Napad na ustavni poredak: Šta podrazumeva ovo krivično delo?

Dan uoči protesta protiv rudarenja litijuma u Beogradu su uhapšene četiri osobe koje terete za napad na ustavno uređenje.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je  u petak 9. avgusta da je policija u Subotici, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA), uhapsila četiri osobe, za koje se sumnja da su planirale izazivanje nasilja i nereda na protestu u Beogradu zakazanom za 10. avgust.

„Uhapšeni su u subotu planirali napad na policiju i izazivanje nasilja i nereda na protestu u Beogradu, čime su pripremali napad na ustavno uređenje. To se sve vidi iz njihove prepiske. Lica će biti predata tužilaštvu na dalje postupanje“, izjavio je Dačić, a preneo MUP.

Na protestima u decembru iste optužbe

Na masovnim protestima protiv izbornih rezultata u decembru privedeni su demonstranti, među njima i četvorica studenata, takođe optuženi za pokušaj nasilne promene ustavnog poretka. Neki građani su priznali krivicu da bi izbegli zatvor, drugi su pušteni u kućni pritvor.

Jedan od njih bio je i student  Dimitrije Popovski kome je krivičnom prijavom stavljeno na teret da je bacio jednu kamenicu, jednu kocku u pravcu Skupštine.

Krivična prijava se zasnivala na policijskom izveštaju, od nekoliko stranica teksta, koji je generisan i za druge krivične prijave, i za druga lica.

Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović upitan o tome što se studenti terete za rušenje ustavnog poretka,rekao je tada da je to bagatelisanje jednog od najtežih krivičnih dela „za postupke koji belodano nemaju veze sa tim“ i da je jasno da je reč o zastrašivanju.

Kako je definisano rušenje ustavnog poretka?

Ustav Srbije u članu 5 propisuje da je „nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka“, dok je pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja regulisano članom 309 Krivičnog zakona Srbije.

Kako se navodi u prvom stavu tog člana, ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a ukoliko to učini „uz pomoć iz inostranstva“ zaprećena je zatvorska kazna od jedne do osam godina.