Istraživanja javnog mnjenja pred tradicionalni TV duel predsedničkih kandidata Emanuelu Makronu daju prednost u odnosu na Marin le Pen. Drugi krug predsedničkih izbora održava se u nedelju 24. aprila
Večerašnji TV duel između Emanuela Makrona i Marin Le Pen bi mogao da odluči budućeg predsednika Francuske. Duel između predsedničkih kandidata koji se održava od 1974. ima velikog uticaja na neopredeljene glasače. Pre pet godina, kad su njih dvoje takođe bili protivnici u drugom krugu predsedničkih izbora, Le Pen je u TV duelu delovala nepripremljena, što je, smatra se, presudno uticalo na njen poraz na izborima.
Marin Le Pen je kandidatkinja krajnje desnice, a predsednik Emanuel Makron predvodi centristički pokret Republika u pokretu.
Dan pred TV duel objavljeni su rezultati istraživanja javnog mnjenja instituta Opinio, prema kojima Markon sa 54,5 odsto vodi ispred Le Pen za koju bi glasalo 45,5 odsto birača. Onlajn televizija BFMTV koja je objavila ovaj rezultat, naglasila je da je to samo trenutni stav javnog mnjenja, a ne prognoza ishoda izbora.
Zabrinjavajuće je, međutim, što bi prema istraživanju instituta Yougov 56 odsto mladih Francuza između 18 i 24 godina glasalo za le Pen, koja je popularnija i u starosnoj grupi između 35 i 49 godina.
Lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon, koji je u prvom krugu izbora bio treći, pozvao je svoje glasače da ne glasaju za Marin le Pen. Protivnici Le Pen tvrde da bi njena politika dovela u opasnost poziciju Francuske u Evropskoj uniji.
Dan pred TV duel predsedničkih kandidata francuski premijer Žan Kasteks je izjavio da će se do poslednjeg trenutka boriti da Makron ponovo pobedi jer još uvek ništa nije odlučeno. U tom slučaju bi, „kako tradicija nalaže“, podneo ostavku.
Parlamentarni izbori u Francuskoj se održavaju sredinom juna.
S.Ć./BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
