Karikatura: Vladimir Stankovski
Pod nazivom „Knjiga na sajmu, Sajam u srcu“ danas je na Beogradskom sajmu počela manifestacija koja ima osobine Novogodišnjeg vašara na kojem se prodaju knjige. Zbog pandemije, zbog koje su dva Međunarodna sajma knjiga otkazana, neki izdavači su i ovog puta odlučili da ne učestvuju. Za mnoge je sajamska prodaja pitanje opstanka
Danas je počela prodajna manifestacija „Knjiga na sajmu, Sajam u srcu“ na kojoj učestvuje oko 100 izdavača i trgovaca knjigama. Održava se u Hali 2 Beogradskog Sajma, a traje do 26. decembra.
Zbog termina i zbog sadržaja ova manifestacija asocira na dva najposećenija programa Beogradskog sajma: na Novogodišnji vašar i na veliki oktobarski Međunarodni sajam knjiga, koji zbog korone nisu održani ove i prošle godine.
Očekujući da će nova manifestacija okupiti „poštovaoce knjige i u uverenju da je knjiga lekovita i da će uneti optimizam i dobru energiju u Novu godinu“ njen organizator Beogradski sajam indirektno asocira potencijalne posetioce na Vašar i na Sajam knjiga, ne bi li došli u što većem broju.
Da je Beogradskom sajmu, koji je tokom dvogodišnje pandemije pretvoren u privremenu bolnicu odnosno vakcinalni punkt, važno da povrati originalni imidž čak i po cenu da radi bez profita, govori i činjenica da je cena ulaznice za ovu mqanifestaciju 100 dinara, što je znatno manje od cena za uobičajene priredbe. Takođe, i cena iznajmljivanja štandova je znatno niža u odnosu na cene za Sajam knjiga.
Pokušaj Beogradskog sajma i Skupštine grada da se ovog oktobra organizuje uobičajeni Međunarodni sajam knjiga nije uspeo, zato što su sva tri udruženja izdavača odlučila da bi u vreme pandemije takav skup bio izuzetno rizičan i da im se ne bi isplatio zato što bi poseta bila neuporedivo manja nego inače. Tim povodom je gradski sekretar za kulturu Ivan Karl izjavio da je Sajam knjiga jedina gradska manifestacija kulture čiji kontinuitet nije sačuvan u vreme pandemije.
Zašto su izdavači, dakle oni isti koji su u oktobru odbacili i promociju svojih novih knjiga i zaradu koju bi ostvarili prodajom, sada pristali da učestvuju na manifestaciji „Knjiga na sajmu, Sajam u srcu“?
Predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio Zoran Hamović kaže da je većinska odluka njihovih članova da se ne učestvuje, „s obzirom da se stanje što se tiče pandemije od oktobra do sad nije promenilo na bolje“. Odluka nije obavezujuća, pa su ostavili mogućnost svakom da odluči „u skladu sa svojim potrebama.“
Clio, na primer, neće učestvovati jer Hamović smatra da je epšidemiološka situacija i dalje rizična, da bi zaposleni 12 sati dnevno bili u kontaktu sa posetiocima nepoznatog zdravstvenog stanja. „Posetioci su odgovorni prema sebi, ali smo i mi prema našim zaposlenima“, kaže Hamović.
Zbog učešća trgovaca, pogrešno se, kaže, govori da je ovo sajam knjiga. „Fokus oktobarskog Sajam knjiga je na vidljivosti knjiga i proveri kvaliteta i učinka izdavača u godišnjem ciklusu između dva sajma, a ovde je fokus na novogodišnjoj kupovini. Ali, da se ne shvati pogrešno: ni izlagačima ni publici ni organizatorima ne treba zameriti, njihove namere su razumljive i opravdane.“
Izdavačka kuća Geopoetika ima štand na „Knjiga na sajmu, Sajam u srcu“. Osnivač i glavni urednik ove izdavačke kuće i član Upravnog odbora Sajma knjiga kao predstavnik UPIS-a Vladislav Bajac podseća da se „u oktobru zdušno zalagao da se Sajam knjiga ne održi“ i da su sva tri udruženja izdavača „tada bila jedinstvena u toj odluci, svesna da seku granu koja im pomaže da prežive.“
Realnost im, kaže Bajac, nameće da se mora opstati i to uprkos enormnim troškovima – od novca koji je potreban za proizvodnju knjige izdavaču se vrati 10 do 15 procenata. „Zahvaljujući prodaji knjiga tokom deset sajamskih dana u oktobru izdavači mogu da žive narednih nekoliko meseci, a ovo je druga godina kako nema Sajma.“
„Ja, i direktorka Jasna Novakov Sibinović preuzimamo odgovornost zbog odluke da Geopoetika učestvuje na ovoj manifestaciji“, kaže Bajac i objašnjava da su „zaposleni pregradama odeljeni i zaštićeni od posetilaca, a i cene zakupa prostora su bile niske pa smo zaključili da bi nam odgovaralo da pristanemo. Mislim da je to primer sopstvene odluke na sopstvenu odgovornost, pa samim tim i čin demokratije.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Odbor za visoko obrazovanje SANU uputio je dopis Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete u kome naglašava da predlog za izmenu zakona ugrožava kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji
Osim sastanka premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog u planu je potpisivanja bilateralnih sporazuma
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović rekla je za „Vreme“ da je ta partija postavila pitanje direktoru BIA Vladimiru Orliću i ministru u ostavci Goranu Vesiću koji je razlog tog upada
Najbogatiji, koji čine 0,01 odsto svetske populacije, plaćaju efektivnu poresku stopu od samo 0,3 odsto na svoje bogatstvo. Kakva je situacija u Srbiji?
Jedan od potpisnika otvorenog pisma profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor Aleksandar Baucal kaže za „Vreme” da se razmišlja da li će biti snažnijh istupanja
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
