Foto Promo Kritina Miljković
Prva srpska postavka opere „Maratonci“ Isidore Žebeljan biće izvedena sutra na Internacionalnom festivalu koji nosi njeno ime. Festival se održava u Kragujevcu u čast poznate Beograđanke, naše najizvođenije kompozitorke na međunarodnoj sceni
U Kragujevcu sutra počinje Drugi internacionalni festival „Isidora Žebeljan“. Isidora Žebeljan je bila velika kompozitorka, akademik, profesorka Fakulteta muzičke umetnosti, naša najizvođenija kompozitorka na međunarodnoj sceni, Beograđanka.
Festival počinje premijerom prve srpske postavke Isidorine kultne opere „Maratonci“, u Knjaževsko-srpskom teatru koja je nastala 2008. godine po porudžbini Genesis fondacije iz Londona i Festivala u Bregencu (Austrija). Libreto su napisali Borislav Čičovački, Milica Žebeljan i Isidora Žebeljan. Svetska premijera održana je 20. avgusta 2008. godine u Bregencu, u okviru festivala Bregenzer Festspiele. Bilo je to prvo delo srpske muzike ikada izvedeno na tom operskom festivalu, jednom od najprestižnijih na svetu.
Do kraja festivala, koji traje od 12. do 17. juna, biće održani koncerti kamerne muzike trojice pobednika Prvog intermacionalnog takmičenja mladih kompozitora „Isidora Žebeljan“, zatim istaknutih mladih srpskih kompozitora, i koncert Kvarteta Brodski iz Londona.
Ove godine se takmiči 97 mladih kompozitora izu sveta, a pobednici će se znati druge festivalske večeri.
Isidora Žebeljan je rođena u Beogradu, tu je živela i radila, pa bi se zbog toga nekako podrazumevalo da Beograd realizuje ovaj internacionalni festival i takmičenje njenog imena.
Teoretičar muzike Mirko Jeremić iz Festivala „Isidora Žebeljan“, citira dirigenta Premila Petrovića koji je odgovarajući na pitanje zašto se festival održava u Kragujevcu, rekao da je „Isidora bila svuda u svetu, pa zašto ne bi bila i u Kragujevcu“.
Dodaje i da je bilo pokušaja da ovaj festival bude beogradski, ali da ga je „Kragujevac, konkretno njihova Muzička omladina, odmah prihvatila i tako smo ostali u Kragujevcu. Takođe, ova odluka je naš doprinos decentralizaciji kulture, ideji koja je nama, kao festivalu, veoma važna“.
Opera „Maratonci“
Navodi i da će Kvartet Brodski iz Londona, odmah nakon koncerta u Kragujevcu, svirati u Beogradu, na Kolarcu, kao i da je „izgledna realizacija dogovora sa nekim institucijama da se Isidorini ’Maratonci’ izvedu i u Beogradu“.
Opera „Maratonci“ Isidore Žebeljan nastala je po filmskom scenariju Duška Kovačevića „Maratonci trče počasni krug“. Mirko Jeremić kaže da ima 8 izvođača i 15 članova orkestra.
„Opera je pripremana tri meseca. Knjaževsko-srpski teatar je imao kapacitet da izvede ’Maratonce’ i izvođače i kostim i scenografiju. U produkciji su učestvovali i festival, i agencija ’Tekiart’ koja od ove godine organizuje ceo festival.“
Kragujevcu je, naglašava, „izuzetno važno što je realizovao prvu srpsku postavku ove kultne opere i što će tako ući u istoriju srpske scene“.
Zato, zbog istorije, potrebno je navesti imena izvođača Isidorinih „Maratonaca“: gost iz Poljske bariton Piotr Prochera (Mirko), tenor Marko Živković (Laki), bariton Vuk Zekić (Milutin), tenor Ljubomir Popović (Aksentije), sopran Ana Cvetković Stojnić (Kristina), bariton Vasa Stajkić (Đenka), mecosopran Jelena Končar (Ružica Piton) i glumac Vladimir Gvojić (Maksimilijan).
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Ne mislim da je dobra ideja predstavljati Srbiju našim folklorom ili popularnom muzikom koja je u sebe inkorporirala folklor zato što su ta dela u domenu turističkih atrakcija – kao kad Holanđani nude svoje klompe, lale ili marihuanu"
Medij opere je svojom institucionalizovanom apsurdnošću uspešno prigrlio Sakamotov poetski komentar doba u kome smo se zatekli nudeći intimiziranu nadu kao podsticaj i izlaz, u jednom dahu
“Zanimaju me nove forme muzičkog teatra, teatra koji vodi ljude u različite prostore i koji ne dozvoljava gledaocu da se uljuljka u svoje sedište. Naša alternativna scena ne postoji, ne postoje pozorišta koja poručuju dela domaćim autorima, ne postoje ni off scene koje će rizikovati da od budžeta koji teško sastave još dodatno rizikuju i postave neku kamernu operu domaćeg autora/autorke ili grupe autora koji bi progovorili o aktuelnim temama, ili onim manje političkim, a svakako više poetskim”
