Turske televizijske serije izvezene su 2023. godine u 170 zemalja i ostvarile prihod od 600 miliona američkih dolara. Ali one nisu samo izvozni hit, nego i odraz razvoja unutar same Turske, prenosi Dojče vele.
Šezdesetak žena, muškaraca i dece stoje ispred širokih mermernih stepenica hotela Pera Palas u Istanbulu, izgrađenog u secesijskom stilu, posmatrajući električni lift u obliku kaveza koje upravo spušta goste, a star je skoro 130 godina.
Hotelski portir pita grupu čekaju li na obilazak te doznaje da među njima ima i posetilaca iz Španije.
„Naravno, otkako se emituje serija, dolaze posetioci iz celog sveta“, kaže on. Mnogi dolaze kako bi videli ovo raskošno mesto snimanja i kako bi barem na trenutak uronili u istoriju.
Serija o kojoj govori zove se „Ponoć u Pera Palasu“ i temelji se na istoimenoj knjizi američkog autora Čarlsa Kinga. Od marta 2022. serija je dostupna širom sveta na platformi Netfliks.
Priča počinje s novinarkom Esrom, koja želi da napiše članak o hotelu otvorenom 1895. godine, a u kojem su boravile i međunarodno poznate osobe poput Agate Kristi, Alfreda Hičkoka, Grete Garbo i Ernesta Hemingveja.
Od hotelskog menadžera Ahmeta, junakinja Esra saznaje tajnu: starim ključem sobe ovog raskošnog zdanja moguće je da se putuje kroz vreme.
Esra putuje u 1919. godinu i postaje svedok međunarodne zavere: britanski komandant planira atentat na osnivača države Kemala Ataturka, koji mora da se spreči pod svaku cenu. Tako počinje istorijska avantura u starom evropskom delu Istanbula.
Izvoz u više od 170 zemalja
Turske serije beleže veliki međunarodni uspeh od sredine 2000-ih. Prema Udruženju turskih izvoznika usluga, godišnje se prodaju u 170 zemalja.
Prema nekim procenama ove produkcije su 2023. godine ostvarile prihod od oko 600 miliona dolara. Očekuje se da će 2024. godine preći prag od milijardu dolara.
Prema rečima turskog ministra trgovine Omera Bolata, turske serije istovremeno prati 800 miliona gledalaca širom sveta.
Put do uspeha započeo je dramama poput „Srebrna“, „1001 noć“, „Ezel“, „Sulejman Veličanstveni“ i „Crna ljubav“. Prvi kupci bili su Kazahstan i Azerbajdžan, a ubrzo su usledile arapske zemlje, Latinska Amerika, balkanske države, Rusija i Evropa.
Analitička firma Parrot Analytics prati globalni razvoj industrije zabave. Prema njihovim podacima, potražnja za turskim serijama porasla je za 184 odsto između 2000. i 2023. godine.
Ljubavne drame i društvena kritika
Prema turskom Savetu za nadzor medija RTUK, u Turskoj se svakodnevno televizija gleda prosečno četiri sata i to najviše serije u udarnim terminima. Više od 70 odsto svih domaćinstava ima pretplatu na usluge striminga.
Ponuda je velika, od ljubavnih priča i komedija do istorijski i društvenih drama. No, što su serije otvorenije i kritičnije, to češće dolaze na udar turskog pravosuđa. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ne skriva da ne ceni ove serije.
Politikolog Haki Tas s hamburškog Instituta Lajbnic za globalne i regionalne studije (GIGA) kaže da je Erdogan ove produkcije čak nazvao pretnjom nacionalnoj bezbednosti i optužio ih za islamofobiju. Nakon toga su ponovno uvedene kazne.
Pre godinu dana DW je izveštavao o zabrani emitovanja i novčanoj kazni za seriju „Crveni pupoljci“, koja tematizuje duboke podele između sekularnih i religioznih grupa.
Nakon uspešnog početka krajem 2023. godine, organizacije bliske vladi žestoko su se pobunile protiv serije, tvrdeći da „Crveni pupoljci“ vređaju verska osećanja. Emiter je kažnjen dvonedeljnom zabranom emitovanja i novčanom kaznom od 275.000 evra.
U poslednje vreme turske vlasti obraćaju pažnju i na umetničke agencije. Protiv njih dvadesetak pokrenute su istrage zbog navodnih dogovora i kršenja zakona o kartelima.
Više od biznisa
Turska vlada gaji dvojaki odnos prema serijama – ona ih istodobno koristi i kao platformu za propagandu, kroz koju želi da utiče na javnost i da propagira svoje ideološke stavove.
Dok su privatne produkcije sve češće pod pritiskom, država masovno ulaže u svoje serije. Državna televizija TRT svake godine naručuje brojne serije koje prikazuju istoriju i „vrednosti turske nacije“ iz islamističko-konzervativne perspektive.
Jedan od primera je „Uskrsnuće Ertugrula“, serija koja prikazuje život drevnog turskog plemenskog vođe Ertugrula u 13. veka.
Osim toga, državne produkcije koriste se i za blaćenje kritičara ili njihovo prikazivanje u negativnom svetlu. Istaknuti primer je TRT-ova produkcija „Metamorfoza“.
U njoj je preduzetnik i borac za ljudska prava Osman Kavala, koji je već osam godina u zatvoru, prikazan kao neprijatelj države.
Što vlada namerava
Politikolog Tas smatra da turska vlada pokušava da nametne društvu stil života prema viziji stranke predsednika Erdogana. Serije koje odstupaju od ove norme suočavaju se s merama, kaznama i pritiscima da bi ih ućutkali.
Serije su poslednjih godina postale svojevrsni ventil za društvenu kritiku. Poruke su skrivene u likovima i radnji. Od uspeha opozicije na lokalnim izborima pre godinu dana, ovaj trend postaje sve izraženiji, zaključuje Tas.
