Foto: AP Photo/Francois Mori
Večitu „evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je preimenovao u "Evropsku političku zajednicu". Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo narednih godina i decenija da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to jednog dalekog dana da postanu
„Evropska perspektiva“, omiljena fraza briselskih birokrata i političara iz Evropske unije za utehu svih država koje su započele ili bi htele da započnu proces evropskih intergracija, će po svemu sudeći ostati samo fraza.
„Evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je u ponedeljak na konferenciji za medije po završetku Konferencije o budućnosti Evrope u Evropskom parlamentu u Strazburu preimenovao u „Evropsku političku zajednicu“. Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to da postanu, pošto njihovo pristupanje Uniji nije realno u skorijoj budućnosti.
„Postojala je stvarna želja da restrukturiramo Evropu, ali je lestvica kada su u pitanju integracije postavljena vrlo visoko, pa nećemo moći da integrišemo neke države u narednim godinama ili čak decenijama“, rekao je Makron.
S tim državama bi Evropska unija ostvarivala političku saradnju, a sarađivali bi i kada se radi o „kolektivnoj bezbednosti“ što je „korak ka bezbednosnoj arhitekturi koja nam je potrebna“. Jer, kaže Makron, format saradnje sa evropskim zemljama koje nisu članice EU samo kroz evropske integracije „blokira u određenoj meri“ energetsku, kulturnu i drugu saradnju, a „neophodno je stvoriti veze i privezati te zemlje“ za EU.
Makron je pre svega mislio na ruskoj invaziji izloženu Ukrajinu – o čijem će se zahtevu za otvaranjem pristupnih pregovra Evropska komisija izjasniti u junu – ali se to odnosi i na Gruziju i Moldaviju koje je strahuju da su i one deo nekog Putinovog plana, kao i na drževe Zapadnog Balkana koje u redu čekaju na neki pomak po pitanju njihove „evropske perspektive“.
Ovakav razvoj situacije išao bi u prilog autokratskim režimima, kakav je naprednjački u Srbiji, za koje bi istinsko približavanje EU značilo da seku granu na kojoj počiva njihova vlast. Učešće u nekakvoj „Evropskoj političkoj zajednici“, koja bi bila utešna nagrada za propale iluzije, niko neće uslovljavati funkcionalnošću pravne države, slobodom medija ili fer izborima.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
