Povodom dojava o bombama koje su prošle godine preplavile škole, kao i poslednjih tragčnih događaja u OŠ “Vladislav Ribnokar”, jedna majka konsultovala je stručnjake za bezbednost sa kojima sarađuje, u nameri da pomogne školi u koju ide njeno dete. Uz dozvolu, prenosimo njeno iskustvo sa upravom škole:
Ja sam J. A. Radim za međunarodne organizacije u oblasti zastite ljudskih prava u Evropi i na srednjem istoku.
Nakon masovnih, lažnih prijava bombaškim napadima u osnovnim školama širom Beograda prošle godine, ja sam kolegama iz sektora bezbednosti u organizaciji za koju sam u to vreme radila, poslala zahtev da naprave evakuacioni plan za školu na Voždovcu u koju moj sin ide, pre više od 8 meseci.
Juče sam bila u školi povodom skorašnjih događaja da pitam direktora škole da li je plan evakuacije pročitao i koje je mere po tom pitanju preduzeo. Rekao mi je da nije ni pogledao mejl, niti ima nameru, jer sam naglasila da je na engleskom jeziku, koji on ne razume. Kada sam ga zamolila da kolegama koje predaju engleski pošalje na prevod, rekao mi je da je trebalo da ga prevedem sama.
Iako sam naglasila da su kolege koje su pripremile plan evakuacije zadužene za bezbednost stotine i hiljade kolega sa kojima radim, u zemljana sa aktivnim konfliktom/ima, uključujući Jemen, Siriju, Etiopiju, Sudan i Ukrajinu, jedino što je direktora interesovalo je odakle je organizacija za koju sam radila u to vreme. Kada sam mu rekla da je u pitanju međunarodna organizacija koja postoji više od 100 godina iz Amerike, rekao mi je da on ne može da usvoji tek tako “američki plan” za našu školu. Takođe mi je rekao da se moja “firma” obrati Ministarstvu obrazovanja, iako je bio nastavnik geografije, pre preuzimanja rukovodecih funkcija u školi, te bi po prirodi posla trebalo da razlikuje civilni od profitnog sektora, jer je to predmet plana i programa iz geografije za 6. razred.
Tom prilikom je pokazao apsolutnu bezobzirnost i nezainteresovanost za bezbednost dece u školi kojom rukovodi, i navodio tekuće aktivnosti kao što su reazlizacija ekskurzije i mature kao prioritete, i pitao me što se nisam javila početkom prethodne ili krajem ove školske godine jer su mature važne, a bezbednost dece je u drugom planu.
Takođe, imajući iskustva u zemalja visokog rizika po pitanju bezbeznosti, jasno sam objasnila da je moja uloga kao šefice misije pre svega da ceo tim bude bezbedan, iako neke aktivnosti mogu da ispaštaju i/ili kasne, što je ekvivalent njegovoj poziciji direktora osnovne škole, kao i da je on i njegovo rukovodstvo u poslednje dve krizne situacije donelo potpuno pogrešne odluke koje su direktno ugrožavale bezbednost i sigurnost dece kao i svih zaposlenih u tom trenutnku prisutnih u školi.
Naime, kada se, prošle godine u dva navrata desila lažna dojava postavljene bombe u pomenutoj osnovnoj školi, deca su evakuisana na teren škole, ali im nije bilo dozvoljeno da istu napuste. Prema uputu mojih kolega, stručnjaka za bezbednost, ukoliko bi dojava bila stvarna, sva ili većina dece bi stradala kao i zaposleni koji su u tom trenutku bili prisutni u školi.
Druga situacija kada je u prethodni petak, nakon dva tragična događaja, postojala lažna dojava da se u Vojislava Ilića nalazi lice sa automatskom puškom, što je nadomak škole o kojoj govorim, svi roditelji su bili pozvani da evakuišu jedno po jedno dete, čime bi bezbednost dece i roditelja bila direkto ugrožena ukoliko bi postojala stvarna pretnja.
Imajući sve ovo u vidu, bezbednost dece u pomenutoj školi se zapostavlja i zanemaruje, jer apsolutno ne postoji interesovanje rukovodstva da se time bavi niti da prihvati ili bar, uzme u obzir bilo koji vid pomoći i podrške koji im se ponudi i stoji na raspolaganju, čime direktno ugrožavaju bezbednost sve dece i zaposlenih u školi, i apsolutno stihijski, neprofesionalo, pogrešno i zanemarujuće postupaju, odbijajući svaki vid saradnje, pomoći i podrške, a samim tim i odgovornost.“
Pomoćnik ministra prosvete Milan Pašić rekao je prošle godine za RTS da u školama postoje planovi evakuacije propisani aktom ustanove i da se zna koje odeljenje, odnosno koja grupa sa kojom izlazi, gde se sakupljaju u dvorištu. Nakon toga, kaže, prijavljuje se policiji šta se događa, direktor izlazi poslednji iz škole, deca se upućuju u neki bezbedni prostor, recimo park u blizini, a potom se pozivaju roditelji.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
