Fenomen Tarantino

Kventin Tarantino je zablistao 1992. svojom prvom režijom, niskobudžetnim ostvarenjem Ulični psi, da bi dve godine kasnije postao međunarodna zvezda zahvaljujući ogromnom uspehu Petparačkih priča. Iako je u njegovoj karijeri bilo uspona i padova, Tarantino tokom protekle tri decenije nije izgubio na značaju i ostao je među najcenjenijim, najpopularnijim i najuticajnijim rediteljima. Vešti kompilator i omažer, ostavio je dubok trag u sedmoj umetnosti i stekao milionsku armiju vernih poklonika.

...

U svetskim i našim bioskopima trenutno se prikazuju Grešnici, film scenariste i reditelja Rajana Kuglera koji zaslužuje punu preporuku zbog hrabrosti da u sebi uspešno ispreplete nekoliko žanrova (istorijska drama, mjuzikl, horor), a koji je istovremeno, što Kugler uostalom i ne krije, nastao pod direktnim uticajem scenarija koji je Tarantino pre tridesetak napisao za Roberta Rodrigeza. Baš kao i danas kultni akcioni horor Od sumraka do svitanja (1996), tako i Kuglerovi Grešnici negde na polovini imaju zaokret iz jednog žanra u drugi. Iako Grešnici uspevaju da se izbore za svoju posebnost, Tarantinov uticaj je očigledan. I to, naravno, nije slučajno. Od ausajdera iz video-kluba, Tarantino je vremenom postao (i ostao) autor koji spaja dve naizgled suprostavljene tendencije: njegove filmove kritičari su hvalili, prikazivali su se i dobijali nagrade na najvažnijim svetskim filmskim festivalima, a istovremeno su komunikativni, publika ih voli, što uglavnom rezultira odličnom prođom na blagajnama. Mnogi scenaristi i reditelji pretanduju na to da budu njegovi naslednici, ali Tarantino i dalje ostaje “nedodirljiv” i “nedostižan”.

Sada je vreme da se vratimo nekih petnaestak godina u prošlost… Kao što je dobro poznato, Đangova osveta Tarantinov je revizionistički osvetnički vestern iz 2012. godine, dobitnik dva Oskara (za najboli scenario – Tarantino, za najbolju mušku sporednu ulogu – Kristof Volc). Glavni junak Đango (glumi ga Džejmi Foks) bivši je rob koji postaje lovac na ucenjene glave sredinom XIX veka, a film, uz sve narativne rukavce kojima je Tarantino sklon, pre svega prati Đangovu misiju tokom koje pokušava da oslobodi svoju ženu Brumhildu (Keri Vošingtion) od brutalnog robovlasnika Kalvina Kendija (Leonardo Dikaprio). Đangu u tome pomaže njegov mentor, prekaljeni doktor King Šulc (Kristof Volc). Kao što se i moglo očekivati, film je prepun Tarantinovih prepoznatljivih elemenata – veoma crnog humora, vrcavih dijaloga i izopačenih likova. Uz to, Đangova osveta je nadahnuta podžanrom špageti vesterna, a posebno filmom Đango Serđa Korbučija iz 1966, sa Frankom Nerom u naslovnoj ulozi. Tarantino je oduvek imao sklonost naglašenom izrazu italijanskog žanrovskog filma, što u Đangovoj osveti obilato i koristi, uključivši, po svom običaju, i druge elemente u priču, akcenat stvaljajući na robovlasničke odnose u SAD.

Nije tajna da je Đangova osveta nedugo po premijeri doživela i stripovsku adaptaciju. Redžinald Hadlin, koji je bio i jedan od producenata na filmu, pretočio je prvu ruku Tarantinovog scenarija u grafičku novelu koja je u sedam nastavaka objavljena u okviru Di-Sijeve edicije Vertigo. Ova adaptacija je u SAD premijerno objavljena početkom 2013, a System Comics je nedavno objavio i prevod na srpski, za koji se postarala Ivana Sretenović. U pitanju je reprezentativno izdanje, tvrdoukoričeno, u koloru i na luksuznom papiru, savršeno za Tarantinove poklonike.

Hadlin je za svoj poduhvat okupio reprezentativnu skupinu strip-crtača, pre svih Rajka Miloševića Geru (ovde potpisan kao: r.m. Gera), koji je nacrtao najveći broj tabli, kao i Džejsona Latura, Denisa Kauvana, Džona Flojda i hrvatskog ilustratora Danijela Žeželja. Od prve table vidno je nastojanje da se zadrže atmosfera i ton filma. Pred nama je živopisna, dinamična i brutalna priča, koja donosi razradu u filmu samo naznačenih likova i situacija. Radnja je proširena sa nekoliko novih narativnih ukrasa kojih nema u filmu, što doprinosi reljefnosti, a posebno se ističe razrada Brumhildine sudbine, koja je u stripovskoj adaptaciji svojevrsni zamajac radnje.

Dizajn likova, prema rečima samog Tarantina, nije trebalo vizuelno da podseća na glumce iz filma, ali crtači ipak odaju omaž upečatljivim licima Foksa i Dikaprija, dok dr Šulc u stripovskij verziji više podseća na mladog Toma Skerita nago na Kristofa Volca. Nasilje je nacrtano tako da uznemiri, nema skretanja pogleda, a čitava priča od prve do poslednje stranice ima “prljav” i mračan ton. Među crtačima se ističe Gera, srpski umetnik koji je u svetu stripa stekao ime svetskog glasa. Šteta je što nije bilo vremena da Milošević nacrta svih 200 i kusur stranica ovog stripa: njegov stil i ekspresivnost najviše odgovaraju temi i tarantinovskom stilu.

Stripovski Đango jeste pre svega namenjen kompletistima i zagriženim tarantinovcima, ali, srećom, njih u Srbiji ima podosta. Kvalitet ovog izdanja ogleda se i u tome što se strip može čitati i bez filmskog predznanja, jer poseduje vlastitu samodovoljnost i samostalnost. Ovo lepo, luksuzno izdanje obogaćeno je sa dvadesetak stranica dodatnog materijala, Gerinim skicama i tablama pre kolorisanja, što nam omogućava da zavirimo “iza zavese” i bar se donekle upoznamo sa procesom nastanka stripa. Ono što ovom izdanju nedostaje jeste predgovor ili pogovor, ali za tu potrebu može da posluži i tekst koji upravo čitate. Stripovski “Đango” je zaista lep ponovni susret sa poetikom slavnog autora, i to u trenutku kada čekamo da Tarantino konačno započne simanje svoje desete i (navodno) poslednje dugometražne samostalne režije. Za dodatno čitanje preporučujemo i dve Tarantinove knjige, koje je ne tako davno objavila beogradska Laguna: autobiografsko-filmofilsku poslasticu Bioskopska promišljanja i romanesknu verziju Tarantinovog najnovijeg filma Bilo jednom u Holivudu, obe u prevodu Gorana Skrobonje.