TV diktatura
Skakaonica za lojaliste
Zdrave države oko Nove godine gledaju takmičenje četiri skakaonice i koncert Bečke filharmonije. Srbija gleda samo nastupe Aleksandra Vučića
Zdrave države oko Nove godine gledaju takmičenje četiri skakaonice i koncert Bečke filharmonije. Srbija gleda samo nastupe Aleksandra Vučića
Četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom za Novu godinu na ukupno pet kanala neće ponuditi ništa što već nije viđeno
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Štampane medije pojeli su pametni telefoni, a od njih opasnost preti i televiziji. Internet je tu samo posrednik
Izjava predsednika Vučića da ni jedna televizija nije sama na tržištu, izazvala je brojne komentare na društvenim mrežama. „Državni ćup punimo mi građani Srbije“, bio je jedan od njih
Da li ćete u Dnevniku RTS videti obraćanje predsednika dok u ćošku ekrana stoji Pink ili Informer, pošto se državni zvaničnici mnogo češće viđaju na ovim kanalima, kao gosti jutarnjeg programa ili Kolegijuma u neprestanom sazivu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nastupima često koristi skupu kinesku elektronsku tablu. Čemu to služi i druge misterije table
Mesečna taksa za Radio-televiziju Srbije (RTS) i Radio-televiziju Vojvodine (RTV) koštaće 349 dinara, umesto sadašnjih 299 dinara, predviđeno je predlogom izmena zakona koji je usvojila Vlada Srbije
U Pravilniku za izdavanje nacionalnih frekvencija, REM izbacio odredbu po kojoj su televizije obavezne da imaju 20 odsto kulturnog, dečjeg i dokumentarnog programa
Kako smo stigli do meteorološke dramatike, gde “krvavu kišu” smenjuje “ledeni dan”, sa obaveznom preporukom kako prebroditi strmoglave promene temperature i izbeći meteoropatske tegobe
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nabrajao je prošle i buduće uspehe u nastupu koji je uživo prenosila 41 televizija. To je bila medijska mrena koja je služila širenju optimizma među glasačima SNS-a, kaže Zoran Gavrilović za „Vreme“
N1 i Euronews beleže rekordnu gledanost kad su protesti – a posebno je to važilo u nedelju, kad je kod Skupštine Grada bilo napeto. Zašto je pred televizorima mnogo gledalaca kad je relativno malo demonstranata?
Nepogode i katastrofe jesu za televiziju zanimljive teme jer su, jezikom digitalnih medija, klikabilne. Ovo je, inače, finiji izraz za senzacionalističko izveštavanje koje neprekidno drži pažnju korisnika
Sve mlađi ljudi dolaze na lečenje zbog kocke, a lečenje otežava činjenica da su kladionice nikle poput pečurki na svakoj okretnici gradskog prevoza, na svakom čvorištu i u svakom slobodnom lokalu. Neobično je teško promeniti životne navike kada su izazovi agresivno prisutni u medijima i fizičkom okruženju
To sa pravljenjem dobrog medijskog sadržaja za mlade je krajnje jednostavan posao, kao i negovanje engleskog travnjaka. Treba ga redovno šišati i zalivati. I tako sto godina
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
Fondacija Ćuruvija i Crta najavile tužbu protiv odluke REM-a da nacionalne frekvencije dobiju televizije Prva, Pink, Happy i B92, koje su je i do sada imale. REM najavljuje konkurs i za petu nacionalnu frekvencu
Zastupljenost vanparlamentarne opozicije procentualno je nešto veća nego ranije na gotovo svim posmatranim televizijama – rezultat je monitoringa Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje (PNT). Stanje je, međutim, daleko od idealnog
Svest o istoriji i istorijskim događajima kod modernog čoveka mnogo više oblikuju mediji nego istorijska nauka. Štaviše, na tom polju istorija je globalno izgubila bitku sa medijima, filmom i književnošću. U kulturi u kojoj je dominantan filmski žanr koji se bavi Drugim svetskim ratom kolokvijalno nazvan "partizanski film", uskoro bi mogao da nastane talas kontražanra – "četnički film"
Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti