Foto: (AP Photo/Emilio Morenatti
Broj ukrajinskih izbeglica uskoro će preći cifru od 2 miliona. Pregovara se o humanitarnim koridorima kojima bi civili mogli sigurno da se evakuišu iz gradova koji su pod opsadom. Čini se da se priprema teren za drugi čin ruske invazije na Ukrajinu, u kome će se borbena dejstava intenzivirati
Dvanaestog dana od početka ruske invazije na Ukrajinu stiče se utisak da se sprema scena za drugi čin tragedije.
Vode se intenzivni pregovori o prekidu vatre i humanitarnim koridorima za bezbednu evakuaciju civila u mnogim gradovima. Zaraćene strane optužuju jedna drugu za kršenje primirja.
Slika koja je obeležila današnji dan i simbolizuje stanje širom zemlje dolazi iz mesta Irpin nadomak Kijeva. Prvo je kamerom zabeleženo kako raketa udara na mestu na kojem je trebalo da se okupe civili i krenu u pravcu zapada. Potom je fotograf „Njujork tajmsa“ na istom mestu uslikao beživotna tela majke sa dvoje dece. Ukrajinski zvaničnici kažu da je u tom napadu ubijeno 8 civila, tvrde da Rusi namerno gađaju civile i izazianjem straha i nesigurnosti žele da slome otpor Ukrajinaca.
Ratna vlada u Kijevu traži da se pred Međunarodnim sudom pravde podnese tužba protiv Rusije zbog ratnih zločina.
Slične slike dolaze iz Harkova, Hersona, Mikolajeva. Crnomorski grad Mariupolj je danima pod opsadom. Preko 400.000 stanovnika je bez struje, grejanja i vode. Zvaničnici govore o humanitaranoj krizi. Više prekida vatre je uz međusobne optužbe propalo.
Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da Vladimir Putin priprema teren za zauzimanje Mariupolja i Odese i uspostavljanje kopnenog koridora koji bi spojio anektiran Krim i otcepljene, samoproglašene ruske republike Donjeck i Lugansk na istoku zemlje.
Govori se o tome da bi scenario iz Donbasa mogao da se ponovi i u Moldaviji, gde u autonomnoj Transnistriji takođe žive Rusi. Ruske trupe su odavno stacionirane u Transnistriji. Moldavija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja u koju sada takođe stiže na desetine hiljada izbeglica iz Ukrajine.
Reporteri više svetskih medija izveštavaju da u Kijevu rastu napetost i zebnja lokalnog stanovništva. Železničku stanicu u centru grada opseda sve veći broj ljudi, uglavnom žene i deca, koji na svaki način pokušavaju da se ukrcaju na sve vozove koji idu u pravcu Laviva na zapadu zemlje, koji je još uvek siguran.
UN govori o „najbrže rastućoj“ izbegličkoj krizi u Evropi od Drugog svetskog rata. U ponedeljak se brojalo preko 1,7 miliona izbeglica koje su prešle ukrajinske granice. Većina njih, oko milion, se nalazi u Poljskoj.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nesmanjenom žestinom poziva Ukrajince širom zemlje da se priključe borbi protiv „ruskih okupatora“. Navodi velike gubitke na ruskoj strani, a da su Ukrajinci spremni da plate svaku cenu za slobodu. Još uvek se polazi od toga da je jedan od ciljeva invazije zauzimanje Kijeva i uspostavljanje proruske vlade. Nema naznaka da bi Kremlj mogao da obustavi vojnu ofanzivu u Ukrajini.
Raznoliki penzionisani generali i stručnjaci za bezbednost na CNN-u i BBC-ju upozoravaju da bi gradska borba iziskivala veliki broj žrtava i na ruskoj strani, te da branitelj grada u odnosu na napadača ima prednost 10 : 1.
Jedan od zvaničnika NATO-a je naveo da je ukrajinska vojska dobila 17.000 protivtenkovskih bacača i 2000 najmodernijih stingera kojima mogu da se gađaju borbeni avioni i helikopteri. Kaže se da su daleko pre izbijanja sukoba zapadni instruktori obučavali pripadnike ukrajinske vojske kako da rukuju njima.
Zelenski od NATO-a traži da ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu stavi na raspolaganje stare poljske Migove. Poljska vlada je saopštila da to nije tako jednostavno.
Iz Moskve stiže poruka da bi se smatralo da je zemlja koja svoje aerodrome stavi na raspolaganje za ratna dejstva protiv ruske vojske stupila u rat protiv Rusije.
Ranije je Vladimir Putin izjavio da su zapadande sankcije protiv Rusije „ekvivalent objavi rata“. Putin se još uvek nije izjasnio o tome, da li je i masovno naoružavanje ukrajinske regularne vojke, teritorijalne odbrane i paravojnih formacija takođe ekvivalent objavi rata protv Rusije.
Dok ratna dejstva dobijaju na ubrzanju, ruska nafta i gas i dalje nesmetano preko Ukrajine stižu u zapadnu Evropu. Cene energenata idu ka istorijskim rekordima.
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Odluka prosvetnih sindikata da stupe u štrajk u znak solidarnosti sa učenicima dodatno je osnažila proteste u Srbiji, a pobunjeni studenti dobijaju podršku sa svih strana, od akademske zajednice do umetničkog sveta, ocenjuje britanski list
„Skup na Slaviji bio je u rangu, ako ne i masovniji od skupa 5. Oktobra. To je uplašilo našu vlast. Vučić se plaši da bi prelazna Vlada ispunila svoju misiju - organizovanje izbora pod normalnim uslovima”, kaže za “Vreme” politikolog Cvijetin Milivojević
Satelitska internet mreža Starlink, koju je razvio američki milijarder Ilon Mask, od sada je dostupna na Kosovu. Prema nezvaničnim najavama, Srbija bi Starlink trebala da doboje sledeće godine
Reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog nametnutog, prevremenog školskog raspusta nije moguće zaključiti ocene i da će zaposleni u prosveti nakon 20. Januara glasati o potpunoj obustavi rada
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
