BIA na nedelu: Prisluškivanje misteriozone osobe

Slobodno se može reći da je vest koju je objavio portal Insajder unela dodatnu konfuziju i još veću sumnju u zakonitost slučaja koji država vodi protiv tzv. Novosadske dvanaestorke, optuženika za krivična dela rušenja ustavnog poretka. Ovaj slučaj, i iz ugla stručnjaka, ali i iz ugla zdravog razuma, svakog dana sve više liči na potpuni galimatijas, nedelo BIA, iz koga bi, bar se tako čini, nadležni organi najradije da izađu čim pre, sa što manje posledica. Biće da je u ovom procesu izvršeno mnogo krivičnih dela, ali da izvršioci nisu među optuženima, nego među onima koji predstavljaju državu.

Podsetimo da je u novosadskim prostorijama Pokreta slobodnih građana dvanaestoro što članova ove stranke, što studenata iz organizacije „Stav“, imalo sastanak u susret velikom protestu u Beogradu 15. marta. Snimljeni su kako laprdaju o svemu i svačemu u vezi sa mitingom, pokazujući mišice i odlučnost, vodeći razgovor kakav se tih dana mogao čuti u skoro svakoj kafani Srbije. Audio-zapis je, dan pred miting, osvanuo na svim režimskim televizijama.

lkl-aktiv-1-2

Cilj je bio očigledan: da se studenti i građani prikažu „teroristima“, čime bi se potvrdila važna propagandna teza režima. Tako su onomad iz zemlje proterani građani iz susednih država koji su učestvovali na jednom benevolentnom seminaru u Beograd. Samo da bi se dokazala druga propagandna teza – da su se strani, osobito hrvatski, prsti umešali u „obojenu revoluciju“. Na neki način, blesavi sastanak u PSG-u vlastima je legao kao budali šamar.

Snimak BIA-e i laži o snimku

Niko ne spori da je BIA napravila snimak. Vrlo brzo po njegovom emitovanju, režim je saopštio da je sastanak snimala tajna služba po nalogu njenog šefa, osobenog Vladimira Orlića. Samim tim, niko ne može da spori da je BIA ovaj navodno strogo tajni snimak dostavila svim mogućim medijima. A to je – kako bi se reklo – krivično delo, zbog kojeg bi neko trebalo i da odgovara. Tu valjda nema spora, i sve je jasno.

Nećemo sada o tome da su televizije prilikom emitovanja snimka objavile da su ga dobile od jednog od učesnika skupa koji im je to dostavio kako bi, je li, spasio državu od terorizma. Na takve laži smo odavno navikli, mada je verovatno tako šta da se kaže dogovoreno sa BIA-om i drugim nadležnim organima za primitivnu propagandu, dok se ne skonta kako stvar dalje komunicirati sa javnošću.

Friziranje snimka

Advokati osumnjičenih su odmah postavili pitanje zakonitosti pribavljenog snimka, na osnovu kojeg je započeo pravosudni progon „dvanaestorke“. Da li je postojao sudski nalog za prisluškivanje, da li je prisluškivanje urađeno po zakonu, i da li se može koristiti u postupku? Ako su odgovori pozitivni, koje je obrazloženje da se prisluškuju prostorije opozicione partije?

To bi bilo baš interesantno – čuti obrazloženje zašto tajna služba prisluškuje opozicionu stranku u zemlji koja „juri“ ka EU, i da to pritom i ne krije. Neki kažu da je vlast procenila da će emitovanje snimka za nju imati veću korist nego što će biti štete od ove činjenice.

U jednom periodu, iako je bio jedini dokaz, iako je bio emitovan na svim televizijama, advokati nisu mogli da dođu u posed snimka kako bi pripremali odbranu. Koji je mogući scenario za ovo odugovlačenje? Uz snimak trebalo bi da dobiju i informacije o tome kako je i zašto nastao.

