Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji mogli bi da budu održani 25. oktobra, objavilo je više prorežimskih tabloida, pozivajući se na svoja saznanja. Prethodno je Aleksandar Vučić rekao na RTS-u da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25. oktobra.
U javnosti se poslednjih godina pominjalo da Aleksandar Vučić kao predstavnik izvršne vlasti ne može biti nosilac izborne listi za zakonodavnu vlast, jer se time zakonodavna vlast zarobljava od strane izvršne koju čine predsednik vlade i predsednik republike.
U Ustavu Srbije u članu 4, između ostalog piše da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a da odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži.
Ipak, Raša Nedeljkov iz Crte za „Vreme“ kaže da predsednik Republike ima ustavno ovlašćenje da raspisuje parlamentarne izbore, a važeći zakon mu istovremeno ne zabranjuje da svoje ime ustupi izbornoj listi i bude njen nosilac.
„To znači da Aleksandar Vučić može da ostane predsednik Republike, raspiše izbore i da se njegovo ime nalazi u nazivu liste SNS-a, iako sam nije kandidat za narodnog poslanika“, govori Nedeljkov za „Vreme“.
Ako je legalno, ne mora da znači da je legitimno
Iako ova opcija nije neustavna, iz Crte se zalažu da se ova mogućnost promeni.
„Upravo je to problem na koji ukazujemo: ono što je formalno dozvoljeno zakonom ne mora biti dobro za integritet izbornog procesa“, dodaje Nedeljkov. „Kada predsednik države, koji po Ustavu izražava državno jedinstvo, istovremeno personalizuje kampanju jedne izborne liste, dodatno se zamagljuje granica između države, javne funkcije i stranačke kampanje i stvara se ozbiljna institucionalna prednost.“
Važno je i razlikovati nosioca liste od prvog kandidata na listi. Nosilac liste je osoba čije se ime koristi u nazivu izborne liste i ona uopšte ne mora biti kandidat za poslanika. Prvi na listi je, međutim, kandidat za narodnog poslanika koji se nalazi na prvom mestu među kandidatima. To su dve različite pravne kategorije.
Tako, Vučić prema ustavu ne može da bude prvi na listi, ali može biti nosilac liste.
„Zato je Crta predlagala da se ova mogućnost ograniči, kako bi građanima bilo jasno ko se zaista kandiduje na izborima i kako nosioci najviših državnih funkcija ne bi svojim imenom i autoritetom funkcije davali dodatnu prednost izbornoj listi na kojoj sami nisu kandidati“, kaže Nedeljkov.
Da li Vučić čuva stolicu u slučaju poraza
Pred Vučićem je nekoliko opcija u narednom periodu. Vučić je još u julu mesecu izjavio da će nekoliko dana nakon što raspiše parlamentarne izbore podneti ostavku na mesto predsednika države.
On može da se povuče sa predsedničkog mesta, ali u tom slučaju mora u roku od 90 dana da raspiše i predsedničke izbore. Pozitivna stvar ove odluke bi bila za naprednjake što bi onda na Vučićevo ide vodili istovremeno obe trke, kako se on smatra najjačim adutom SNS-a.
On može, pak, i da ostane predsednik i tokom celokupne izborne trke za parlament, prema zakonu. Većina smatra da će Vučić predsedničku funkciju ipak sačuvati dok ne vidi izhode parlamentarnih izbora. Ukoliko režim na njima padne, Vučić barem može da razvlači predsedničke izbore dokle je zakonom dozvoljeno, odnosno do maja 2027.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
