Na dvodnevnom samitu inicijative „Otvoreni Balkan“, lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije razgovarali su o o Strateškom planu za 2022. i potpisali šest sporazuma, koji stupaju na snagu odmah. Jedan od najvažnijih je Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, koji bi trebalo da olakša i skrati proceduru dobijanja radnih dozvola u ove tri zemlje, što će, kako se najavljuje, olakšati prilike za biznis i saradnju.
Od januara, radne i boravišne dozvole više neće biti potrebne, neće biti čekanja na granicama, a sistemi elektronskih identifikacija građana, veterine i bezbednosti hrane tri države biće povezani.
„Garantujem da će ljudi u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji biti zadovoljni ovom saradnjom. Imamo milion oblasti u kojima možemo da sarađujemo. Naš posao je da vodimo zemlje, tako što ćemo da čuvamo mir, a ovim ćemo da ostvarimo nešto što se zove trajnost mira“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Makedonski premijer Zoran Zaev rekao je da mu je velika čast što može direktno da učestvuje i doprinese implementaciji „plemenite misije inicijative Otvoreni Balkan“ poslednjeg dana na dužnosti šefa vlade.
Ovu regionalnu inicijativu inicirali su lideri tri zemlje pre dve godine, pod nazivom „mini Šengen“. Do sada nije bilo nikakvih vidljivih rezultata.
Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković kaže za „Vreme“ da je potpisivanjem novih sporazuma ipak napravljen pomak u daljem razvoju ove inicijative.
„Pretpostavljam da je do sastanka došlo nakon što je vrh vlasti čuo, razumeo kritiku da je za dve godine procesa postignuto malo toga konkretnog“, kaže Savković, i očekuje da će kreiranje jedinstvene radne dozvole, pristup tržištu uvođenjem statusa ovlašćenog privrednog subjekta, ukidanje različitih kontrola i inspekcija, otvoriti put za dalje dogovore.
Komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji je sastanku prisustvovao putem video linka što je prvi put da se neki zvaničnik iz Unije uključi na sastanak Vučića, Rame i Zaeva, poručio je da je svaki vid regionalne saradnje dobrodošao i da je od koristi i regionu i EU.
Marko Savković navodi da „Otvoreni Balkan“ izaziva nepoverenje na različitim nivoima, kako među komšijama iz regiona, tako i u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
„Između Kosova i Srbije nepoverenje je totalno. Kod Crne Gore i Bosne je nešto složenije, ima tu i želje da se procene efekti po domaću privredu, straha da se sada time ne uvodi novi proces koji je neka vrsta zamene za evropske integracije, a na kraju, i sumnje u hegemoniju Beograda, ili – da budemo realniji – procene da se učešćem u ovoj inicijativi samo jača Srbija, a da ostali ne dobijaju ništa. Loše je i to što je formirana predstava kako je posredi inicijativa konkurentna zajedničkom regionalnom tržištu (CRM)“, kaže on.
Eksperti za regionalne prilike ne prezaju da inicijativu karakterišu kao „staro za novo“, kao politički manevar za stvaranje slike o dobrosusedskim odnosima pred Evropskom unijom, zato što su ideje „Otvorenog Balkana“ već sadržane u CRM-u, koji okuplja svih 6 partnera sa Zapadnog Balkana.
Marko Savković ne isključuje mogućnost da „Otvoreni Balkan“ ne bi bio primat da nije došlo do političkog i bilateralnog spora između Srbije i Kosova u sprovođenju sporazuma u okviru CRM-a. On smatra da je predstava po kojoj je „Otvoreni Balkan“ konkurentan zajedničkom regionalnom tržištu – loša.
„EU i SAD su sa svoje strane pozvali na inkluzivnost, dakle ona inicijativa koja dokazano bude otvorena za druge imaće njihovu podršku. Ovde moram da naglasim – „Open Balkan“ je zapravo pravac kojim se želi postići ono što je prošle godine najavljeno u okviru „Berlinskog procesa“. Dakle, isto se želi i jednim i drugim procesom, samo je ovaj liderski, jako fokusiran na rezultate a manje na proces, između tri vlade koje očigledno lakše nalaze zajednički jezik“, kaže on.
Za Savkovića će pravi test ove inicijative biti najavljeno ukidanje carinskih kontrola kada će biti implementirano jedinstveno tržište – „sveti gral“ kome se teži.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
