Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
„Hvatač snova“, naziv je izložbe strip autora Aleksandra Zografa (Saša Rakezić) koja će 6. juna biti otvorena u nekadašnjem bioskopu „Balkan“ u Beogradu.
Aleksandar Zograf je od 2003. godine autor stripa u „Vremenu“, jedan od najznačajnijih predstavnika alternativne i autobiografske strip scene u Evropi.
Izložba prati Zografovo interesovanje za snove, i načine kako ih je moguće transponovati u medij stripa i srodne forme izražavanja.
Kustos izložbe Stevan Vuković izabrao je Zografove radove koji su devedesetih objavljeni u domaćim i stranim časopisima i zbirkama stripova, i u „Vremenu“. Osim stripova, na izložbi će biti i dokumentarno-igrano-animirani film Đorđa Markovića Poslednja avantura Kaktus Bate, u kojem se Zograf pojavljuje kao istraživač i glavni narator.
Posebna zanimljivost izložbe su radovi Gordane Baste, koja je kreirala vezove zasnovane na Zografovim crtežima.
Za „Vreme“, kaže:
„Crteži nastali prema snovima i vizijama iz hipnagogičkog stanja, iz polusna, bila su mi dugogodišnju opsesija koja je opstajala paralelno sa svim ostalim temama koje sam obrađivao. To je bio način da istražim vlastita izvorišta kreativnosti, u koja sam se zapućivao sasvim nalik na putnika u nepoznate, slabo istražene krajeve. Tako je nastao i naziv kratke serije stripova Psihonaut, koju je devedesetih objavila američku izdavačku kuću Fantagraphics Books.“
Objašnjava da se izložba u „Balkanu“ ne bavi samo snovima „pošto me je radoznalost gurala u raznim smerovima, pa ni moj rad na stripu nije unison. Beogradska izložba sledi nakon dosta raznolikog predstavljanja u Beču, koje je uključivalo izložbu, ali i eksperiment poput crtanja uživo pred publikom, uz pratnju srpsko-austrijske muzičarke Jelene Poprzan“.
Izložba „Hvatač snova“ Aleksandra Zografa u „Balkanu“ otvorena je do 28. juna, a vođenja za publiku sa kustosom i autorom zakazana su za 12. i 24. jun.
Na 2. Nacionalnom festivalu filma i televizije nema filmova i serija u festivalskom delu programa, ima ih samo u uvodnom. Među njima su serije Gage Antonijevića, i filmovi Željka Mitrovića i Telekoma
Preminuo je Slobodan Šnajder, bezvremeni evropski, jugoslovenski i hrvatski pisac, veliki znalac našeg sveta i svih njegovih ideala, snova i iluzija. I u Srbiji i u Hrvatskoj uskoro će biti objavljen njegov roman “Mara Leib”
Grand prix festivala dobio je Radoš Bajić, a Branislav Lečić nagradu za životno delo. Najviše nagrada je dodeljeno „Božićnoj avanturi“, filmu Marka Jovičića u produkciji Željka Mitrovića
Sme se reći da će ovog oktobra Fest ipak biti održan: odabrano je više od 100 filmova iz 54 zemlje, a otvara ga premijera “Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” Lordana Zafranovića u Sava centru
Otvoren je Niški filmski festival, sa glumačkim zvezdama domaćeg filma, publikom koja je kupila karte, uz radost Tanje Bošković, i uzvik „Od vode do slobode“
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
