Dok se predsednici Srbije i Francuske druže uz vino i razgovaraju do zore, Srbija isplaćuje novu ratu za nabavku francuskih „Rafala“. Ekonomski interesi koji stoje iza nabavke borbenih aviona jasno pokazuju da Vučić, uprkos političkoj krizi, može da računa na podršku Makrona
Uz najviše državne počasti, predsednik Francuske Emanuel Makron dočekao je u sredu (9. april), predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Parizu.
Nakon ručka sa Makronom, predsednik Srbije se pohvalio prijateljstvom sa predsednikom Francuske. On je naveo kako su razmenili vina, kako su se do sada videli čak 26 puta. Pa i kako su, kao dva prijatelja, dvojica predsednika ostajala ponekad i do tri ili četiri ujutru razgovarajući.
A dok Vučić provodi vreme u društvu francuskog predsednika, Srbija isplaćuje rate za francuske borbene avione.
„Danas smo, 15 dana pre roka, isplatili drugu ratu avansa u iznosu od 411,75 miliona evra za nabavku novih francuskih borbenih aviona tipa Rafal“, objavio je na svom Instagram profilu u četvrtak (10. april) ministar finansija u ostavci Siniša Mali.
„Prva rata avansa, u istom iznosu, isplaćena je u oktobru prošle godine, a sa današnjom isplatom, isplaćen je celokupan avans od 30 odsto za nabavku Rafala“, naveo je Mali.
View this post on Instagram
2,7 milijardi evra za 12 Rafala
Da je Srbija za 2,7 milijardi evra poručila dvanaest francuskih „Rafala“, saopšteno je 29. avgusta 2024. godine na potpisivanju ugovora u Beogradu. Tako je postala prva evropska država izvan NATO saveza i deveta u svetu koja će imati francuske borbene avione tipa Rafal.
Po vazduhoplovnom sajtu Aerotime, „Rafal“ spada u pet najskupljih borbenih aviona u svetu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE). Londonski portal za biznis u sektoru odbrane Shephard Media pisao je 2023. da „Rafal“ u osnovnoj verziji košta oko 125 miliona dolara (112 miliona evra).
Nakon potpisivanja ugovora o kupovini francuskih borbenih aviona, novinar Andreas Ernst, koji već duži niz godina izveštava sa Balkana za švajcarski list Noje cirher cajtung, pisao je o tome da kupovina „Rafala“ „samo dokazuje da njegova (Vučićeva, prim. nov.) politika klackalice funkcioniše“.
„Makron je u Beogradu ponovio fraze koje se čuju od svih posetilaca iz Evropske unije: Srbiji je mesto u EU. Ni on sam u to ne veruje, a ni Vučić nije uveren“, piše autor. Vučić „ne želi funkcionalnu ustavnu državu ili demokratsku promenu vlasti. Ono što ga zanima jeste povezivanje njegove zemlje s evropskim tržištima. On koristi rast standarda da poveća podršku sopstvenoj vlasti. Na demokratsko učešće građana u odlučivanju ne mora da se oslanja.“
Makron: Verujem u sposobnost Srbije
Da Vučić može da računa na Makronovu podršku i u vreme velike političke krize, pokazuje upravo činjenica da ga francuski predsednik srdačno dočekuje usred Pariza.
A posle razgovora sa predsednikom Srbije, francuski predsednik je izjavio da „veruje u sposobnost Srbije da ponovo pronađe put dijaloga“ i da se nada da će buduća vlada „odlučno nastaviti očekivane reforme i učvrstiti veoma dobre ekonomske rezultate“.
Vučić je posle sastanka u Parizu rekao da svet ulazi u „nemirno doba koje će trajati“, i da je „dobro da Srbija ima velikog saveznika u Evropi kakva je Francuska“.
Makron je na društevnoj mreži Iks (X) na francuskom i srpskom jeziku pisao da je sa Vučićem razgovarao o saradnji, evropskim integracijama, odnosima Srbije i Kosova, kao i o situaciji u Bosni i Hercegovini.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
