Foto: AP Photo/Francois Mori
Večitu „evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je preimenovao u "Evropsku političku zajednicu". Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo narednih godina i decenija da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to jednog dalekog dana da postanu
„Evropska perspektiva“, omiljena fraza briselskih birokrata i političara iz Evropske unije za utehu svih država koje su započele ili bi htele da započnu proces evropskih intergracija, će po svemu sudeći ostati samo fraza.
„Evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je u ponedeljak na konferenciji za medije po završetku Konferencije o budućnosti Evrope u Evropskom parlamentu u Strazburu preimenovao u „Evropsku političku zajednicu“. Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to da postanu, pošto njihovo pristupanje Uniji nije realno u skorijoj budućnosti.
„Postojala je stvarna želja da restrukturiramo Evropu, ali je lestvica kada su u pitanju integracije postavljena vrlo visoko, pa nećemo moći da integrišemo neke države u narednim godinama ili čak decenijama“, rekao je Makron.
S tim državama bi Evropska unija ostvarivala političku saradnju, a sarađivali bi i kada se radi o „kolektivnoj bezbednosti“ što je „korak ka bezbednosnoj arhitekturi koja nam je potrebna“. Jer, kaže Makron, format saradnje sa evropskim zemljama koje nisu članice EU samo kroz evropske integracije „blokira u određenoj meri“ energetsku, kulturnu i drugu saradnju, a „neophodno je stvoriti veze i privezati te zemlje“ za EU.
Makron je pre svega mislio na ruskoj invaziji izloženu Ukrajinu – o čijem će se zahtevu za otvaranjem pristupnih pregovra Evropska komisija izjasniti u junu – ali se to odnosi i na Gruziju i Moldaviju koje je strahuju da su i one deo nekog Putinovog plana, kao i na drževe Zapadnog Balkana koje u redu čekaju na neki pomak po pitanju njihove „evropske perspektive“.
Ovakav razvoj situacije išao bi u prilog autokratskim režimima, kakav je naprednjački u Srbiji, za koje bi istinsko približavanje EU značilo da seku granu na kojoj počiva njihova vlast. Učešće u nekakvoj „Evropskoj političkoj zajednici“, koja bi bila utešna nagrada za propale iluzije, niko neće uslovljavati funkcionalnošću pravne države, slobodom medija ili fer izborima.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
