Građani i organizacije mogu da doniraju Svratištu za decu rančeve, pernice, bojice, sveske flomastere, šestare, lenjire, gumice, sve što je jednom đaku potrebno. A i možte da u nekom od lokala koji učestvuju u akciji popijte limunadu
Prvi put sam ušla u Svratište za decu prošle godine negde u ovo vreme kao volonterka. Temperature napolju su bile visoke, pa su deca uglavnom provodila vreme unutra, s obzirom na to da je već počeo raspust za one koji idu u školu.
Učili smo slova, pa kad dosadi učenje, plela sam devojčicama kikice, sa dečacima sam crtala, a svi zajedno smo igrali razne društvene igre i razgovarali o svemu. Deca u Svratištu su puna snova i želja, kao i sva ostala deca, ali često nemaju najpotrebnije i najosnovnije za život. I pored različitih nedaća i uslova u kojima deca žive, oni se vežu za vas, zagrle vas svaki put kad dođete ili odlazite, žele da pitaju, da saznaju…
Od najmlađih, do tinejdžera, svako od njih ima razne potrebe. Nekome treba mobilni, nekome cipele ili sandale. Ukratko, deca koja dolaze u Svratište zavise od donacija i ljudske dobrote i solidarnosti. Oni su u Svratištu bezbedni i slobodni uz nadzor stručnog tima koji radi sa njima.
Dan za limunadu
I ovog jula, u toku je kampanja „Dan za limunadu“ za Svratište, kada u mnogim ugostiteljskim objektima možete da kupite i popijete limunadu i na taj način donirate.
Akcija će trajati tokom sutrašnjeg dana, subote 22. jula.
Spisak lokala gde možete da kupite i popijete limunadu za Svratište možete da pogledate ovde
„Dan za Limunadu organizujemo osmi put ove godine. Akcija je već prepoznatljiva i građani i lokali je u velikom broju podržavaju. Akcije se tradicionalno organizuje subotom u julu mesecu. Prošlogodišnja akcija prikupila je 400.000 dinara, što i jeste neki prosek ove akcije. I ove godine se nadamo sličnom rezultatu,“ kaže za portal „Vremena“ koordinatorka programa Filantropija u Svratištu za decu Neda Marjanović.
Osim toga, Marjanović je naglasila da Svratište radi istim tempom tokom cele godine, svaki dan od 8 do 18 čsova, vikendom od 10 do 18 sti i napominje da je najveća posećenost Svratišta tokom zime i tokom leta u periodu školskog raspusta.
„Sada nam je u fokusu priprema za novu školsku godinu i prikupljanje školskog pribora za preko 400 školaraca“, ističe Marjanović. „Građani i organizacije mogu da nam doniraju rančeve, pernice, bojice, velike i male sveske, flomastere, šestare, lenjire, gumice, sve što je jednom đaku potrebno.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu tvrde da dekan Milivoj Alanović pokušava da ih izbaci iz zgrade, dok on tvrdi da je sve proteklo bez incidenata
Naći će se u svetu i pokoja diktatura koja se ipak na mnogim poljima oslanja na stručne ljude. U Srbiji toga nema – gotovo sve su preuzeli najgori. Čemu to vodi i ima li leka
Prelazna vlada bi legitimisala bi režim koji je izgubio poverenje naroda, objavio je Plenum beogradskog Filozofskog fakulteta
„Radićemo i na tome da svi ljudi koji su pretili budu procesuirani, a nećemo izostaviti ni režimske medije“, izjavila je studentkinja Nikolina Sinđelić
Otvara se most, menjaju simbole, kreče murali koji nikoga ne vređaju… Vlasti Aljbina Kurtija sada nesmetano rade šta im je volja na severu Kosova, a Srbe niko ništa ne pita
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U godini na izmaku koja se čini najduža, a opet, sa najmanje sadržaja, sa nedostatkom brojnih normalnih životnih aktivnosti među kojima su i one najobičnije – slobodan izlazak napolje, odlazak u prodavnicu, na posao, u školu, pa i na godišnji odmor – vredi sagledati kako su je provela deca. Ne samo zato što se 20. novembar obeležava kao Međunarodni dan dece, već zbog dece same. U godini koju je u Srbiji, makar njen dobar deo, obeležio slogan "Za našu decu", trebalo bi sagledati šta je urađeno za tu "našu decu"
