Foto: FoNet
Pedeset i pet je godina Manakove kuće u kojoj je 2600 etnografskih predmeta velike kulturne vrednosti
Etnografski muzej u Beogradu obeležava 55 godina Manakove kuće Godišnjom izložbom radova tradicionalnih i umetničkih zanata.
Briga o Etnografskoj spomen-zbirci poznatog srpskog slikara Hristifora Crnilovića i jednog od retkih istraživača i kolekcionara folklornog nasleđa, smeštenoj u Manakovoj kući, poverena je Etnografskom muzeju u Beogradu i 17. novembra 1968. godine ozvaničena otvaranjem stalne postavke „Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka“.
U tom prostoru se priređuju izložbe i održavaju zanatske i kreativne radionice, škola filigrana, tradicionalnog veza i zlatoveza, tradicionalne i umetničke keramike, mozaika, kaligrafije, ručnog tkanja…
Foto: Promo Etnografski muzejManakova kuća je kulturno dobro od velikog značaja. Podignuta je oko 1830. godine na uglu današnjih ulica Gavrila Principa i Kraljevića Marka, u Savamali, predstavlja izuzetno redak primerak stambene istočnjačko-balkanske arhitekture u Beogradu.
Smatra se da Manakova kuća čuva najveću etnografsku spomen-zbirku, svojevrsni muzej. Osim 2600 predmeta velike kulturne vrednosti, Zbirka obuhvata i 1617 negativ ploča objekata snimljenih na terenu, više od 22.000 listova rukopisne građe, priručnu biblioteku sa više od 700 knjiga i časopisa, kolekciju seoskih i gradskih nošnji i nakita, pokućstvo, posuđe, drvorezbarene rozete sa cvetnim motivima, ćilime, alat, muzičke instrumente, pribore za pušenje, crkvene predmete, numizmatiku (rimski novac, novci vizantijskog cara Justinijana, srpskog cara Uroša, novac iz turskog perioda), arheološki materijal, staroslovensko oružje, srednjovekovni nakit (naušnica iz okoline Ohrida iz 14. veka, srpsko srednjovekovno srebrno prstenje, pečatni prsten sa rimskog nalazišta kod Čaglavice na Kosovu), antičku srebrnu masku sa lokaliteta kod Ohrida…
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vlada Srbije je osnovala koordinaciono telo koje bi trebalo da ubrza približavanje Evropskoj uniji. Kako nam do sada ide i ko je Danijel Apostolović
„Zapadna vojna alijansa očekuje od Srbije konkretne korake u utvrđivanju odgovornosti za napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za nasilje nad pripadnicima KFOR-a u Zvečanu", izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute na sednici odbora Evropskog parlamenta u Briselu
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Osim o arhitekturi Balkana, beogradskom urbanizmu, Hristiforu Crniloviću i njegovoj zaostavštini, obnovljena Manakova kuća je priča i o nama i našem nasleđu
