Foto: Pixabay/moerschy
Dve trećine tog novca iskoristi se za to da se preživi mesec, zatim na nekretnine, a vrlo malo u investicije
Branko sa suprugom već osam godina živi u Frankfurtu i njih dvoje su među onima je koji deo zarađenog novca šalje porodici u Srbiji.
„I moji i njeni roditelji žive u Srbiji. Kad god je potrebno, šaljemo novac kako bi im pomogli. Sa penzijama koje primaju nekako izguraju mesec, ali dešavaju se i vanredni troškovi tako da to uvek mi pokrijem“, kaže Branko za portal „Vremena“.
On dodaje i da ta pomoć nije uvek u novcu.
„Doduše, ja često pošaljem neki medicinski materijal koji je potreban tati. Gotovo svi oni koji su iz Srbije, a sa kojima sam u kontaktu pomažu svoje. Neki novac šalju svakog meseca, neki povremeno“, priča Branko.
Povećanje od 29,5 odsto
Samo u prva dva meseca ove godine u Srbiju je po osnovu doznaka iz inostranstva stiglo 731,3 miliona evra, što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 29,5 odsto, piše portal Biznis.rs.
U 2022. godini priliv po osnovu doznaka dostigao je 5,028 miljardi evra i povećan je za 38,3 odsto u odnosu na 3,635 milijardi evra koliko je zabeleženo u 2021. godini.
Kada se govori o faktorima koji su uticali na rast doznaka, kako su za ovaj portal naveli u Narodnoj banci Srbije treba imati u vidu nekoliko stvari.
„Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter – što praktično znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica i prijatelje. Drugo, rast inflacije u svim zemljama doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski i pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. Na kraju, na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, ističu iz NBS.
Da se preživi do prvog
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović rekao je za Biznis.rs da brojne porodice funkcionišu tako što neki član porodice radi u zemljama EU, od Slovenije, preko Austrije, Nemačke, Holandije ili Francuske, a novac šalje ostatku porodice u Srbiju.
„Takvih porodica je danas mnogo više nego pre pet ili 10 godina“, kaže Jevtović.
Prema njegovim rečima, najveći deo tog novca odlazi na potrošnju, zatim na nekretnine, a vrlo malo u investicije.
„Dve trećine novca iskoristi se za to da se preživi mesec, i zato ne bih očekivao nikakve promene u strukturi potrošnje. Naši ljudi odlaze u inostranstvo kako bi bili zaposleni, a ne da kreiraju svoje biznise“, ističe Jevtović.
B.G./Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
