Strip Đango je živopisna, dinamična i brutalna priča koja razrađuje likove i situacije samo naznačene u filmu. Radnja je proširena sa nekoliko novih narativnih ukrasa, što doprinosi reljefnosti, a posebno se ističe razrada Brumhildine sudbine, koja je u stripovskoj adaptaciji svojevrsni zamajac radnje
U nedelju (19. januar) od 18 časova u KC Grad biće održana promocija ilustrovane knjige Epokalipsa srpskog umetnika Bojana Mitrovića. U dijalogu sa Albrehtom Direrom, jedinstvenim stilom, tekstom i crtežom, autor se bavi društvenim kolapsom koji bi mogao da prethodi našem izumiranju kao vrste
Muzički festival Arsenal fest počinje sutra koncertom holivudskog superstara Kiajnu Rivsa i benda Dogstar. Rivs će u Kragujevcu potpisivati i BRZRKR, najskuplji i najprodavaniji strip, čiji je on koscenarista
Korto Malteze u nedavno objavljenom albumu Crni okean razlikuje se od onog na kojeg smo navikli dok ga je crtao Hugo Prat. Međutim, da li smo zaista dobili drugačiji strip?
Od kako je Gaza postala svetska tema, ljudi su na internetu pronašli grafički roman „Palestina“ Džoa Sakoa objavljen pre 30 godina, ali ne i u knjižarama. Zato i američki i beogradski izdavači pripremaju njeno reizdanje
Da su poživeli, Mirko i Slavko, mali partizanski kuriri iz stripske edicije Nikad robom danas bi imali 60 godina
Antologija probranih scenarista Šokova budućnosti, jednog od najuticajnijih britanskih strip serijala, objavljena je na srpskom jeziku
„Rat devedesetih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo četrdesetih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju. Tako nastaju mržnja, podvojenost, i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“
Zigomar je misteriozni, kostimirani borac protiv svetskog kriminala i nepravde, koji za pojasom nosi ukras, a na ruci prsten sa motivom u obliku slova Z. Prvi put se pojavio u francuskom petparačkom romanu 1909. godine. Tokom decenija koje su usledile, u potpuno različitim medijima i u različitim delovima sveta – od Japana do Srbije – zabeležena je pojava više junaka koji su nosili Zigomarovo ime, koje je očigledno na volšeban način postalo neka vrsta arhetipa koji se uvukao u kolektivnu podsvest i odatle izranja s vremena na vreme. U Srbiju je Zigomar došao uoči Drugog svetskog rata, i to preko stripa Nikole Navojeva i Branka Vidića. U izdanju Kulturnog centra Pančeva iz štampe je izašla knjiga koju je priredio Zdravko Zupan Zigomar – maskirani pravednik, sa celokupnim opusom ovog stripa. U ovom broju prenosimo predgovor Saše Rakezića, u kome se rekonstruiše nastanak i delovanje jednog od najčudnijih globalnih superheroja
