Nakon urušavanja stotine tona teške nadstrešnice ponovo može da se priđe železničkoj stanici u Novom Sadu. Da li je ona statički bezbedna
Prošlo je četiri dana od smrtonosne nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu. Od ponedeljka pešaci ponovio mogu da joj priđe. Jedan deo parkinga i dalje je zatvoren za automobile, što kontroliše komunalna policija.
Vozovi iz Novog Sada do Beograda, Subotice i Sombora saobraćaju, ali iz Novog Sada polaze sa stanica Petrovaradin i Futog, javlja N1.
U samu Železničku stanicu i dalje nije moguće ući. Sinoć su na ulazu i dalje stajale zatege koje su držale nadstrešnicu.
Novosadska novinarka Gorica Nikolin prokomentarisala je novu rutu vozova ka Novom Sadu na društvenoj mreži Iks.
“Ako u utorak planirate da iz Beograda dođete na protest vozom, Soko je u 16h i u 17h, sići ćete u Petrovaradinu (poslednja stanica), hvatati bus na liniji 3, vozati se duže, izaći na uglu Bulevara kralja Petra i Bulevara oslobođenja i ići pravo bulevarom pet minuta do stanice”, napisala je Nikolin.
Na ovoj platformi oglasio se i Danijel Dašić, građevinski inženjer i građanski aktivista. Kolaps nadstrešnice, kako on tvrdi, predstavlja opasnost za stabilnost cele Železničke stanice.
“Krovni nosači preko utega nose nadstrešnicu, koja ima važnu ulogu protivtega kompenzujući sile u nosećim krovnim gredama”, tvrdi Dašić.
Koliko je Železnička stanica stabilna?
Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik-Ivanovič, rekla je u gostovanju na televiziji N1 da je jedan od problema sa Železničkom stanicom što struka dugo nije imala uvid u to šta se radi.
„Dugo je postojala gradilišna ograda koja je zabranjivala pristup samoj zgradi. Mi smo sa fotografija videli da je u unutrašnjosti same hale dograđena galerija. Mada ne možemo tvrditi sigurno da li je uopšte ta galerija sa stepeništem bila pričvršćena na konstrukciju stanice ili je bila pravljena kao samostalni element”, rekla je ona.
Nju zabrinjava što je veoma brzo odnešen sav materijal koji je bio sastavni deo te nastrašnice. Upravo analizom tih materijala može da se utvrdi koje su oni opterećenje predstavljali i zbog čega su uopšte tu bili stavljeni.
„Nadstrešnica je pre toga imala vazdušaste prostore, znači ona nije imala nikakvo zastakljenje i tako je stajala veoma dugo. Zbog čega se sada donela odluka za to staklo, to će se tek utvrditi. Veštačenje je veoma važan deo posla koji treba da se obavi“, istakla je Ferik Ivanovič.
Utvrditi odgovornost za nesreću je jedan deo istrage, a drugi deo da se proveri stanje same konstrukcije železničke stanice.
„Sada mora da se proveri stabilnost cele zgrade Železničke stanice. Najvažnije je utvrditi šta su bili elementi koji su uzrokovali nesreću, koji su još dodatni elementi oštećeni prilikom ovog pada cele prednje fasade, u kakvom stanju je krov, u kakvom stanju je konstrukcija, uopšte materijali koji tu stoje već 60 godina“, rekla je ona.
Ana Ferik Ivanovič je upozorila da Železničku stanicu ne bi trebalo koristiti dok se sve detaljno ne ispita.
Izvor: Nedeljnik, N1
Posle četvrtog privođenja od početka studentskih protesta tviterašu Kristalu Met Dejmonu (Marko Marjanović) zabranjen je pristup društvenim mrežama, pojavljivanje na javnim skupovima, a dva puta mesečno mora da se javi u policiju
Više od 200 Ruskinja i Rusa dobilo je srspko državljanstvo van standardne procedure, odlukom Vlade u kojoj se navodi da je to „u nacionalnom interesu“ Srbije
„Pozivam studente na još snažniju blokadu, a građane da snažno podrže studente u ratu. Mi smo zemlja kojoj je režim objavio rat. U ratu nema ni Velikog petka, ni Vaskrsa, ni praznika, ni rođendana“, kaže za „Vreme“ predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević, povodom njegove izjave da je Vučić naredio hitno razbijanje blokada
U toku je četvrti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Javni servis je bio prinuđen da promeni programsku šemu
Pokret Kreni-promeni tvrdi da su do sada primili prijave za čak 410 institucija koje su, navodno, vršile pritisak na zaposlene da prisustvuju mitinzima SNS-a. Među njima su najčešće škole, vrtići, centri za socijalni rad i domovi zdravlja
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
