Foto: AP
Osim uopštenih poruka da podržavaju evropske integracije Kosova, o aplikaciji Kosova najviši evropski zvaničnici nisu se oglašavali. Nije ni najjasnije da li su vlasti u Prištini u koordinaciji sa nekim iz Evropske unije ovaj zahtev i podneli. Put ka EU u svakom slučaju neće ni brz ni lak
Državni vrh Kosova u sredu je u Prištini potpisao aplikaciju za članstvo Kosova u Evropsku uniju. Iako su vlasti u Prištini u poslednje dve nedelje najavljivali da će ovaj zahtev uputiti do kraja godine, prema rečima predsednice Kosova Vjose Osmani izabran je 14. decembar jer je to istorijski datum u modernoj istoriji Republike Kosova. „Njime obeležavamo osnivanje naše vojske i podnošenje zahteva za članstvo u EU“.
Kako je poručila za građane Kosova nikada nije postojala druga alternativa osim Evropske unije, a čin podnošenja kandidature je posvećen građanima Kosova, ali pre svega „posvećen je svakom detetu, ženi i čoveku Kosova“.
Dok ne prestaju tenzije sa srpskom zajednicom na severu uz duge cevi i barikade, kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je došlo vreme da Kosovo dobije status kandidata, jer je „prva zemlja u regionu po nivou vladavine prava, slobode i demokratije“.
Mada se o kandidaturi Kosova govorilo i ranije, nije isključeno da su vlasti u Prištini odlučile da apliciraju jer vide kako su Ukrajina, Moldavija ali i Bosna i Hercegovina kao međunarodni protektorat, dobile status kandidata.
Formalno-pravno, Kosovo ne sprečava ništa da aplicira za status kandidata. Međutim, čini se da bi put do tog statusa mogao da bude dug i težak. Razlog za to leži u činjenici da Kosovo trenutno kao državu ne priznaje pet država članica EU, a odluke o dodeljivanju statusa kandidata donose se jednoglasno.
Posebno tvrde i uporne u svom stavu su Španija i Kipar, zbog svojih unutrašnjih teritorijalnih problema, dok se Grčka solidariše sa Kiprom. Nije isključeno da bi protiv statusa kandidata bile i neke države koje Kosovo formalno priznaju, poput Mađarske ili Holandije, koja se dugo protivila viznoj liberalizaciji za Kosovo.
Međutim, to što je Kosovo apliciralo za članstvo neće od sutra odmah promeniti odnose Evropske unije i Kosova. Prema procedurama Evropske unije, na potezu su šefovi država i vlada EU koji treba da zatraže od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Kosova.
Teško je očekivati da se to dogodi sutra na Samitu EU, a još teže da će EU uopšte postići jedinstvo oko ovog pitanja u skorije vreme.
Iako ga ne priznaju sve države članice Evropske unije, zvanično se na Kosovo gleda kao na „potencijalnog kandidata za članstvo“.
Poput ostatka regiona, Kosovo je do sada uspelo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (SSP). Tada je iskorišćena pravna mogućnost da Evropska komisija kao pravni subjekt u ime EU potpiše sporazum sa Kosovm, pa se tako izbeglo neslaganje onih koji u EU ne priznaju državu.
Osim uopštenih poruka da podržavaju evropske integracije Kosova, o aplikaciji Kosova najviši evropski zvaničnici nisu se oglašavali. Nije ni najjasnije da li su vlasti u Prištini u koordinaciji sa nekim iz Evropske unije ovaj zahtev i podneli.
Ovim zahtevom pozabaviće se Švedska koja u januaru preuzima predsedavanje Evropskom unijom. Međutim, ukoliko vlasti u Prištini aplikaciju „na svoju ruku“ podneli, nije isključeno da ovaj zahtev bude „pucanj u prazno“ ili „guranje prsta u oči“ zvaničnom Beogradu u jeku krize na severu.
Kosovo je ovo godine uputilo i zvaničnu aplikaciju za članstvo u Savetu Evrope, međutim to pitanje do sada se nije našlo na dnevnom redu ove organizacije. Pred vratima Kosovo čeka i u UN, Interpolu i drugim međunarodnim organizacijama.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
