Foto: FoNet
Pedeset i pet je godina Manakove kuće u kojoj je 2600 etnografskih predmeta velike kulturne vrednosti
Etnografski muzej u Beogradu obeležava 55 godina Manakove kuće Godišnjom izložbom radova tradicionalnih i umetničkih zanata.
Briga o Etnografskoj spomen-zbirci poznatog srpskog slikara Hristifora Crnilovića i jednog od retkih istraživača i kolekcionara folklornog nasleđa, smeštenoj u Manakovoj kući, poverena je Etnografskom muzeju u Beogradu i 17. novembra 1968. godine ozvaničena otvaranjem stalne postavke „Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka“.
U tom prostoru se priređuju izložbe i održavaju zanatske i kreativne radionice, škola filigrana, tradicionalnog veza i zlatoveza, tradicionalne i umetničke keramike, mozaika, kaligrafije, ručnog tkanja…
Foto: Promo Etnografski muzejManakova kuća je kulturno dobro od velikog značaja. Podignuta je oko 1830. godine na uglu današnjih ulica Gavrila Principa i Kraljevića Marka, u Savamali, predstavlja izuzetno redak primerak stambene istočnjačko-balkanske arhitekture u Beogradu.
Smatra se da Manakova kuća čuva najveću etnografsku spomen-zbirku, svojevrsni muzej. Osim 2600 predmeta velike kulturne vrednosti, Zbirka obuhvata i 1617 negativ ploča objekata snimljenih na terenu, više od 22.000 listova rukopisne građe, priručnu biblioteku sa više od 700 knjiga i časopisa, kolekciju seoskih i gradskih nošnji i nakita, pokućstvo, posuđe, drvorezbarene rozete sa cvetnim motivima, ćilime, alat, muzičke instrumente, pribore za pušenje, crkvene predmete, numizmatiku (rimski novac, novci vizantijskog cara Justinijana, srpskog cara Uroša, novac iz turskog perioda), arheološki materijal, staroslovensko oružje, srednjovekovni nakit (naušnica iz okoline Ohrida iz 14. veka, srpsko srednjovekovno srebrno prstenje, pečatni prsten sa rimskog nalazišta kod Čaglavice na Kosovu), antičku srebrnu masku sa lokaliteta kod Ohrida…
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ekstremni desničar Pavle Bihali u jednom tajno snimanom razgovoru kaže da radi kao dragstor „šta mu se kaže“ jer je „ucenjen“ i inače će ići na „robiju“. Bihali za „Vreme“ sada priča o tom snimku i tome šta je navodno radio 15. marta tokom velikog protesta
Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će abolirati državne funkcionere u slučaju Generalštab tumači se kao njegov stav da je svemoćan, kaže predsednik Romske partije Srđan Šajn
Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio je novu listu kandidata za člana Saveta REM-a na predlog saveta nacionalnih manjina
Tužiteljka čiji je automobil pre nekoliko dana zapaljen u Subotici smatra taj čin zastrašivanjem nje i njene porodice
Od napada na tužiteljku do političkog nasilja i godišnjice blokade jednog univerziteta - gde se i zbog čega sve u subotu održavaju protesti
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Osim o arhitekturi Balkana, beogradskom urbanizmu, Hristiforu Crniloviću i njegovoj zaostavštini, obnovljena Manakova kuća je priča i o nama i našem nasleđu
