Foto: MNMU
Stan u Nemanjinoj 3 bračnog para Bihalji-Merin sa vrednom kolekcijom umetničkih dela i bogatom arhivskom građom, postaje muzejski prostor otvoren za javnost
Stalna postavka Salona Oto Bihalji Merina biće otvorena u četvrtak.
Salon Oto Bihalji-Merin je nastao voljom ćerke i naslednice Oto Bihalji-Merina koja je Muzeju naivne i marginalne umetnosti poklonila stan u Nemanjinoj 3 u Beogradu, u kome su Oto i Liza B. Merin živeli više od 40 godina, kolekciju umetničkih dela, bogatu arhivsku i bibliotečku građu.
Istaknuti književnik, kritičar i publicista, Oto Bihalji-Merin, poslednje decenije života proveo je u stanu u Nemanjinoj ulici u Beogradu sa suprugom Lizom koja mu je bila i najbliži prijatelj i saradnik. Tu su nastajali njegovi brojni stručni tekstovi posvećeni novim pojavama u jugoslovenskoj i svetskoj umetnosti.
Ovaj stan čuva autentičan Otov radni kabinet, upravo onakav kakvim ga je on ostavio, kao i njegovu bogatu stručnu biblioteku i dragocenu arhivsku građu.
Zbirku Salona Oto Bihalji-Merin čine 82 umetnička dela, od kojih je 80 proglašeno za kulturno dobro.
Osim dela akademskih umetnika, naivnih umetnika, dela anonimnih, narodnih stvaralaca, kao i umetničkih radova Ota Bihalji-Merina, u zbirci su slike, skulpture, crteži, grafičke mape nastale od 1924. (od kada datiraju najstariji sačuvani crteži Ota Bihalji-Merina), do 1992. godine. Među njima su dela velikih imena jugoslovenskog modernizma Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Ede Murtića, Lazara Vujaklije, Lazara Vozarevića, Miodraga B. Protića, Krste Hegedušića, Marija Pregelja, Miće Popovića, Milice Zorić, Dušana Džamonje, te naivaca Save Sekulića, Ilije Bosilja, Bogosava Živkovića, Ivana Generalića, Ivana Rabuzina, Vangela Naumovskog, Dragiše Bunjevačkog, Sofije Doklean i mnogih drugih.
Bračni par Bihalji-Merin je dela kupovao ili dobijao kao poklone od samih autora, pa ona predstavljaju i svedočanstvo o njihovim brojnim prijateljstvima i saradnjama.
Na stalnoj postavci biće izloženo preko 50 dela, u skladu sa kapacitetima izložbenog prostora, a periodično će se vršiti izmene u postavci, kako bi sva dela iz zbirke imala priliku da budu izložena. Planirano je i da Salon OBM bude mesto privremenih izložbi savremenih domaćih i inostranih autora.
« Stan Bihaljijevih u Nemanjinoj ulici, blizu železničke stanice, bio je lavirint ispunjen hiljadama knjiga, na zidovima su visili crteži, slike, raznorazni posteri iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka », napisao je Andrej Ivanji u « Vremenu » 2004. godine. « Jedan oko tri metra širok zid bio je od poda do tavanice ispunjen samo njegovim knjigama prevedenim na sve svetske jezike. I pored slabog srca Oto je bio tipičan workoholik. Radio bi do iznemoglosti, potom legao na kauč i zadremao. Njegova žena Liza radila je u drugoj sobi a Oto bi je svakih par minuta pitao za neke ljude, datume i događaje od pre pola veka. Ona je spremno odgovarala. »
« U Bihaljijevoj radnoj sobi, ispred razdrndanog klima-uređaja koji je zvučao kao traktor, nalazio se platneni paravan, na platnu izbledeli golubovi, masa izmrljanih potpisa. Pitao sam ga šta je to. Na nekakvom skupu evropskih intelektualaca, odgovorio je, bili su pored ostalih Breht, Sartr i Štefan Cvajg. Svi oni su se potpisali na tom platnu, a Pikaso je nešto nacrtao. Onda je spremačica prašnjavo, flekavo platno stavila u veš mašinu. Zato je tako bledo i nečitko. Tipična angedota iz života Bihaljijevih. Istorijski događaji čiji su bili svedoci i istorijske ličnosti koje su poznavali spominjali bi se nemarno, baš kao što je Pikasov crtež neupadljivo visio iznad lampe. »
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Odbornik pokreta Kreni-Promeni, advokat Nikola Tadić, podneo je predstavku predsedniku Višeg suda u Beogradu i zatražio uklanjanje obeležja SNS-a i predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz beogradske Palate pravde
Mlatili su studente palicama, studentkinji su polomili vilicu, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića su “junaci”, a za sud su od ponedeljka momci kojima nije mesto u zatvoru. Istog dana prebijena je profesorka na Pravnog fakulteta u Beogradu
Ako ćaci-vratare uhvatite učmale, možete se ušetati u zabranjeni kamp u Pionirskom parku. Ako vas upozore da ne smete biti tu, prosto ih oterate dođavola
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je „Studente koji žele da uče“ da ne započinju najavljeni štrajk glađu. Oni su ga, gle čuda, poslušali
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi i izbori 2026. ili 2027. godine bili neizvesni zbog navodnog istinskog državnog udara
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Na današnji dan pre 120 godina rođen je pisac, likovni kritičar, komunista Oto Bihalji, jedna od legendarnih ličnosti Pariza i Berlina 1930-tih. Bio je svedok pakla i ideala koji su obeležili XX. vek
