnim istragama o padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu koje treba da se dovedu do kraja, budući da su pravni postupci protiv navodno odgovornih zastali.

Turk je naglasio obavezu Srbije da poštuje prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, te time osigura da mere za održavanje javnog reda ne idu dalje od strogih ograničenja utvrđenih zakonima o ljudskim pravima.

Vučić predator slobode medija

Reporteri bez granica objavili su listu 34 „predatora slobode medija” koji su 2025. godine napadali novinare i pravo na informisanje među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na listi se nalaze i oni koji godinama nemilosrdno progone medije, prema rečima Reportera bez granica, a to su – Komunistička partija Kine sa Si Đinpingom na čelu, Mohamed bin Salman iz Saudijske Arabije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko. Svi oni su se i tokom 2025. ponovo „istakli“ nesputanim progonima novinara i medija.

Oštra rezolucija iz Evropskog parlamenta

Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, godinu dana posle pada nadstrešnice. Za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, protiv je bilo 103.

U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena i poziva na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.

Ističe se da EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje EU očekuje od Srbije.

Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala.

U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore.

Izveštaj Evropske komisije

Posle nedavne nikad oštrije Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji stigao je i oštriji godišnji Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije.

Napredak se beleži po nekoliko pitanja, dok je spisak nazadovanja ili stagniranja daleko duži – najveće zamerke se odnose na nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija, ali i na vrlo prisutan anti-EU narativ.

I dok vlast u Srbiji prilično selektivno govori o ovom dokumentu i poručuje da će ga pažljivo pročitati i reagovati, ocenjujući pritom da je „nemoguće uvek dobiti sve pozitivno i sve lepo”.

„U srpskom društvu produbila se polarizacija, na talasu masovnih protesta koji se širom Srbije održavaju od novembra 2024, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz slučajeve prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo”, navela je EK.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je predstavila izveštaj, rekla je da se od Srbije očekuje da prevaziđe zastoj u reformi pravosuđa, hitno preokrene trend nazadovanja slobode medije, slobode izražavanja, autonomije univerziteta, da obezbedi napredovanje u izbornoj reformi, jer je sve to ono što građani Srbije traže.