Foto: Gerd Altmann/Pixabay
Godinu dana od invazije Rusije na Ukrajinu svet se okrenuo naglavačke. Svetsku privredu je Putinov rat, na koji je Zapad odgvorio najžešćim ekonomskim sankcijama u istoriji, prema jednoj studiji do sada koštao preko 1600 milijardi dolara. Trošak za tekuću godinu procenjuje se na oko 1000 milijardi dolara
Napad Rusije na Ukrajinu meri se u stotinama hiljada mrtvih, globalna bezbednosna struktura kakva je postojala pre godinu dana se raspala, svet je zabrazdio u novom hladnom ratu, a globalnu privredu je pogodila rekordna inflacija. Prema studiji Instituta nemačke privrede (IW) iz Kelna rat u Ukrajini je globalnu privredu za godinu dana koštao „znatno više od 1600 milijardi dolara“, a u 2023. će smanjenje proizvodnje širom planete koštati najmanje još 1000 milijardi dolara, prenosi nemački “Špigel”.
Model računice IW-a za osnovu uzima bruto društveni proizvod (BDP), a predviđanja počivaju na prognozama Međunarodnog monetarnog fonda. Pritom su ukršteni izveštaji o faktičkom razvoju BDP-a u 2022. i prognoze za 2023, sa prognozama pravljenim pre izbijanja rata u Ukrajini 2021. godine.
Studija pokazuje kako je jedna od posledica rata bila poremećaj u prozvodnji i snabdevanju repromaterijalima. Inflacija je širom sveta skočila i negativno uticala na kupovnu moć potrošača, a “zbog nesigurnih ekonomskih perspektiva, povećane cene finansiranja koja je posledica rastućih kamatnih stopa i opšteg poskupljenja se preduzeća širom sveta uzdržavaju od investicija”.
Autori studije u tekućoj godini očekuju da će ukupni gubici svetske privrede biti manji nego 2022, a razlog za to vide u relaksaciji globalnog tržišta sirovina i energije.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je niza propusta, tvrdi inženjer geologije Zoran Đajić koji je na projektu rekonstrukcije bio angažovan kao nadzornik za kamen
Firma Utiber zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do granice upozorava da je na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do preraspodele statičkih veličina na krovu i da to može da ima ozbiljne posledice po bezbednost
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
