Stvar je prosta – poziv, mejl ili pismo se upute školi, tu se navede da je u školskoj zgradi postavljen eksploziv i to je sve. Iole spretan počinilac ostaće, kako se kaže, nedostupan organima gonjenja.
U školi može nastati panika, mora da dođe policija, gube se časovi… Lažne dojave o navodnim bombama su najlakši način da se remeti svakodnevica.
A Evropu poslednjih godina pogađa epidemija ovakvih dojava. U Srbiji je talas počeo u martu 2022. godine, mesec dana nakon što je Rusija počela invaziju na Ukrajinu.
Sada izgleda, kako piše nemački nedeljnik Cajt, da dojave o bombama i ruska agresija itekako imaju veze.
Hiljade dojava u Srbiji
U Srbiji je počelo dojavom o bombi u avionu Er Srbije u martu 2022, nastavilo se kanonadom dojava u institucijama i školama.
Tokom 2023. je samo u Beogradu bilo više od dve hiljade lažnih dojava. U srpskim školama je te godine bilo barem 80 dojava. Sve lažne.
Bilo je hapšenja. Privedene su dve osobe iz Srbije i jedna iz Češke, ali se dojave nisu sasvim umirile.
Tada je profesor Goran J. Mandić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu rekao za „Vreme“ da su sporadična hapšenja zanemarljiva.
„Prvo treba da se postavi pitanje ko to radi? Moje razmišljanje je da se to radi organizovano spolja. Ne može pojedinac to da uradi, već iza svega stoji organizacija, to je jedan oblik specijalnog rata“, rekao je Mandić.
Sve više u Nemačkoj
Nedeljnik Cajt piše da su u Nemačkoj lažne dojave u školama bile retkost. Recimo, 2021. bilo ih je samo 55. Naredne godine već 279, a onda 445, dakle osam puta više nego pre početka rata u Ukrajini.
„Potraga za počiniocima i motivima je teška. Ali, ima indicija koje sugerišu da napad na Ukrajinu i ruski hibridni rat protiv država koje podržavaju Ukrajinu mogu biti odgovorni za deo pojačanih dojava“, piše taj list.
Dodaju da talas sličnih dojava pogađa i Ukrajinu, Italiju, Estoniju i druge zemlje. Tekuća školska godina u Češkoj i Slovačkoj počela je u tom znaku. Samo u Češkoj je u dva dana bilo hiljadu dojava.
Izvori i sagovornici Cajta upiru prstom u ruske hakere, mada konačnog dokaza nema.
Možda ne rade za službe
List navodi da je oko 40 odsto dojava poslednjih godina u Nemačkoj razjašnjeno – često su u pitanju sami učenici. Ali, glavobolje zadaju preostale, nerazjašnjene dojave.
Kako se navodi, mejlovi se šalju masovno, od reči do reči isti, na mnogo adresa.
Ponekad su napisani na lošem arapskom jeziku i tvrdi se da je rat u Gazi razlog tobože postavljene bombe. U drugima se počinioci uvijeno predstavljaju kao desni ekstremisti ili aktivisti za zaštitu klime.
Izvori Cajta iz nemačkih istražiteljskih krugova veruju da su u pitanju „ruski trolovi“, ali o tome niko ne želi da govori javno.
„Trolovi“ su ono što se u Srbiji često zove „botovima“, dakle ljudi koji šire propagandu. „Osećaju se pozvano da hakuju i ometaju u ime Moskve“, piše Cajt.
To ne mora da znači da rade za ruske službe niti da imaju prefinjena tehnička sredstva. „Ali mogu da izazovu štetu“, dodaje nedeljnik, i još da je u pitanju taktika hibridnog rata kako bi se posejali strah i zbunjenost i preopteretile institucije u Evropi.
Ranije su i brojni srpski stručnjaci iznosili sumnje da Rusi stoje iza dojava u Srbiji. Jer, odavno je javna tajna da Srbija okolnim putevima naoružava Ukrajinu i to masovno.
Srpski zvaničnici do sada nijednom nisu govorili o ovoj temi.
Oni se i sami igraju dojavama. Poslednji put je Srbijavoz 14. marta javio da se tobože suočava sa pretnjama eksplozivom pa, eto, mora da obustavi saobraćaj. Baš dan pred veliki miting studenata i naroda u Beogradu.