ALEKSANDAR VUČIĆ

Neki pravnici kažu da je državi (šta god se pod tim podrazumevalo) trebalo vremena da se snimak, očigledno nezakonito pribavljen, „ozakoni“. Da se, recimo, antidatiraju dokumenti po kojem će ovaj praktično propagandni materijal moći da se koristi na sudu, kako se država, BIA, tužilac i sam predsednik ne bi baš ono skroz osramotili. Navodno, ne bi bilo prvi put da se sudski dokazi antidatiraju, što će reći falsifikuju, a to je takođe ozbiljno krivično delo.

Uzgred budi rečeno, i da je snimak potpuno zakonit, on u ovom postupku ništa ne bi značio, pošto osim njega ne postoji niti jedan materijalni dokaz, nikakav predmet, niti bilo čega što bi, po rečima stručnjaka, ukazivalo na realnost pripreme za izvršenje bilo kakvog krivičnog dela, uključujući krivično delo koje se optuženima stavlja na teret. Sledstveno tome, u optužnom predlogu, kasnije i optužnici, nema činjenica ni dokaza, već isključivo mišljenja tužioca.

Šta o nastanku snimka stoji u optužnici

„Insajder“ je, elem, otkrio – da to tako nazovemo – čudnu stvar. Zapravo, BIA nije prisluškivala dvanaestoro aktivista već izvesnu misterioznu, neidentifikovanu osobu koja je bila na meri prisluškivanja deset meseci pre nastanka ovog konkretnog snimka, iz nekih sasvim drugih razloga. Ko zna zbog čega! Možda je u pitanju neko ko je u Teksasu izvršio masakr motornom testerom, pa tako što planira i u Banatu ili Sremu. U pitanju su bile opsežne mere, piše „Insajder“. Takve upravo zaslužuje masovni ubica.

Okej, hajdemo dalje. Na sastanku je bila dvanaestorka, niko više. Dakle, razgovor nije mogao da bude snimljen putem telefona „praćenog“, već isključivo ozvučenjem prostorija. To je valjda jasno. Dakle, naše efikasne službe su navodno slušale razgovor, misleći da je među sagovornicima masovni ubica, a onda su čuli nešto mnogo, mnogo strašnije – rušenje ustavnog poretka. Onda su zvali šefa, a šef svog šefa. Potom su brzinski spakovali zapis i prosledili svim televizijama. Valjda se tako što zbilo, ako je verovati optužnici.

Misteriozna osoba

Ko je misteriozna osoba? Nema odgovora na to pitanje, a realno nismo sigurni da je ona uopšte i postojala. Ponovimo pitanje i odgovor: Da li je moguće da su sva ova dokumenta o prisluškivanju „misteriozne osobe“ naknadno napravljena kako bi se snimak učinio zakonitim? Naravno da jeste. Da li je to ozbiljno krivično delo? Naravno da jeste. Kao što je ozbiljno krivično delo i neovlašćeno snimanje.

Čak i da se stvar ubrzo završi onako kako bi trebalo da se završi, odnosno odbacivanjem optužnice, obustavom postupka, u nedostatku dokaza, stvar je odavno prevazišla nivo „zajebancije“. Šestoro je ljudi mesecima provelo u pritvoru, prvo steničnom na Klisi, a potom kućnom. Drugih šestoro se mesecima nalazi u političkom egzilu. Životi su im zauvek izmenjeni, ni zbog čega. Neko za to mora da odgovara.

„Mislim da saznanja ’Insajdera’ jesu svojevrsni uvod u obustavu postupka. Ona povrđuju da je dokazni materijal protiv ’novosadske dvanaestorke’ protivzakonit. Međutim, mi moramo da saznamo ko je osoba koja se prisluškivala, i razloge njenog praćenja. Naravno, ukoliko ona postoji, odnosno ukoliko je uopšte bila prisluškivana. Moramo saznati to ime zarad pravde, zarad naših pritvorenika i ljudi koji su u egzilu. Tu misteriju moramo da razrešimo zarad svih nas koji smo u ovoj borbi. Ako ta osoba ne postoji, ili ako je izmišljeno da je praćena, kako bi se ozakonio snimak, onda neko za to mora da odgovara. Moramo sa ovog slučaj skinuti sve velove misterije“, kaže za „Vreme“ Radivoje Jovović, predsednik novosadskog odbora PSG-a i poslanik u Skupštini Vojvodine.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!